субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:21
ПРИНУДНА НАПЛАТА КРЕДИТА ОД СТАНОВНИШТВА

Како избећи најгори сценарио

Најлошија могућа опција за клијента је одбијање сарадње са банком у ситуацијама кашњења и неодазивање на позиве банке. Тиме се само убрзава процес покретања судског спора и принудне наплате
четвртак, 27.05.2010. у 12:00

Последњих месеци сведоци смо све више аукција за продају земљишта и некретнина од стране пословних банака, које нису могле да наплате своја потраживања од клијената. Од почетка кризе је готово удвостручен број клијената који не измирују редовно своје обавезе према банкама.
Повећава се и број текућих рачуна у недозвољеном минусу и број кредитних картица у доцњи, али је утешно то што је још увек мали удео износа у доцњи у поређењу са одобреним минусом, односно, лимитом.

Пословне банке у циљу смањења дугова клијената који су у доцњи примењују различите мере. Најзначајније позитивне мере су рефинансирања кредита, реиндексирања кредита и субвенционисани кредити у сарадњи са Владом Србије. Међутим, зависно од односа клијената и њихових могућности да отплаћују кредит, често се спроводе и „казнене мере“, које се разликују од банке до банке. Различитост тих мера првенствено зависи од уговорних клаузула и инструмената обезбеђења које је пословна банка захтевала при одобравању кредита.

МЕРЕ БАНАКА КОД ДОЦЊЕ У ОТПЛАТИ

1. Прва опомена. Шаље се у писменом облику, поштом, најчешће са повратницом, како би банка имала доказ да сте опомену примили. Ова опомена се шаље најчешће у периоду између 15. и 30. дана од дана доспелости рате, која није на време уплаћена. У њој се клијент подсећа да рата кредита није уплаћена на време и да је почела да се обрачунава затезна камата на доспела потраживања банке.

2. Друга опомена / телефонски позив. Поновна опомена се шаље након што се утврди да клијент није реаговао уплатом рате након прве опомене или ако се пословној банци врати прва опомена, односно, уколико је клијент није примио. Временски посматрано, друга опомена се шаље између 45. и 60. дана од настанка доцње у уплати рате. Телефонски позив се упућује углавном пре слања друге опомене, у периоду између 30. и 45. дана од дана доспелости неуплаћене рате са циљем спознавања разлога због којих клијент не уплаћује рате и евентуалног заказивања састанка са кредитним саветником банке.

Овај период постаје критичан и за клијента, јер се његов дуг нагомилава, како због доспевања наредних рата, тако и због затезних камата. Пословне банке због тога покушавају да наплате бар део насталог дуга, како клијент не би доспео у још тежу ситуацију, која би га одвела до тога да не може да настави са отплатом кредита.


3. Састанак са клијентом / Контактирање жиранта или послодавца / Опомена пред утужење. Уколико се клијент одазове на телефонске позиве пословне банке, заказује се састанак са кредитним саветником, како би се договорили око даље сарадње и изнашли начин за наставак редовне отплате кредита. Зависно од разлога због којих је клијент доспео у доцњу, могући су различити начини превазилажења настале ситуације.

Уколико је дошло до привремене спречености клијента да редовно уплаћује рате кредита, банке најчешће са клијентом потписују споразум о намирењу дуга, којим се дефинишу рокови и вредности уплата у наредним месецима.

Ако се клијент не одазива на телефонске позиве банке, не прими ни другу опомену или не жели/није у могућности да измири дуг споразумно, пословна банка, у зависности од врсте обезбеђења коју је узела при одобравању кредита, контактира жиранта или послодавца запосленог. Жирант се углавном контактира да би се упозорио да клијент банке, коме је он гарант, не отплаћује кредит и да постоји могућност да банка своја потраживања измири од жиранта, односно, да ће ускоро доћи до утужења клијента, а да жирант у том случају има потпуно исту одговорност према насталом дугу, као и клијент.

Код кредита који су одобрени без жираната, пословна банка контактира послодавца запосленог, како би проверила због чега се рате кредита не уплаћују (ако је до тренутка престанка уплата то вршио послодавац при исплати месечних зарада), односно да би успоставила систем уплате рата кредита директно са послодавцем, који ће одбијати потребну уплату на месечном нивоу при исплати зараде запосленом.

Наведене мере пословне банке се спроводе углавном када је клијент у доцњи више од 75 дана, а највише 90 дана. Након 90 дана кашњења, банка шаље клијенту Опомену пред утужење, којом га упозорава да уколико мере које је до тог тренутка спровела не дају ефекта следи покретање судског поступка и проглашења укупног кредита доспелим, без обзира на број рата за отплату које нису доспеле.

4. Радње пред утужење / Покретање вансудског поступка намирења / Покретање судског поступка. У периоду између трећег и петог месеца доцње пословна банка спроводи последње радње пред утужење. Неке банке у последњим покушајима наставка редовне отплате кредита користе и услуге агенција, које у сарадњи са клијентом и жирантом покушавају да изнађу решење нагомиланих дугова, а поједине, које имају специјализована одељења за овакве проблеме, самостално покушавају да натерају клијента да настави са отплатом кредита, односно, контактирају жиранта и разматрају могућност да он уплати део дуговања клијента банке.

Уколико до тога не дође, најчешће након доцње од 120 дана, покрећу се припремне радње за вансудски или судски поступак. До покретања поступка долази најкасније 150 дана кашњења у отплати кредита.

Зависно од врсте кредита и инструмената обезбеђења банка може да покрене вансудски поступак намирења или судски поступак намирења потраживања. Вансудски поступак се најчешће покреће код стамбених кредита, према Закону о хипотеци, при чему је банка решењем Службе за катастар непокретности под хипотеком у могућности да прода некретнину, чију је куповину финансирала. Једина обавеза банке у овом случају је оглашавање продаје 45 дана пре саме аукције. Због тога се најчешће вансудски поступак намирења потраживања покреће нешто раније него судски поступак, како би банка своја потраживања могла из продаје да намири максимално 180 дана од дана настанка првих ненамирених потраживања.

Уколико долази до продаје некретнине под хипотеком, банка је дужна да из цене која се постигне на аукцији намири своје потраживање, а остатак врати дужнику или другим повериоцима. Међутим, имајући у виду дужину доцње клијента до тренутка продаје некретнине и затезну камату, која се у том периоду обрачунава, често продајна цена покрије само потраживања банке.

Код осталих кредита (готовински, потрошачки, дуг по картицама, текућем рачуну и сл.), пословне банке зависно од уговорних клаузула могу покренути неке радње и без судског поступка, али највећим делом се намирење потраживања врши судским поступком. При том се најчешће као хитна мера спроводи блокада свих рачуна клијента у банци, а потом и наплата кроз преузимање депозита, уколико постоји, наплата кроз остале позитивне рачуне клијента, стављање на снагу меница и гарантовање отплате из редовних месечних примања, па до крајње мере, пленидбе покретне и непокретне имовине (зависно од висине потраживања банке).

Лизинг компаније, чини се имају мање слуха за проблеме својих дужника – наиме, код ових компанија је правило да сваком клијенту који не уплати три рате по лизинг уговору плене возило узето на лизинг.

(/slika2)НАЈГОРА ОПЦИЈА – НЕОДАЗИВАЊЕ НА ПОЗИВЕ БАНКЕ

Према речима банкара, најгора могућа опција за клијента је одбијање сарадње са банком у ситуацијама кашњења и неодазивање на позиве банке. Тиме се само убрзава процес покретања судског спора и принудне наплате. Најбоља је варијанта да се у сарадњи са кредитним саветником договори нов начин отплате преосталог дуга, кроз продужење периода отплате, реиндексирање кредита или сличним методама.

Можда и најтежа казна за корисника кредита је та, што ако касни више од 60 дана у отплати рате кредита, може доћи у ситуацију да у наредне две године остане без могућности добијања других кредита у било којој банци у Србији, будући да се доцња у отплати евидентира у Кредитном бироу.

................................
Најпре отпис камате, па главнице

Занимљиво је да већина банака при вођењу евиденције о отплати кредита, најпре отписује обрачунату камату по кредиту, а тек након отплате исте, наредним ратама кредита покрива главницу кредита. Тако се дешава нпр. да код готовинских кредита на 24 месеца, првих 6 месеци отплаћујете само камату на позајмљена средства. Ово због тога што такав начин обрачуна убрзава судски поступак наплате уколико до њега дође.

Осим тога, пословне банке пре покретања судског поступка проглашавају кредит доспелим у целости и сама парница се не води око кашњења у отплати, већ око целокупног преосталог дуга са обрачунатом редовном и затезном каматом.

kamatica.com


Коментари0
84d83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља