четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:43

Истина спаљена сунцем

Аутор: Дубравка Лакићсубота, 29.05.2010. у 22:00

–Ово ни­је при­ча о ра­ту ко­ји во­диш на ту­ђој те­ри­то­ри­ји, у Ви­јет­на­му, Кам­бо­џи... Ово је при­ча о дру­гој вр­сти ра­та, ве­ли­ког па­три­от­ског ра­та, ра­та за од­бра­ну отаџ­би­не, а ка­да је то та­ко он­да се не бо­ре са­мо љу­ди, све се бо­ри, зе­мљи­ште се бо­ри, пти­це, кра­ве, пред­ме­ти. Има у то­ме и до­ста ме­та­фи­зи­ке – ка­же слав­ни ру­ски ре­ди­тељ Ни­ки­та Сер­ге­је­вич Ми­хал­ков, при­ча­ју­ћи не­дав­но у Ка­ну за „По­ли­ти­ку” о свом еп­ском фил­му „Ег­зо­дус:Вар­љи­во сун­це 2”, пр­вом на­став­ку Оска­ром на­гра­ђе­ног де­ла „Вар­љи­во сун­це” (дру­ги ће би­ти при­ка­зан у Ве­не­ци­ји) у ко­јем га по­но­во гле­да­мо у уло­зи Ко­то­ва, Оле­га Мењ­ши­ко­ва као КГБ ма­јо­ра Ар­сен­ти­је­ва, а На­де­жду На­ђу Ми­хал­ков као Ко­то­вље­ву ћер­ку...

Је­дан од мо­ти­ва за на­ста­нак овог фил­ма ле­жи и у то­ме, ка­же Ми­хал­ков, што се вр­ло до­бро се­ћа па­ри­ске пре­ми­је­ре сјај­ног Спил­бер­го­вог фил­ма „Спа­са­ва­ње ре­до­ва Ра­ја­на”, ка­да је уочио да ве­ћи­на мла­дих љу­ди ми­сли да је ис­кр­ца­ва­ње у Нор­ман­ди­ји је­ди­но оно зна­чај­но што се до­го­ди­ло то­ком Дру­гог свет­ског ра­та и да не зна­ју го­то­во ни­шта о ра­ту на Ис­то­ку. Стра­шном ра­ту, стра­шним жр­тва­ма...

Ово је ве­о­ма ком­плек­сан филм о ве­ли­ком отаџ­бин­ском ра­ту, сни­ма­ње је ду­го тра­ја­ло а то је од Вас као ре­ди­те­ља и про­ду­цен­та, али и це­ло­куп­не еки­пе, си­гур­но зах­те­ва­ло ве­о­ма сна­жну енер­ги­ју?

То је исти­на, али мо­гу да ка­жем да да­нас имам еки­пу ко­ја мо­же да ура­ди би­ло ко­ји про­је­кат. То су љу­ди ко­ји мо­гу ра­ди­ти на ду­ге ста­зе, што је ве­о­ма ва­жно, јер ов­де го­во­ри­мо и о по­нов­ном ро­ђе­њу филм­ске ин­ду­стри­је у зе­мљи. Она би тре­ба­ло да бу­де ве­ли­ка и озбиљ­на ин­ду­стри­ја а не по­ли­гон за пра­вље­ње ви­део кли­по­ва и ре­кла­ма. До­ђеш, од­ра­диш не­што, узмеш не­ки но­вац и одеш ку­ћи. Та­ко не мо­же да на­ста­не озбиљ­на филм­ска ин­ду­стри­ја. Љу­ди ко­ји су са мном ра­ди­ли ни­су ра­ди­ли са­мо за но­вац, већ су ра­ди­ли пре­да­но и ис­трај­но за­то што во­ле филм.

Мно­ги су овај Ваш филм већ на­зва­ли „про­пу­ти­нов­ским”?

Ка­да не­ко тра­жи не­што и гле­да не­што што сна­жно же­ли да ви­ди, он ће на­ћи оно што тра­жи. Ка­да бих же­лео да ви­дим Бре­да Пи­та на ва­шем ме­сту, ка­ко да­нас раз­го­ва­ра са мном, ја ћу га ви­де­ти. Очи­глед­но је, на­рав­но, да ви ни­сте Бред Пит, као што је очи­глед­но и да мој филм ни­је „про­пу­ти­нов­ски” ма шта то зна­чи­ло. Где је ту Пу­тин? У во­зу диг­ну­том у ва­здух, ко­ло­ни из­бе­гли­ца на ко­је па­да­ју бом­бе из не­мач­ких „шту­ка”, у Ста­љи­но­вој кан­це­ла­ри­ји, ме­ђу љу­ди­ма спа­ље­ним у се­о­ској шта­ли у знак не­мач­ке од­ма­зде? Је ли он онај мла­дић ко­ји ги­не ис­пред не­мач­ког тен­ка на кра­ју фил­ма? Где је он? По­ка­жи­те ми га? На­рав­но, сва­ко мо­же да го­во­ри, да на­пи­ше и да ми­сли шта хо­ће и да тра­жи оно че­га не­ма. А шта ка­же­те на то што је у про­за­пад­ним но­ви­на­ма пи­са­но да је ово „про­ста­љи­нов­ски филм”?

Мо­жда за­то што смо од ус­по­ста­вља­ња „ује­ди­ње­ног европ­ског кра­љев­ства” све­до­ци стал­ног по­ку­ша­ја ре­ви­зи­је исто­ри­је Дру­гог свет­ског ра­та и ума­ње­ња зна­ча­ја до­при­но­са со­вјет­ских тру­па и со­вјет­ских, ру­ских жр­та­ва?

Зна­те ка­ко, на­ив­но је ми­сли­ти да ка­да пе­де­сет ста­рих љу­ди ста­ви­те за­јед­но од то­га мо­же­те до­би­ти јед­ну но­ву, мла­ду осо­бу. То не мо­же, они ће и да­ље оста­ти ста­ри. Али, не­ки љу­ди још увек ве­ру­ју у илу­зи­ју да је то мо­гу­ће. С дру­ге стра­не, не раз­у­мем сми­сао то­га да се у мој филм им­пу­ти­ра­ју ства­ри ко­је та­мо не по­сто­је.

Ова при­ча је ба­зи­ра­на на исто­риј­ским фак­ти­ма или фик­ци­ји?

Сва­ка филм­ска при­ча је на не­че­му ба­зи­ра­на. У мом фил­му има и фик­ци­је. Ре­ци­мо, сце­на ка­да Нем­ци у знак од­ма­зде ка­жња­ва­ју се­ља­не та­ко што их жи­ве спа­љу­ју у шта­ли, ни­је се мо­гла до­го­ди­ти у пр­вој го­ди­ни ра­та у Со­вјет­ском Са­ве­зу, јер та­да још ни­су би­ле фор­ми­ра­ле пар­ти­зан­ске је­ди­ни­це. На­рав­но, ва­жно је зна­ти да ка­да упо­тре­бља­ваш не­што што ни­је фак­то­гра­фи­ја, да то не чи­ниш за­то што то не знаш, већ за­то што же­лиш и што знаш да то има умет­нич­ког оправ­да­ња.

За­ни­мљи­во је и то што по­кре­ће­те пи­та­ње ре­ли­ги­је, што ви­ди­мо да у ко­му­ни­стич­ком Ста­љи­но­вом ре­жи­му и Ста­љи­но­вој ар­ми­ји ни­су сви би­ли исти и ни­су сви има­ли исти од­нос пре­ма ре­ли­ги­ји?

И то је оно што сам хтео да ка­жем. Мла­ди Та­та­рин, му­сли­ман, мо­ли се пред стра­шну бит­ку, кла­ња, а мла­ди ру­ски вој­ник са­мо по­на­вља сво­је име, име сво­га гра­да, адре­су на ко­јој ста­ну­је и број. Он ни­је вас­пи­тан да зна шта је то мо­ли­тва. То је ве­о­ма ва­жна по­ру­ка. Има мно­го ва­жних по­ру­ка у мом фил­му, он је сло­је­вит, по­треб­но је ис­тра­жи­ва­ти те сло­је­ве, а не са­мо се­де­ти и је­сти ко­ки­це.

За­што сте од­лу­чи­ли да о све­му ово­ме го­во­ри­те баш са­да?

За­то што чо­ве­чан­ство, а по­себ­но љу­ди у Ру­си­ји, гу­бе ову вр­сту иму­ни­те­та. За­то што љу­ди да­нас фо­ку­си­ра­ју сво­је жи­во­те на ма­ле про­бле­ме ко­ји им се чи­не огром­ним. Мој циљ је да по­ка­жем да су по­сто­ја­ли и да по­сто­је огром­ни, ва­жни и су­штин­ски про­бле­ми, да под­се­тим да ма­ле ства­ри зна­че сре­ћу. Да имаш да ку­пиш сла­до­лед, да се чу­јеш са ро­ди­те­љи­ма, да ухва­тиш ауто­бус на вре­ме, све је то сре­ћа. Је­ди­но ка­да из­гу­биш те ма­ле ства­ри, те ма­ле фи­не мо­гућ­но­сти, тек та­да схва­тиш да су они зна­чи­ли сре­ћу. У да­на­шњем све­ту лук­су­за и гла­му­ра, мно­ги се не­ће осе­ћа­ти при­јат­но гле­да­ју­ћи овај мој филм, пи­та­ће се за­што то­ли­ка људ­ска тра­ге­ди­ја са­да, али ми тре­ба да се се­ћа­мо и да за­пам­ти­мо не­ке ства­ри. Ва­жне, су­штин­ске ства­ри.

Ми­шље­ња сам да ће Ваш филм би­ти ва­жан мла­дој ге­не­ра­ци­ји.

Спе­ци­јал­но мла­ди­ма. При­мио сам огро­ман број пи­са­ма од стра­не мла­дих љу­ди. Ве­о­ма су ду­бо­ка, ра­зло­жна. Дир­ну­ти су. Не­ки од њих ми се за­хва­љу­ју за ова­кав филм. Ме­ђу­тим, за­ни­мљи­во је да та­ква пи­сма до­би­јам на лич­ну адре­су. Рет­ко ко­је од њих се по­ја­ви у јав­но­сти. У јав­но­сти се са­мо по­ја­вљу­ју на­па­ди на ме­не.

Као што су вас ва­ше ко­ле­ге, филм­ски ауто­ри из удру­же­ња чи­ји сте пред­сед­ник, на­па­ли да сте ве­ли­ки дик­та­тор? Шта је пра­ви раз­лог њи­хо­вом не­за­до­вољ­ству? Но­вац за ко­ји ми­сле да сте узе­ли од њих да би­сте Ви сни­ми­ли филм, или сте за­и­ста пред­сед­никик­та­тор?

Ја дик­та­тор!? Ка­да во­ли­те не­што, на­рав­но да ни­је по­треб­но да об­ја­шња­ва­те за­што, али ка­да не­што не во­ли­те он­да је по­треб­но да об­ја­сни­те раз­ло­ге да би их сви раз­у­ме­ли. Мо­гу да ка­жем да сам ви­део ка­ко су они ју­че си­ло­ва­ли ко­зу на Кро­а­зе­ти и да то не­ко при­хва­ти здра­во за го­то­во. Да­нас мо­же­те, да­кле, да ка­же­те би­ло шта о би­ло ко­ме, али нео­п­ход­но је да бу­де­те од­ре­ђе­ни и ја­сни. Мо­ра­те ја­сно и гла­сно да ка­же­те шта вам сме­та, да из­не­се­те ар­гу­мен­те па да сви о то­ме раз­ми­сле. Ка­жу да је сто љу­ди на­пу­сти­ло на­шу ки­не­ма­то­граф­ску Уни­ју, да је то ве­ли­ки по­ли­тич­ки скан­дал, али, ако по­гле­да­те бли­же чи­та­ву си­ту­а­ци­ју и ка­да по­гле­да­те чи­ње­ни­це, он­да ће вам од­мах би­ти ја­сно да од тих сто име­на њих 30 ни­ка­да ни­су би­ли чла­но­ви на­ше Уни­је. Дво­је од њих, укљу­чу­ју­ћи и Иосе­ли­ја­ни­ја, жи­ве мно­го го­ди­на у ино­стран­ству. Ве­ли­ки број њих су би­ли чла­но­ви Ки­не­ма­то­граф­ске уни­је на­ше бив­ше др­жа­ве СССР, али ни­су би­ли чла­но­ви Ру­ске уни­је, њих 35 ни­је пла­ћа­ло чла­на­ри­ну ви­ше од де­сет го­ди­на. И ко­нач­но, зна­те ли ко­ли­ко је њих за­и­ста по­сла­ло зва­нич­ни зах­тев за ис­кљу­че­ње из Уни­је?

Ко­ли­ко?

Њих че­тво­ри­ца! То­ли­ко о то­ме и то­ли­ко о мо­јој „дик­та­ту­ри”, и то­ли­ко о том стра­шном про­те­сту про­тив ме­не о че­му су сви пи­са­ли, а за­пад­на штам­па сва­ко сло­во пре­но­си­ла, ста­вља­ју­ћи све то у кон­текст мог но­вог фил­ма и уна­пред за­да­ју­ћи ње­гов не­га­тив­ни при­јем. А исти­на?

Ка­ко смо мо­гли да про­чи­та­мо, ово је и „нај­ску­пљи ру­ски филм свих вре­ме­на”. Би­ло је те­шко ску­пи­ти но­вац за ње­го­во сни­ма­ње?

Ми у Ру­си­ји ка­же­мо: „По­ло­ви­ну жи­во­та ра­диш за сво­је име, а у дру­гој по­ло­ви­ни жи­во­та тво­је име ра­ди за те­бе”. Од др­жа­ве сам до­био два ми­ли­о­на, је­дан за пр­ви и је­дан за дру­ги филм, и то је био мак­си­мум ко­ји су ми мо­гли да­ти. Оста­так нов­ца сам ску­пио сам. То је но­вац ин­ве­сти­то­ра, спон­зо­ра, ба­на­ка. Убе­ђи­ва­ти са­да љу­де да ни­је тач­но да сам узео све па­ре од др­жа­ве и све па­ре од ру­ске ки­не­ма­то­гра­фи­је да бих сни­мио „Вар­љи­во сун­це 2”, пот­пу­но је бе­сми­сле­но, јер то ап­со­лут­но ни­је тач­но. Хва­ла бо­гу па се та­кве ства­ри ла­ко мо­гу ис­тра­жи­ти и до­ка­за­ти.


Коментари9
8294b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ona
Moram gledati film. Madutim sta je vazno, mora se dosta toga i zanati, znati istirija narida, posebno ruskog, da bi se sto bolje razumeo film , ako hocemo i da ga hvalimo ili kritikujemo. Jedan od komentara me odusevio koji govori o nasim ratovima 1912, 1914, itd, i stvarno slazem se i pitam se kako to da niko do sada nije zabelezio ta stradanja a ginulo se veoma veoma mnogo.
Zeljko Majstorovic
Niko ne moze osporiti velicinu i raskos Mihalkove umetnosti.Bez nje u svetu bi bilo vise zla.Hvala mu! Ali je zgodna prilika da se primeti po ko zna koji put: velicina dela i promocija licnosti autora ne moraju biti na istoj razini. Jasno se moze osetiti sujeta N.Mihalkova,u razgovoru sa D.L. - kao pojedinca koji prolazi kroz obicne dana zivota. Jer covek je samo covek!
Verica
Ovo je sjajno!!!
Boban
U zemljama Zapada, kada su teme I. i II. SR, prikazuju se dokumentacije samo sa zapadnih frontova. Teme igranih filmova ovoga zanra tretiraju samo ratista ovih regiona u Evropi. Amerikanci dodatno obradjuju i teme njihovih ratova sa Japanom, Kotrejom, Vijetnamom, Avganistanom. Narocito kod igranih ratnih filmova na temu Vijetnam, americki vojnik (poglavito "Rambo") sa celokupnom vojnom tehnikom uvek izlazi kao pobednik. Sticem utisak da je za Amerikance Vijetnamski sindrom slican onom nasem "Kosovskom" (mi istina priznajemo poraz koga nije bilo i vecito slavimo oslobodjenje kroz osvetu na Kumanovu). Filmske dokumentacije ratova na Balkanu, poglavito one iz 1912. pa I. SR, koji su bili teski i krvavi, nigde se na Zapadu nisu mogli videti pa se s pravom piostavlja pitanje: da li je tu uopste bilo snimatelja koji su ove sukobe, stradanja, patnje naroda, povlacenje srpske vojske kroz Albaniju i njen boravak na krfu, Solunski front ...? I tu se ginulo opasno, a ne samo na Verdenu.
Русофил©
@Stevo,30/05/2010,08:28- Проблем света управо и јесте у ономе што се дешавало и на шта најчешће остајемо слепи верујући да се неће поновити. А понавља се непрестано. И ту лакомисленост скупо плаћамо. Ваш коментар није коментар филма који верујем нисте ни гледали али зато знате шта Михалков није требало да направи. Управо сам одгледао "Утомленные солнцем 2: Предстояние" ("Умор од сунца 2" или "Замор сунцем 2" а не "Варљиво сунце 2"). То је наставак истоеименог филма који је Михалков снимио 1994. Како најављује следи и трећи наставак Цитадела. За мене (гледајући оба филма) ово јесте у основи политички и антистаљинистички филм. Осликавање једног времена када човечији живот није вредео много. Други део јесте временски везан за Велики отаџбински рат али и у њему се уз све суровости фашиста у напредовању истовремено и даље ништа мање и ништа блаже не осликава бездушност једног система коме је на челу Сунце, бар сам ја тако разумео и филмов и необичан наслов. Топло препоручукем оба филма.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља