понедељак, 23.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Ако треба, ја ћу отићи на Хашки трибунал

недеља, 30.05.2010. у 22:00
Младићева скица захтева које су имале САД у односу на Сарајево

Рат­ко Мла­дић, рат­ни ко­ман­дант бо­сан­ских Ср­ба, ни­је за­бе­ле­жио у свом днев­ни­ку шта је ре­као 28. де­цем­бра 1995. го­ди­не у ка­би­не­ту Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа у Бе­о­гра­ду, на са­ве­то­ва­њу ру­ко­вод­ства Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске с по­ли­тич­ким и вој­ним вр­хом Ју­го­сла­ви­је. Али то пи­ше у сте­но­гра­му-за­пи­сни­ку ко­ји је био уз днев­ни­ке про­на­ђе­не у ње­го­вој ку­ћи 23. фе­бру­а­ра ове го­ди­не. 

Рат­ко Мла­дић: „Не ве­ру­јем Џо­вла­ну (глав­но­ко­ман­ду­ју­ћи ме­ђу­на­род­них сна­га у БиХ). Ако тре­ба ја ћу оти­ћи на Ха­шки три­бу­нал, јер ви то ни­сте обез­бе­ди­ли и ако је то жр­тва срп­ског је­дин­ства – у ре­ду. Же­лим да вам по­мог­нем, али не мо­же се ВРС оп­ту­жи­ва­ти... И скром­но да ка­жем да је ВРС из­не­ла глав­ни те­рет и не при­хва­там ла су САД на­ма ово обез­бе­ди­ле – ми смо и ви од­бра­ни­ли Ба­ња­лу­ку... Вре­ме ће ре­ћи и оце­ни­ти, ни­смо се ми по­ко­ле­ба­ли ни ка­да су нас бом­бар­до­ва­ли они ко­ји нам са­да ну­де мир и по­моћ... Ja не при­хва­там да ме­не ни­ко та­ко на сра­ман на­чин укло­ни, а по­што ви­дим да су се и ови на Па­ла­ма од­ре­кли мо­гу оти­ћи јер сву­где ће ми би­ти лич­но бо­ље јер на овој ду­жно­сти сам жив пе­чен – не­до­пе­чен... Деј­тон­ски спо­ра­зум има не­са­гле­ди­ве не­га­тив­не по­сле­ди­це јер око 150.000 љу­ди мо­ра­мо исе­ли­ти, ни­смо до­би­ли из­лаз на мо­ре што је ша­мар на­ро­ду, Хер­це­го­ви­на је од­се­че­на – прак­тич­но је при­ре­пак Цр­не Го­ре, Иг­ман, Бје­ла­шни­ца, Ја­хо­ри­на су нам узе­ти. Вој­ску Ре­пу­бли­ке Срп­ске оп­ту­жу­ју и за Кра­ји­ну и за 13 оп­шти­на у на­шој Кра­ји­ни и да вас оба­ве­стим у Са­ра­је­ву ни­ко не­ће оста­ти... Же­лим да вам ка­жем да ће би­ти те­шко­ћа у спро­во­ђе­њу Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма. Скре­ни­те им па­жњу да ми ни­смо сто­ка и тра­жи­мо са­рад­њу... јер ка­ко нам да­нас ула­зе у фа­бри­ке, су­тра ће у спа­ва­ће со­бе. Не­ћу мо­ћи спре­чи­ти срп­ског мла­ди­ћа да рас­па­ли ЗО­ЉОМ по њи­ма ка­да се по­на­ша­ју као оку­па­то­ри... Тре­ба тра­жи­ти сву­где са­ве­зни­ке и не ве­ру­јем да ће САД на­ма по­мо­ћи, а њи­ма од­мо­ћи и ми­слим да смо и у про­шлом вре­ме­ну ги­ну­ли за њих и њи­хов цвет на Бал­ка­ну за­ли­ва­ли на­шом кр­вљу. Не же­лим ла бу­дем оп­те­ре­ће­ње срп­ском на­ро­ду, ако тре­бам да одем – оти­ћи ћу, али од­би­јам све на­па­де на ВРС, та­ман да су и од го­спод Бо­га.

Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић: Не­ма­мо на­ме­ру да из­ру­чу­је­мо ни­ко­га, чак ни Ра­до­ва­на Ка­ра­џи­ћи, а ка­мо­ли те­бе, Рат­ко. Ха­шки три­бу­нал за­бо­ра­ви­те. Ниг­де не­ће кро­чи­ти но­гом да би не­ко­га хап­си­ли. То су по­ли­тич­ке игре и не­ма ве­зе с пра­во­су­ђем. Ja сам у Па­ри­зу тра­жио да уђе у Спо­ра­зум кла­у­зу­ла сле­де­ће са­др­жи­не: „Стра­не са­ра­ђу­ју у про­го­ну од­го­вор­них за рат­не зло­чи­не”, то је уни­вер­зал­но и ја без то­га ни­сам хтео да пот­пи­шем.

Рат­ко Мла­дић: Ни­ко не мо­же Рат­ка Мла­ди­ћа жи­вог са­хра­ни­ти. Они ће нас на­те­ра­ти да ме­не ис­по­ру­чи­те, а су­ђе­ње ме­ни је су­ђе­ње срп­ском на­ро­ду и ва­ма и Пе­ри­ши­ћу. 

 

Би­ло је то фи­на­ле 1995. го­ди­не чи­ја је дру­га по­ло­ви­на би­ла обе­ле­же­на хр­ват­ском „Олу­јом” ко­ја је ет­нич­ки очи­сти­ла Кра­ји­ну од Ср­ба, Деј­тон­ским спо­ра­зу­мом и Мла­ди­ће­вим пре­го­во­ри­ма с Фран­цу­зи­ма, Ру­си­ма и функ­ци­о­не­ри­ма Ср­би­је о суд­би­ни дво­ји­це фран­цу­ских пи­ло­та.

Рат­ко Мла­дић је ве­ро­вао у сна­гу сво­је вој­ске и свог оруж­ја и он­да ка­да су по­ра­зи и гу­би­так те­ри­то­ри­је по­ста­ли ствар­ност. И ка­да је пад Ба­ња­лу­ке за­ви­сио од од­лу­ке Хр­ва­та да ли ће је за­у­зе­ти, а не од мо­гућ­но­сти Ср­ба да је од­бра­не, ко­ман­дант бо­сан­ских Ср­ба се чвр­сто др­жао ре­че­ни­це ко­ју је 14. ју­ла 1994. за­пи­сао у свој днев­ни­ка ве­ли­ким сло­ви­ма „ПЛАН ОД­БИ­ТИ, РАТ ДО­БИ­ТИ!”.

Та ре­че­ни­ца, ко­ја се од­но­си­ла на план Кон­такт гру­пе, обе­ле­жи­ће и раз­го­во­ре во­ђе­не у ле­то и је­сен 1995. го­ди­не о Спо­ра­зу­му у Деј­то­ну.

На пр­вој стра­ни­ци „ро­ков­ни­ка бра­он бо­је без нат­пи­са”, под да­ту­мом 25. ав­густ 1995, са са­стан­ка „срп­ског ру­ко­вод­ства у До­ба­нов­ци­ма”, Мла­дић од­мах на по­чет­ку бе­ле­жи пи­та­ње Ра­до­ва­на Ка­ра­џи­ћа: „Је ли с Кра­ји­ном го­то­во, има­мо ли на­ме­ру да је вра­ћа­мо”. Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић ни­је гу­био вре­ме­на, ула­зак хр­ват­ске вој­ске у Книн за ње­га је био не­по­вра­тан чин, а ру­ко­вод­ству бо­сан­ских Ср­ба за­то је са­суо ре­че­ни­цу о њи­хо­вој мо­гу­ћој бу­дућ­но­сти: „Бр­зим ра­том би пре­ста­ла иде­ја и те­о­риј­ски о РС”. Из­гле­да­ло је да Ка­ра­џић у том мо­мен­ту, ка­да је пред очи­ма сви­ма био ег­зо­дус Ср­ба из Кра­ји­не, не­ма ви­ше ди­ле­ме: „Не­ће­мо ми ре­ћи НЕ аме­рич­кој ва­ри­јан­ти”. По­ка­за­ће се ка­сни­је да то ипак ни­је ни ње­гов, а на­ро­чи­то не став Рат­ка Мла­ди­ћа.

„У Деј­то­ну су Ср­би за­у­зе­ли ме­сто у ср­ци­ма Аме­ри­ка­на­ца ко­је су до са­да има­ли Му­сли­ма­ни”, ре­че­ни­ца је с ко­јом Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић до­че­ку­је у До­ба­нов­ци­ма 27. но­вем­бра 1995. го­ди­не ру­ко­вод­ство бо­сан­ских Ср­ба. Пред­сед­ник Ср­би­је је твр­дио: „Ми смо до­би­ли ½ БиХ, из­лаз на мо­ре, не­ма ни­јед­ног гра­да на Са­ви ко­ји ни­је наш, не­ма ни на Дри­ни (сем Го­ра­жда) ко­ји ни­је наш... До­би­је­на је др­жа­ва за­пад­но од Дри­не гдје ни­ка­да ни­је по­сто­ја­ла... Кра­ји­шни­ко­ве ур­ли­ке да су нам САД не­при­ја­тељ­ска стра­на на­сто­јао сам да сти­шам”.

Ни­је, ме­ђу­тим, Кра­ји­шник био глав­ни про­блем Ми­ло­ше­ви­ћа ко­ји је Мла­ди­ћу и ње­го­вим ста­ре­ши­на­ма ре­као: „За нас је нај­бит­ни­је да вој­ска има по­зи­ти­ван став пре­ма ми­ров­ном про­це­су. Ове ма­пе и гра­ни­це су фик­сне и не мо­гу се ме­ња­ти ло­кал­ном и гло­бал­ном вој­ном ак­ци­јом и то се не би сма­тра­ло ра­том већ чи­сто те­ро­ри­стич­ком ак­ци­јом. Не­ма ви­ше кро­је­ња ма­па ра­то”

Сво­је са­го­вор­ни­ке Ми­ло­ше­вић је са­ве­то­вао: „Осло­бо­ди­те се Ру­са, они не мо­гу ни се­би по­мо­ћи... Ру­си ис­кљу­чи­во бри­ну о свом ин­те­ре­су и њи­ма је бит­но да има­ју до­бре од­но­се са САД и спрем­ни су да нас про­да­ју”

О Ми­ло­ше­ви­ће­вим ре­чи­ма „ужи део Ге­не­рал­шта­ба Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске” раз­го­ва­рао је 31. 11. 95. на КМ (ко­манд­но ме­сто), али у днев­ни­ку се не бе­ле­жи ни­јед­на ре­ак­ци­ја, њих за­то има са са­стан­ка вр­хов­не ко­ман­де РС одр­жа­не 1. де­цем­бра. Мла­дић бе­ле­жи да се Кра­ји­шник у из­ла­га­њу „ни­је до­та­као кључ­них пи­та­ња”. Сле­де ци­та­ти Ка­ра­џи­ћа и Бу­хе.

Пред­сед­ник РС: „У по­след­њем тре­нут­ку смо се из­ву­кли, мо­гли смо за­гла­ви­ти у уни­тар­ној Бо­сни”.

Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва РС: „Мо­гли смо да би­ра­мо из­ме­ђу не­што и ни­шта. Став вој­ске са­жет је био у ре­че­ни­ци ге­не­ра­ла То­ли­ми­ра: – Овај до­ку­мент је то­тал­но не­при­хва­тљив, већ је то оку­па­ци­ја од стра­не НА­ТО... Вр­ши се по­ли­тич­ка и вој­на оку­па­ци­ја Бал­ка­на од стра­не НА­ТО пак­та.

По­том у Бе­о­гра­ду 28. де­цем­бра сле­ди, ка­ко га Мла­дић у днев­ни­ку на­сло­вља­ва, „СА­СТА­НАК са Пред­сед­ни­ком Ми­ло­ше­ви­ћем”. Ме­ђу до­ку­мен­ти­ма на­ђе­ним у Мла­ди­ће­вој ку­ћи 23. фе­бру­а­ра ове го­ди­не на­ла­зи се и сте­но­грам с те сед­ни­це. У од­но­су на Днев­ник то је „хла­дан” текст. Са­мо текст и ни­шта ви­ше, док Мла­дић бе­ле­же­ћи у Днев­ни­ку из­ла­га­ња уче­сни­ка раз­го­во­ра ста­вља по не­ко­ли­ко зна­ко­ва уз­ви­ка или пи­та­ња, под­вла­чи ре­чи.

Са­ста­нак је по­чео Ми­ло­ше­ви­ће­вим хва­ло­спе­вом: хр­ват­ски на­ци­о­на­ли­ста Ве­се­ли­ца је ре­као да је срп­ска др­жа­ва за­пад­но од Дри­не по­раз Хр­ват­ске; спре­чио сам пад Ба­ња­лу­ке уз по­моћ Аме­ри­ка­на­ца; од по­чет­них 30 од­сто те­ри­то­ри­је ко­ли­ко су нам ну­ди­ли до­шли смо до 49 од­сто... „Ал­тер­на­ти­ва то­ме је би­ло про­ду­же­ње ра­тапро­тив це­лог све­та и гу­би­так Ре­пу­бли­ке Срп­ске. За­то у За­гре­бу има мно­го де­мон­стра­ци­ја”, ре­као је Ми­ло­ше­вић.

(/slika3)

Пред­сед­ник Ср­би­је се тру­дио да бу­де оштар ска­чу­ћи с те­ме на те­му и у да­ху је из­го­во­рио: „На­ци­о­на­ли­зам је на­о­па­ка иде­ја и свест, то је из­о­па­че­но и ми смо то ре­кли ру­ко­вод­ству РС предве го­ди­не, а они су ми­сли­ли да уз по­зајм­ље­не лу­да­ке Ше­ше­ља и Дра­шко­ви­ћа мо­гу не­што на­пра­ви­ти, а ево има­мо огром­не гу­бит­ке. НА­ТО је бо­љи од УН­ПРО­ФОР-а јер је до­шао да по­де­ли Бо­сну. Да је усво­јен Кра­ји­шни­ков пред­лог са­ра­јев­ског ди­стрик­та то би би­ла коп­ча за све оста­ло и ми би смо на кра­ју из­гу­би­ли. Це­ним да ће РХ (Ре­пу­бли­ка Хр­ват­ска) при­по­ји­ти свој део БиХ, а му­сли­ма­ни ићи прена са­рад­њу са CPJ, не­го с РХ. Нај­ве­ћи страх за Кра­ји­шни­ка и Бу­ху је био ка­да су ме пи­та­ли да ли бих при­мио у СРЈ му­сли­ма­не? Ja сам ре­као да. Пр­во: на­ша са­рад­ња са ИФОР-ом је до­бра при­ли­ка и дру­го: у РС је на­пра­вље­на та­ква Вла­да ла је од­мах тре­ба ухап­си­ти”. 

У овом де­лу по­сто­је јед­на раз­ли­ка у зва­нич­ном сте­но­гра­му и Мла­ди­ће­вим бе­ле­шка­ма. Ге­не­рал ци­ти­ра Ми­ло­ше­ви­ћа: „Не­за­ви­сна РС не­ма шан­су” и уз ту ре­че­ни­цу ста­вља два зна­ка уз­ви­ка. 

Сле­ди део Ми­ло­ше­ви­ће­вог го­во­ра би­тан за Мла­ди­ћа: „Ре­као сам Аме­ри­кан­ци­ма да не­ће­мо да­ва­ти на­ше гра­ђа­не оп­ту­же­не за рат­не зло­чи­не. Ка­ра­џић и Мла­дић су спе­ци­фич­ни, они су оп­ту­же­ни за узи­ма­ње та­ла­ца, по­го­то­во оних ко­ји су до­шли на ве­ру. Ви­ше њих ми је ре­кло: ду­жни су да ухап­се Ка­ра­џи­ћа и Мла­ди­ћа ако се срет­ну, али не­ће то ра­ди­ти. Ка­ра­џић јe ту па­мет­но ре­шио. Ви мо­ра­те од­ре­ди­ти чо­ве­ка ко­ји ће то ура­ди­ти, њи­ма не тре­ба по­штар, већ ко­ман­дант”. 

У Мла­ди­ће­вом Днев­ни­ку ове ре­чи Ми­ло­ше­ви­ћа ова­ко су за­бе­ле­же­не: „Кон­крет­не ства­ри (ове две ре­чи под­ву­че­не): – Пи­та­ње Ка­ра­џи­ћа и Мла­ди­ћа – Ре­као сам Аме­ри­кан­ци­ма да ни­ко­га не­ће­мо го­ни­ти (та реч пре­цр­та­на два пу­та) ис­по­ру­чи­ва­ти. – Узи­ма­ње та­ла­ца је рат­ни зло­чин... За вој­ни аспект ја­ко је ва­жно да ви од­ре­ди­те ко ће да за­сту­па ГШ њи­ма не тре­ба по­штар... (уз по­след­њу ре­че­ни­цу сто­је два зна­ка пи­та­ња)”. 

Бит­не су још две ре­че­ни­це из Ми­ло­ше­ви­ће­вог из­ла­га­ња: „Ка­ра­џић ме ма­ло­пре звао, био је и Пе­ри­шић и глав­но пи­та­ње му је би­ло дај пен­зи­о­ни­ши ми ове ге­не­ра­ле” и „Рат­ко, мо­лим те да се ре­ши пи­та­ње ко има овла­ште­ња ис­пред ГШ ВРС у ЗВК”. Ова дру­га ре­че­ни­ца зна­чи­ла је да Мла­дић ви­ше не мо­же да се ви­ђа с ко­ман­дан­ти­ма ме­ђу­на­род­них сна­га у БиХ. За­пи­су­ју­ћи је у Днев­ник Мла­дић до­да­је и ре­че­ни­цу Ми­ло­ше­ви­ћа ко­је не­ма у сте­но­гра­му: „Ми не­ма­мо ни­ка­кав зах­тев у том по­гле­ду” уз ко­ју ста­вља три зна­ка уз­ви­ка и је­дан знак пи­та­ња. 

Мла­дић је из­не­на­ђен већ пр­вим го­вор­ни­ком из ње­го­вог ти­ма. Уз ре­чи ге­не­ра­ла Гве­ра: „Да ни­је би­ло ан­га­жо­ва­ња Ј (уго­сла­ви­је) и Вас лич­но мо­жда не би ни би­ло РС” ста­вља знак пи­та­ња, а про­пу­шта да на­ве­де зах­тев Гве­ра да се не го­во­ри на исти на­чин о Ка­ра­џи­ћу и Мла­ди­ћу и да рат­ни ко­ман­дант бо­сан­ских Ср­ба мо­ра да ужи­ва за­шти­ће­ни ста­тус. 

По­што и дру­ги ге­не­ра­ли бу­ду тра­жи­ли да се пра­ви раз­ли­ка из­ме­ђу Ка­ра­џи­ћа и Мла­ди­ћа, у ко­рист овог дру­гог, Ми­ло­ше­вић је ре­као: „Ни­смо ни­ка­да иден­ти­фи­ко­ва­ли ВРС и ру­ко­вод­ство РС. По­ли­тич­ке гре­шке су би­ле на стра­те­шком ни­воу, а вој­нич­ке на так­тич­ком. Ра­до­ван Ка­ра­џић је ши­рио илу­зи­је да има по­се­бан од­нос са Кар­те­ром, а Хол­брук му је ре­као: ’Ко је­бе Кар­те­ра’. Ва­ше по­ли­тич­ко ру­ко­вод­ство је ши­ри­ло и ши­ри илу­зи­је и ла­жи. Би­ли су при­сут­ни Ли­лић, Ми­лу­ти­но­вић и Пе­ри­шић, ка­да је Ка­ра­џић за Деј­тон­ски спо­ра­зум ре­као ’нај­бри­љант­ни­ја по­бе­да срп­ског на­ро­да у 20. ве­ку’, а на Скуп­шти­ни ка­же ’да смо ми пре­го­ва­ра­ли би­ло би нам мно­го бо­ље’, а ја сам пр­ви дан Деј­то­на пу­стио Кра­ји­шни­ка да он ра­ди и ви­део да гу­би­мо све. Пи­та­ју ме љу­ди је ли тај чо­век нор­ма­лан”. 

По­том је усле­ди­ло фи­на­ле, Мла­ди­ћев го­вор с по­чет­ка тек­ста, за­бе­ле­жен у сте­но­гра­му, не­за­бе­ле­жен у Днев­ни­ку. То ни­је пре­се­дан. Мла­дић је че­сто то чи­нио, ни­је бе­ле­жио шта је он не­где и не­ко­ме ре­као.

Еки­па „По­ли­ти­ке”


Коментари70
9f25c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevka
ono sto se desilo bosanskoj krajini 95., da hrvati cisto srpske gradove drvar, petrovac, grahovo itd. okupiraju i ociste je samo sprovodjenje onog plana kontakt grupe koji rs nije htela da prihvati. znaci, da se rs svede na tih 49% kako bi se posle lakse pregovaralo. ti gradovi su poklonjeni. srbi da su hteli mogli su da drze celu bosnu u svojim rukama. ali nisu. setimo se i onog dobrovoljnog povlacenja iz mostara bez ikakve borbe
Stevka
general je veliki covek. to vam mogu reci vojnici koji su ga upoznali jos pre rata a i za vreme rata. a taj covek je i veoma mudar i inteligentan, sto se znalo i ranije, a sto dokazuju i ovi tekstovi. a videlo se to i na ratistu. njega je narod obozavao ali su posle rata poceli da vode kampanju protiv generala. poceli su da izmisljaju price pa je kod jednog dela naroda on od heroja postao zlocinac. ipak, vecina srba ga i dalje obozava. a to sto on nije u hagu mozda i nije njegova krivica. ko zna, mozda bi se on odavno predao. ko zna, mozda to nekom ne odgovara. ja bi licno iz jednog jedinog razloga voleo da ga vidim u hagu. a to samo zato, sto mi smo mogli da cujemo i njegovu verziju svih tih dogadjanja. sto bi smo saznali mnoge detalje sramne politike zapada, muslimana i hrvata pa i nekih nasih vodja
Zeljko Majstorovic
@Zeljko Majstorovic , 31/05/2010, 13:53 Drago mi je sto pokusavate razumeti ono sto sam hteo reci.Malo vise mudrosti da je bilo barem tokom proslog veka, danas nasa nacija, a i svi narodi koji sa nama zive,bili bi i mnogoljudniji i srecniji i u Srbiji i u Republici Srpskoj, pa verovatno i sire gde nam se koreni preplicu sa drugim narodima.Valjda se tu slazemo. Istina je da i danas placamo cenu veliku i nepravednu, ali kada to kazete, vi govorite o posledicama nase nedovoljne mudrosti u ophodjenju sa jacima.Ne govorim o pravdi, nego o prezivljavanju u svetu u kome je jos SILA glavni argument. A svi volimo svoju naciju onoliko koliko poznajemo njene mane. Hvala vam sto mi pomazete u pokusaju da i na drugaciji nacim promisljam o sebi i svom narodu. Pozdravljam vas.
Matija Soskic
@komentator 9:49. Ustav koji su komunisti doneli da bi sacuvali BiH i Hrvatsku od raspada davao je svim narodima pravo na samoopredelenje. S obzirom da ti narodi nisu imali administrativne granice, bilo je nelogicno da se odredbe takvog ustava ostvare bez rata. Zbog toga je Zapad stao u zastitu BiH i Hrvatske. Ajd' zdravo.
Гоца Сликарка
Јоцина биртија. Како ли би се тек обрадовала фабрика Swarovski вама сталним посетиоцима Јоцине биртије, па имали би залиха за следећих пет година.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља