уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:48

Перишић и Станишић повезују Младића са Американцима

понедељак, 31.05.2010. у 22:00
Момчило Перишић, Зоран Лилић и Павле Булатовић

Да ли су Момчило Перишић и Јовица Станишић припремали пуч против Слободана Милошевића у другој половини последње деценије прошлог века? Ово питање о коме је било много спекулација и на које су и некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије и шеф тајне полиције Србије одговорили одречно, на известан начин поново постављају дневници Ратка Младића, ратног команданта босанских Срба.

У „роковнику браон боје без натписа” на 22. страници Младић описује сусрет са Јовицом Станишићем, начелником Ресора државне безбедности Србије и Момчилом Перишићем, начелником Генералштаба Војске Југославије. Сусрет се догодио на Цетињу, у суботу 9. септембра 1995. године. Место сусрета, Цетиње, показује да су актери хтели да га држе у што је већој тајности, иначе би се видели у Републици Српској или Србији.

Циљ Станишићеве посете био је ослобађање француских пилота, а његово посредовање тражили су Јевгениј Примаков и Џон Дојч, шефови руске и америчке тајне полиције са којима је он имао изузетно добар контакт.

„Ти знаш да оно што добијаш иде мимо политике”, имао је потребу да нагласи Станишић, а Младић да запише.

Не треба посебна машта да се замисли шта је то могао ратни командант босанских Срба да добије, а да „иде мимо политике”, поготово када се зна да су прекодрински Срби до тада већ неколико пута толико изнервирали Слободана Милошевића да им је увео санкције на Дрини.

Дакле, Станишић је сугерисао  Младићу да му је дужник и да је време за враћање услуге. Услуга је била тајни повратак двојице заробљених француских пилота, оборених изнад Босне августа 1995. године.

Станишић саопштава да постоји договор Дојча (Џон, бивши шеф ЦИА), Перија (Вилијам, министар одбране САД), Кристофера (Ворен, државни секретар САД) и Шаликашвилија (Џон, командант Здруженог генералштаба САД) да се тајно састану Кларк (Весли, командант НАТО-а) и Младић. Шеф тајне полиције Србије каже Младићу да зна да има контакте са Русима и да је то добро и да види да може да буде и у контакту са Американцима. „Ја сам то видео као шансу да ти нешто урадиш”, закључио је Станишић.

Иза речи Станишића, без икаквог коментара, Младић одмах  наводи шта му је рекао генерал Момчило Перишић, начелник Генералштаба Војске Југославије. Иако је ова белешка записана под истим датумом и насловом, као јединствена целина, из онога што му говори Перишић, изгледа да је он разговарао са Младићем тек пошто је Станишић отишао или да су на почетку разговора били сви заједно, али да су онда двојица генерала део разговора обавили у четири ока. За разлику од Станишића, бар по ономе што је Младић забележио, Перишић није помињао пилоте – што изгледа потпуно невероватно.

Преписујемо како је Младић забележио Перишићеве речи:

Адм. (адмирал) Овенс, зам. нач. (заменик начелника) ГШ САД, данас ће у 14.30 тел. назвати мене, дата је сагласност од Перија и Шаликашвилија и да постепено успоставе војне контакте и међуармијску сарадњу.

*СМ (Слободан Милошевић) је успео да се РС прихвати и призна као равноправан ентитет.

Дошао сам из 2 разлога: 1. Кларк хоће да се састане са тобом. Слобо нема никакав углед у Српском народу. Сви су изгледи да да је ово направио у Крајини, хтио је и код Вас а ми нисмо дали.

Американци хоће да се састану са тобом и самном... 3 пута ме је звао ген. Кларк и Холбрук. Они хоће Слобу да искористе до одређеног трена, а после да се њега отарасе. Плашим се, нема дилеме Јоца не воли Слобу. Слобо не воли војску. Ти и ја морамо имати концепт шта да радимо са Американцима. Ови су мафија (Ј и Ф), а Слобо је још већа. Кертес даје милионе $ и ДМ Слобиној жени. Ови траже пилоте за лову. Караџић је хтио преко Кољевића да повуче војску и да дезавуише на међународној сцени Слобу што је и успео.(/slika2)

Да ли ови редови из Дневника значе да су Станишић и Перишић у јесен 1995. године хтели да руше Милошевића? Кључан детаљ за разумевање приче је да се у том тренутку није знало да ли су пилоти живи или нису. То тврди Александар Димитријевић, тадашњи шеф Контраобавештајне службе Војске Југославије. Његова служба је открила да су пилоти живи и да их држи Младић тек почетком новембра. Димитријевић тврди и да је Милошевићу горело под ногама, јер су Французи рекли да ако нема пилота нема оверавања Дејтонског споразума у Паризу.

Начин на који Младић бележи исказе двојице својих саговорника показује да бар један од њих, генерал Перишић, нема ни мало лепо мишљење о Станишићу јер „они су мафија (Ј и Ф)” може да се односи једино на Станишића и Франка Симатовића Френкија. Други члан обавештајног братства и познавалац Младића и Станишића каже да су они у то време било „јастребови” и да је Милошевић морао да их „хлади”. На питање „Зар није Милошевић повео у Дејтон Станишића због страха да овај не направи пуч?” , одговара: „Милошевић се плашио да Јовица не направи нешто у Босни или Хрватској што би му покварило постизање мира у Босни. Други су овде надзирали Радована Стојчића Баџу и Перишића, да им нешто слично не падне на памет”.

Трећи саговорник „Политике”, у оно време припадник КОС-а, каже да је Станишић био сигуран да је „број 2” у Србији, да ће кад-тад мирно наследити Милошевића на месту председника Србије, шта више „да ће га Слоба добровољно рукоположити”. Овај „косовац” Перишићеве стреле уперене на Милошевића и предлог упућен Младићу – „Ти и ја морамо имати концепт шта да радимо са Американцима – тумачи као покушај „да се отвори Младићу како би сазнао да ли су пилоти живи и ако јесу, где се налазе”. Он чак тврди да ни кључни Младићев безбедњак Здравко Толимир није одмах знао каква је судбина пилота.  

Горан Петровић, бивши начелник Ресора државне безбедности, који је у време одржавања овог састанка био оперативац у Служби, рекао је да је постојала прича да се Јовица Станишић политички ангажује, али не 1995. године, дакле не у периоду када је састанак на Цетињу одржан. Та прича се, према Петровићевим речима, појавила тек три године касније, 1998. године, отприлике у време када је Станишић смењен са места начелника РДБ-а. (/slika3)

– Дакле, то је само прича која је постојала, не постоје факти. А прича је да су Американци сугерисали Станишићу да се политички ангажује крајем 1998. године. Не верујем да су они хтели њега да виде уместо Милошевића на челу државе, то би било претенциозно рећи. Али је могуће да је план био да се он ангажује на нивоу министра. Прича је и да је Станишић одбио такву понуду. У то време се појавио и ЈУЛ који је хтео да склони Станишића, што се касније и десило – каже Петровић.

Петровић додаје да је могуће да хе запис у Младићевом дневнику „Јоца не воли Слобу” само лично мишљење Перишића.

Милошевић је сменио Станишића и Перишића у јесен 1998. године. Пре тога у медијима је објављено да је Станишић саветовао Милошевића да призна резултате локалних избора из 1996. године, да је спречио употребу силе против демонстраната, да се видео са Зораном Ђинђићем у зиму 1997. године на слави код Милорада Вучелића.

После смењивања Перишић је основао политичку странку која је приступила Демократској опозицији Србије и био је један од потпредседника у влади Зорана Ђинђића. Марта 2002. године ухапшен је под сумњом да је одавао тајне службенику америчке амбасаде у Београду, после чега је поднео оставку.

Перишић и Станишић су се добровољно предали Хашком трибуналу где им се суди под оптужбом да су починили ратне злочине.

Екипа „Политике”


Коментари45
9b5a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

da se nose devedesete da se nikada ne ponove
Znam samo jedno - da smo tada imali Borisa Tadica ili bar nekog sa njegovim nacinom misljenja i rasudjivanja, ne bi nam propala SFRJ, bila bi konfederacija,kao Svajcarska i ne bi bilo ove nesrece, a i Kosovo bi sacuvali!!!Najpametnije su taj problem Rumuni resili sa Causeskuom i Elenom.
Dejan
pentagon , 01/06/2010, 11:26 Весли Кларк: 'Пентагон би био поносан да има таквог генерала као што је генерал Младић' Pentagon je zadovoljan sto Srbija danas ima generale kakve ima...
Dušan
Tačno je da je Sloba grešio a ovi neznaju. Da su imali Dr. Miru umesto nekih 'velikih' profesora možda bi i nešto naučili osim što su položili ispite i dobili titule.Dali činjenica da neznaju govori i o profesorima ponešto ?
relja
zasto niko ne pokazuje one delove gde se jasno vidi kako je sprecena doprema teslinog tajnog oruzja vojsci republike srpske?
ratni dnevnik
Nigde nisam izrazio sumnju u autenticnost teksta nego u komletnost i selektivnost. Cinjenica da je nadjen u kuci koja je pod pprismotrom i cestim pretresima, meni kaze da nadjeni dnevnik verovatno nije kompletan nego je obradjen za objavljivanje i namesten da bude nadjen. Ne secam se da sam ikad citao neciji dnevnik u kome se autor nije trudio da prikaze sebe u najboljem svetlu a ostale u svetlu koji se njemu svidja. To je ljudski i ne verujem da je Mladic tu izuzetak. Video sam ga vise puta na TV kad je davao izjave koje nije trebalo davati. Svojim izjavama na TV, Karadzic i Mladic su vise okrenuli zapadnu javnost protiv Srba nego sto su to uradili CNN i Alampur.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља