петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:33

Дневници Младића откривају убицу Даде Вујасиновић?

уторак, 01.06.2010. у 22:00
Радислав Вујасиновић: Наводи Ратка Младића ми се чине као апсолутно могући

„У спрези са Мићом је Горан (прецртано) Душан Маловић који је у вези са Вуковић Гораном (убица је Љубе Земунца и вођа мафије у Бгд). Они су убили новинарку Даду Вујасиновић, они су спремни на све… Кафић на Дедињу „МЕТОД” у њему се састају Мићо и Вуковић и кафић се испразни када они разговарају… Мићо говори да је шеф подземља и надземља у Бгд… Мићо се фалио како је доведен да сруши Лукића и Вас, што је била игра М. Крајишника. Крајишник Вас ортодоксно не подноси.”

Ово је препис из роковника Ратка Младића на коме је натпис „Војни музеј”. Запис је настао у уторак 25. октобра 1994. у Бања Дворови. Не зна се ко Младићу саопштава податке о криминалу у Републици Српској. Уместо имена и презимена саговорника пише „земљак” (Будиш (прецртано) „Крајишник”.

                                                             * * * * * * * * * * * * * * * * *

„Политика” је кренула трагом овог записа и личности које се помињу у вези са још нерасветљеном смрћу новинарке „Дуге” Радославе Даде Вујасиновић која је пронађена мртва у свом стану 1994. године.

Мићо Станишић је рођен 30. јуна 1954. у селу Понор, општина Пале. Дипломирао је на Правном факултету у Сарајеву. Дана 21. децембра 1991. Станишић је постављен на дужност министра без портфеља у Министарском савету именованом од Скупштине српског народа у БиХ. Министар новооснованог српског Министарства унутрашњих послова у БиХ постао је 1. априла 1992. године. Његова службена надлежност је обухватала јавну и државну безбедност.

Станишић се добровољно предао Хашком трибуналу 11. марта 2005. Суди му се због прогона несрпског становништва из 20 општина БиХ.

Горан Вуковић Мајмун и Душан Маловић ликвидирани су у центру Београда 12. децембра 1994. док су улазили у кола. Полиција је приликом увиђаја пребројала 30 чаура калибра девет милиметара. Пуцало се из два оружја, записано је у бележници инспектора СУП Београд. Маловић је од задобијених повреда преминуо у болници дан касније. Вуковић је на месту остао мртав.

Вуковић је био познат као убица Љубе Земунца, али и као вођа вождовачког клана који је у то време важио за најјачи у Београду. Вуковић је, говорило се у чаршији, први јавно обелоданио да неки људи из полиције раде с дрогом, што би се могло сматрати и узроком његове ликвидације. После његове смрти за веома кратко време поубијани су бројни припадници вождовачког клана.

Интересантно је да је Дада Вујасиновић у једном тексту цитирала и покојног Горана Вуковића Мајмуна, убицу Љубе Земунца, који је Аркана описао као вештог и способног убицу.

Маловић је био командант припадници специјалне полиције РС, под називом „Пахуљице”, која је била под командом министра полиције Миће Станишића. Припадници те јединице сумњиче се да су 25. новембра 1992. године у Бијељини, на Дрини у Балатуну измасакрирали 22 лица, међу којима су била и мала деца.

--------------------------------------------------------------------------------

Радислав Вујасиновић, отац новинарке Даде Вујасиновић, каже да нема никаквих сазнања о тврдњама које је у свом дневнику изнео Ратко Младић. Он, међутим, како каже, претпоставља да је оно што је у својим списима навео хашки оптуженик „велика истина”, с обзиром на то да су људи чија имена наводи „радили за тајну службу”.(/slika2)

– Наводи Ратка Младића ми се чине као апсолутно могући. Знамо ко су били организатори Дадиног убиства. Да полиција хоће да ради свој посао, брзо би пронашла убицу. Сви ти који се спомињу су из Државне безбедности. Међутим, у полицији и сада раде исти они људи који су радили и у време када је Дада убијена. Рецимо, Гвозден Гагић, који је водио Дадин случај, напредовао је до начелника Управе за крвне деликте. Шта, онда, могу да очекујем? – пита се отац убијене новинарке.

На питање да ли је Дада, можда, била у било каквом контакту са Гораном Вуковићем, вођом вождовачког клана, чије име Младић помиње у својим дневницима, Радислав Вујасиновић бурно реагује.

– Не, никада није била са њим, нити га је икада спомињала. Није била у контакту ни са једним од тих типова, сем са Жељком Ражнатовићем Арканом – категоричан је отац убијене новинарке.

Радислав Вујасиновић напомиње и да је током првог увиђаја, у стан у Трећем булевару 118 у Новом Београду, у коме је откривено беживотно тело познате новинарке, на позив Братислава Грубачића, са којим је била у вези, „упала” једна особа која се представила као инспектор Кецман. „Кецман”, за кога отац покојне новинарке тврди да је био инспектор Момир Гавриловић (убијен 3. августа 2001. године у новобеоградској Улици Џона Кенедија), одмах изјављује да се ради о типичном самоубиству.(/slika3)

И Бранислав Тапушковић, правни заступник породице Вујасиновић сматра да је задатак полиције да утврди детаље у вези са смрћу познате новинарке и наводи да тврдње из дневника Ратка Младића могу да им послуже као траг.

– После дугогодишњих активности дошли смо у ситуацију да о смрти Даде Вујасиновић говоримо као о убиству, а не самоубиству. Списи предмета су враћени полицији која сада има задатак да открије убице. Очигледно да се петнаестогодишњи труд исплатио – каже Тапушковић.

Наиме, почетком прошле године, окружни јавни тужилац у Београду затражио је од МУП-а да предузме неопходне радње како би се утврдило да ли је новинарка Радислава Дада Вујасиновић убијена и ко је извршилац овог кривичног дела. Овакав захтев Тужилаштво је поднело с обзиром на то да из налаза и мишљења вештака балистичара Владе Костића, од 30. маја 2008. године, произилази да је смрт Вујасиновићеве „највероватније узрокована деловањем другог лица”.

У свом налазу Костић је, између осталог, навео и да су „у телу покојне Радиславе Вујасиновић пронађена два филцана чепа, што указује да су у њу испаљена два сачмена снопа који су формирали веома тешку рану”. У документу се наводи и да је због ране „лева рука највероватније тренутно била избачена из функције услед чега је покојна била онеспособљена за даље руковање предметним оружјем”.

Радислава Дада Вујасиновић пронађена је мртва 9. априла 1994. године у свом стану у Трећем булевару 118 у Новом Београду. У записнику који је сачињен после обављене обдукције, наведено је да је умрла дан раније у 1.30 сати.

Приликом увиђаја на лицу места, истражни органи су поред новинаркиног беживотног тела пронашли и ловачку пушку њеног оца из које је, наводно, починила самоубиство.

Екипа „Политике”


Коментари19
dba94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bolje ista nego nista
Ziveci dugo u ilegali, Mladic ima dovoljno vremena da pise svoja secanja ili saznanja koju su mu saopstena da stavi u svoj dnevnik i da ih kombinuje sa nekoliko strana iz svog navodno ratnog dnevnika da bi slika bila ubedljivija. Ako se pogledaju zrvrljotine koje su kopirane iz njegovog dnevnika, ne izgleda da je Mladic bio dovoljno pismen da napise neke konzicnije i duze tekstove, narocito ne za vreme rata. Ako ih je stvarno on pisao onda ih je pisao mnogo kasnije po secanju i zelji kako je hteo da ga narod vidi. Ovaj dokumenat vise lici na sredstvo obracuna dve struje u Sluzbi bezbednosti od kojih jedna pokusava da natera vlast da krene u istragu nekih cudnih ubistava iz proslosti koje jos uvek opterecuju Sluzbu. Ako nemaju snage da zaposnu ove istrage normalnim putevima, onda ajdee da prihvatimo i ovaj kao vredan. Bolje ista nego nista.
iz Republike Srpske
@pragmatist,:Čudi da niste napisali i da je General lično izvršilac svih ubistava po Beogradu. Da parafraziram @slobistu: ne traže se dokazi, dovoljno je lično @pragmatistovo uvjerenje.
pragmatist
Sta uopste ima da se komentarise, lepo Vam pise u prvom pasusu da je Mladic do guse umesan u beogradsko podzemlje. Beogradsko podzemlje i mafijaski krugovi iz Republike Srpske imaju svoje krajnje instance DB-u Srbije. Srbije je u sapama mafije iz Bosne. Sva ubistva po Beogradu imaju pecat bosanskih Srba.___ Ovo cete citati vec u sledecem nastavku.
Ave
u Srbiji novinare ubijaju zar ne? i ako je tako kako moze sedma sila da se brani od razbojnika koji sebe nazivaju db-om; Novinari u Srbiji nisu u stanju da se brane od svih tih opasnosti i nezasticeni su. A nije lako pisati o tom opasnim temama; to je verovatno najteze i takav posao obicno ne rade zene; Nego mi imamo dosta nerasvetljenih ubistava novinara; ovo je jedan od prvih slucajeva a ima vise ...da li ce ikada biti rasvetljeni ...a zna se to je mala sredina; da li iz ovoga citamo da su pocinioci ubistva i stradali te iste godine? a nasu policiju odavno vec, od Milosevica koji je srozao do dna, niko ne dozivljava ozbiljno, to je policija a nije; u zemlji u kojoj nema zakona.
slobista
Iz izvoda "originalnog dnevnika" saznacemo ko su izvrsioci svih nerasvjetljenih ubistava i drugih dogadjaja, to ce biti uglavnom vec mrtvi i politicki nepodobni, nadlezni ce se pohvaliti da su uspjesno rijesili sve zlocine omrzutnog rezima, samo ce nedostajati gen. Mladic da potvrdi da je sve izmisljeno ili ce se ponoviti slucaj Radeta Markovica, nece se traziti dokazi bice dovoljno slobodno sudijsko uvjerenje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља