среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Речник који нико нема

среда, 02.06.2010. у 22:00

„Службени гласник”, заједно са Институтом за експерименталну фонетику и патологију говора и Лабораторијом за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду, започео је објављивање капиталног дела „Квантитативни опис структуре српског језика”, чији је аутор Ђорђе Костић (1909–1995), оснивач и дугогодишњи директор Института за експерименталну фонетику и патологију говора у Београду. Oвај пројекат изведен је из „Корпуса српског језика” који је иницирао и осмислио Ђорђе Костић, а на овом пројекту, који је трајао од 1957. до 1962. године, било је ангажовано око 400 сарадника. Корпус се састоји од једанаест милиона речи, од којих је свака ручно граматички обрађена, обухвата српски језик од XII века до савременог језика. У првом сегменту едиције „Квантитативни опис структуре српског језика” обухваћен је српски језик од XII до XVIII века, а управо је објављено прво коло које садржи фреквенцијски речник Доментијановог „Житија светога Симеона” и „Житија светога Саве”, у три тома. Речник је приредио проф. Александар Костић, а стручни саветник је проф. Ђорђе Трифуновић.

Иза ових стручних и помало компликованих назива крије се јединствен фреквенцијски речник, какав не постоји ни за један од светских језика. У „Житију светога Симеона” и „Житију светога Саве”, свакој речи је одређен граматички облик и учесталост појављивања. Први том (900 страна) садржи изворни и граматички обрађен текст оба житија. У другом (1061) и трећем тому (1143), дати су фреквенцијски речници сваког од житија и збирни речник оба житија, односно Фреквенцијски речник Доментијана.

На основу оваквог речника, објашњава проф. Костић, могу се поредити српски језик XII века и савремени српски језик, од нивоа лексике до нивоа граматике. Тако, на пример, у језику XII века датив је био изузетно фреквентан падеж, док је у савременом српском језику он најмање фреквентан (око два одсто). Уколико би се одређеним статистичким поступцима дефинисале промене и оне изразиле као функције, у принципу би било могуће направити груба предвиђања у ком правцу ће се српски језик мењати и како ће, на пример, изгледати кроз 400 година.

Корпус српског језика подељен је на пет временских периода: српски језик од XII до XVIII века, језик XVIII века, Сабрана дела Вука Ст. Караџића, језик друге половине XIX века и савремени српски језик. Узорак српског језика од XII до XVIII века састоји се од око 500.000 речи и обухвата најзначајнија дела српског средњовековног писаног наслеђа. Узорак је подељен у два дела: први обухвата дела Светога Саве, Стефана Првовенчаног, Доментијана, Теодосија, архиепископа Данила, Григорија Цамблака и патријарха Пајсија, док други део чине: „Старе српске повеље и писма”, у издању Љубомира Стојановића. Сва дела граматички су обрађена у целини.

Педесетих година прошлог века радом на узорку српског језика од XII до XVIII века, као и радом на узорку језика XVIII века, подсећа Александар Костић, руководио је проф. Ђорђе Сп. Радојичић, у оно време један од наших највећих стручњака за стару српску књижевност. Почетком 1996. године, у сарадњи Института за експерименталну фонетику и патологију говора и Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду, почиње дигитализација корпуса. Унос материјала који се односи на српски језик од XII до XVIII века започет је 2000. године. Тада је формирана и мања екипа стручњака за српскословенски језик под стручним надзором проф. Ђорђа Трифуновића. Приписивање одредница и коректуру граматичке обраде Доментијанових житија урадила је др Зорица Витић. (/slika2)

Оба житија, истиче проф. Костић, садрже 78.284 речи, 4.606 одредница и 15.783 граматичкa облика одредница. „Житије светога Симеона” састоји се од 26.572 речи, 2.852 одреднице и 7.923 облика, док „Житије светога Саве” садржи 51.712 речи, 3.905 одредница и 12.440 облика. Од 3.139 граматичких облика, које садржи систем граматичког кодирања српскословенског језика, код Доментијана се јављају 972 облика. Из односа броја речи и броја одредница у оба житија може се закључити да је лексичко богатство Доментијана изузетно и да се може поредити са лексичким богатством најзнаменитијих савремених аутора.

Почетком 2002. године започета је дигитализација целокупне објављене српске писане баштине од XII до XVIII века. У електронском облику требало би да се нађе преко два милиона речи српскословенског језика. Тиме би била постављена основа за израду првог српскословенско-српског речника, а рад на њему био би у великој мери олакшан постојањем електронског корпуса. Рад на електронском корпусу српског писаног наслеђа од XII до XVIII века наишао је на разумевање Министарства културе Републике Србије и Покрајинског секретаријата за образовање и културу који су финансијски помогли овај пројекат.

Фреквенцијски речник Доментијана и будући речници који се односе на српски језик између XII и XVIII века, наглашава Александар Костић, резултат су преданог рада великог броја стручњака. Публиковањем фреквенцијских речника и изворног материјала, њихов рад постаје доступан ширем кругу истраживача из различитих научних области. Уколико би овај пројекат додатно подстакао истраживања српскословенског језика и српске културне историје, његова сврха била би испуњена, а напори који су у њега уложени били би тиме вишеструко награђени.

У припреми су три нова тома: „Житије светога Саве” од Теодосија и „Животи краљева и архиепископа српских” – архиепископа Данила II у два тома, који би требало да се појаве до предстојећег Сајма књига у Београду. Читав пројекат требало би да буде окончан до 2013. године.

---------------------------------------

Представљање у Капетан-Мишином здању

У Ректорату Универзитета у Београду (Капетан-Мишино здање), данас у 13 часова, прва три тома капиталног дела: „Квантитативни опис структуре српског језика”, представиће проф. Ђорђе Трифуновић и проф. Александар Костић.

---------------------------------------

Речи код Доментијана

У Доментијановим житијима најчешће речи су: Христос, кир Сава, Света гора, Јерусалим, Давид, Израиљ, кир Стефан, Павле, Египат…, а од именица најчешће су: Бог, Господ, отац, свети дух, земља, Христос, отачество, благодет, молитва, чедо, љубав, сила, дан, син, век, душа, срце…

Зоран Радисављевић


Коментари5
e0756
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Martic
Ja ne znam kako ljudi mogu da daju tako negativne komentare za takvo jedno delo na kome je radilo toliko ljudi u tolikom trajanju? Neka se radi pa neka je i bespotrebno i glupo kako rekose neki ovde.
Грујица Рајић
"Има ли живот без сјаја већи смисао од смрти?" Ово је запис са глинене таблице из Сумера, записан пре 6.000година! Неко мудар је хтео да сазна шта је то човек пре 6.000 година желео да се не заборави, па је дешифровао клинасто писмо и продубио знања наше цивилизације. А наши научници-Титани се труде да се не заборави и загуби богата баштина средњевековне књижевности! Они смерно и скромно раде оно што треба да раде - у миру и тишини својих института - и добијају неумесне примедбе, као да су они беспризорни, квази-радници. А Вук је рекао да ће за бољитак ваљати само да свако ради свој посао. Није рекао да ће нам бити боље ако се удружимо тројица па навалимо да критикујемо нечији труд. Пут ка спознаји иде кроз смерност. Ја сам задивњен радом ових Титана. - Мошу-Груја
počivše reči
Da li će i ove reči naći mesta u nepotrebnom rečniku : rob, stado, sluga , grešnik/ca ...? Mišljenja sam da se nauka o kulturi i pismenosti umorila , pa se zabavljaju , oni koji su za nju zaduženi , jer joj ne vide drugu svrhu. Sve što ovih dana pročitam , ili čujem me , 'do-zla-boga' , nervira - jer nema smisla ili je lažno .... Samo se vi , 'naučnici' , zabavljajte.
Gvido
Баш свашта! "У Доментијановим житијима најчешће речи су: Христос, кир Сава…, а од именица најчешће су: Бог, Господ, ..." Да није Христос глагол, а кир Сава предлог? И још: ако га нико други нема, користи ли то ичему другом осим сујетама приређивача и издавача? ;-)
Jovanča M.
Koji su razlozi dosadašnjih promena u jeziku i kako će jezik izgledati u budućnosti? Za koliko, 100, 200, 500 godina? Na osnovu pisanih tekstova iz srpskog srednjeg veka? Jeste li sigurni da su autori to baš tako zamislili?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља