четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

„Орао” пао у Гружанско језеро

четвртак, 03.06.2010. у 22:00
Иван Васојевић прича како је авион пао

Крагујевац – Пре него што је потонуо, авион Војске Србије типа „орао”, који се јуче око 12 сати срушио у Гружанско језеро код Кнића, плутао је на површини воде око пола сата. Дубина воде на потезу Турског бунара, где је авион пао, износи око петнаест метара. Пилот, мајор Слободан Јоцић (1969), успео је да се катапултира и приземљи неколико километара даље, у атару села Кусовац. Хеликоптером Војске Србије, који је брзо стигао на место удеса, пребачен је у болницу на лечење. Његово стање је стабилно.

Према речима очевидаца, риболоваца из Крагујевца и околних места, авион је пре пада направио неколико кругова изнад језера. Прво се, како кажу, зачуло снажно брујање мотора, а потом је ваздухом одјекнуо и прасак.

– Најпре се чуо пуцањ, који је највероватније последица катапултирања. Онда сам видео како авион пада. Пао је равно у воду, крила су му се склопила, а онда се згужвао као лименка. Пет минута после пада видео сам и пилота с раширеним падобраном. Слетео је неколико километара даље – прича Владимир Чедић, одбојкаш крагујевачког „Радничког”, који је пецао на језеру.

После пада, авион је, објашњава пецарош Иван Васојевић, остао на површини још тридесетак минута. Хеликоптер Војске Србије, како прича овај очевидац, стигао је брзо, свега неколико минута пошто се авион срушио.

– Није било никакве експлозије, осим када се пилот катапултирао. Видели смо кад је авион пао и после смо гледали како плута на води. Потонуо је за двадесетак минута, највише пола сата. После тога смо угледали хеликоптер, који је скренуо према месту на којем се падобраном приземљио пилот. Не знам како ће да изваде авион. Ту где је пао, дубина воде је бар петнаест метара – каже пецарош Васојевић.

Недалеко од места где је потонуо авион налази се острво Камењак, које је обрасло шумом и растињем. Пилот је успео да прелети преко њега и приземљи се у оближње село Кусовац, причају мештани Кнића који су се, после пада авиона, окупили на језеру.

На место удеса стигле су и екипе крагујевачких ватрогасаца, као и припадници полиције из Кнића. На обали језера су били и представници крагујевачког ЈКП „Водовод и канализација”, које се бави прерадом воде. Гружанско језеро је, иначе, акумулација са које се водом за пиће снабдева око 400. 000 становника централне Србије, Крагујевца, Краљева, Кнића и Баточине. Према речима директора „Водовода” Обрена Ћетковића, екипе овог крагујевачког предузећа утврдиће да ли је дошло до загађења воде.

– Језеро је велико и не верујем да би то могло да доведе до загађења воде за пиће. Ипак, наше екипе ће одмах изаћи на терен и пратити стање. Грађани не треба да брину – изјавио је Ћетковић за „Политику”.

Б. Карталовић (/slika2)

Пилот дао све од себе да спасе авион

Пилот мајор Слободан Јоцић дао је све од себе да спасе авион, покушавао је чак и оно шта није морао по правилницима који прописују понашање пилота у случају техничких проблема, и катапултирао се када је то било неизбежно, изјавио је командант Ваздухопловства и противваздухопловне одбране бригадни генерал Ранко Живак на јучерашњој конференцији за новинаре у Београду. Он је објаснио да је пилот напустио авион на висини између 500 и 700 метара, при малој брзини, када је био сигуран да ће „орао” пасти у Гружанско језеро и да при томе нико на земљи или води неће бити повређен.

– Јуче у 11.17 часова са аеродрома Лађевци код Краљева полетела су четири „орла”. Мајор Јоцић био је вођа једног пара авиона. Увежбавали су извршавање задатака при лету на малој висини – рекао је бригадни генерал Живак.

Он је објаснио да се формација кретала на релацији Лађевци– Параћин-Ћуприја–Баточина–Кнић–Лађевци. Пред слетање пилот Јоцић утврдио да се леви стајни трап није извукао, више пута је покушавао да га одблокира укључујући и резервну могућност – механичким путем уместо хидрауличко-електричним. Пробао је и оно што прописи не предвиђају – да дотакне писту десним и носним стајним трапом да би се од тог потреса активирао блокирани стајни трап. Пошто то није успело ни из другог покушаја, а гориво је било при крају, усмерио је „орао” према слабо насељеном подручју – Гружанском језеру.

Авион који се срушио произведен је 1987. године, ремонтован је и 2. марта ове године враћен је у 241. ловачко-бомбардерску ескадрилу у Лађевцима. Од тада је њиме обављено 37 летова и нису примећени технички проблеми. Мајор Јоцић један је од најискуснијих пилота на „орловима”, инструктор је летења и пробни пилот. Приликом катапултирања, које траје неколико секунди и током којег је тело пилота оптерећено са 18 до 21 g (лаички речено пилот је оптерећен са двадесет својих тежина) лакше је повредио пршљен кичме и хоспитализован је на Војномедицинској академији искључиво из превентивних разлога. Очекује се да ће се брзо вратити у јединицу.

Бригадни генерал Живак, који је и сам био приморан да се катапултира из „орла” у близини Подгорице 1990. године, рекао је да су до даљег обустављени летови на овом типу авиона, што је уобичајена процедура. Две комисије радиће на утврђивању узрока несреће и да ли је пре и током лета испоштована комплетна ваздухопловна процедура, а „орао” ће бити извучен из језера да би се утврдио узрок заказивања стајног трапа.

М. Г.  


Коментари11
be8e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sinisa savic
Orao je avin koji je bio mderan sedamdesetih i sredinom osamdesetih godina,ali je totalno izgubio svoju tehnlosku dominaciju pojavom aviona generacije.Danas bi na nebu bio samo laka meta koju bi mogao da skine i obicanpesadinac sa raketom Igla.Nase RV teba da radi na izradi novog borbenog lovca,a taj projekat je uraden 1991 na Masinskom fakultetu u beogradu,ali zbog raspada bivse YUGOSLAVIJE projekat je otkazan.Ipak svaka cast pilotu sto je pokusao sve da spase avion i zivote gradana na zemlji i treba mu dati orden zasluga.Vreme je da Srbija ozivi ponovo proizvodnju domacce avijacije,ali sa ovakvom prodanom i koruptiranom vladom zadovoljice potrebe samo klipnim avionima,sto je daleko ispod tehnoloskog nivoa.I dalje cemo leteti na kantama,jer nam je to nasa vlada uradila,jer slusa evro uniju i radi kako NATO kaze.Titova avijacija je barem odrzavala neki tehnoloski nivo,a ova sadasnja,bolje i da je nemamo.Piloti sunam bili uveh hrabri,ali imali smo pogresne ljude u vladi.
citac
U onom bivsem zivotu vrzmao sam se preko 20 godina po raznim aerodromima, malo civilnim, malo vise vojnim, malo kod kuce, malo napolju ... pilot "Orla" zasluzuje Orden Ratnog Vazduhoplovstva Srbije.
GARAGMEL
Orao pao ..
direktor vodovoda
Politika javlja u cetvrtak u vezi udesa: "Авион се срушио у језеро на подручју „турских бунара”, а према сазнањима директора Водовода имао је око 100-150 литара керозина у резервоарима." - Pitam se - odkuda direktor vodovoda zna koliko je kerozina bilo u POTONULOM avionu??? Zar za tu izjavu nije zaduzena Vojska Srbije??? Ako je i tacno da je bilo 100-150 litara kerozina u rezervoarima - taj avion je morao biti u fazi sletanja!! To je premalo kerozina da bi avion mogao da i dalje krstari nebom!
"Sta znaci "hospitolizovan" ? .
POMODARSTVO!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља