четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

Висока цена слабе економије

петак, 04.06.2010. у 22:00

Србија је и даље банкарски рај јер су камате на кредите и даље међу највећима у региону. Изузетак су једино стамбени кредити чија је цена нешто повољнија у односу на суседе.

Србија има најскупље готовинске кредите, а такође спада и у групу земаља с најскупљим потрошачким кредитима за набавку аутомобила, показује истраживање финансијског портала Kamatica.com.

Босна и Херцеговина има најскупље потрошачке, а Бугарска стамбене кредите.

Подаци обухватају искључиво комерцијалне кредите индексиране у еврима јер су једини погодни за упоредни преглед. Кредити индексирани у матичним валутама земаља региона по правилу су скупљи од индексираних у еврима, међутим, чак и у таквим поређењима кредити су у Србији знатно скупљи од зајмова у Бугарској, БиХ или Хрватској.

У Србији банке имају блажу политику у погледу средстава обезбеђења кредита, али то има и другу страну медаље јер повећава његову укупну цену.

Стамбени и потрошачки кредити у Србији двоструко су, па и троструко скупљи од истих кредита у развијеним земљама Европске уније.

За стручњаке главни разлог за овако високе камате је слаба економија земље, као и нестабилност динара. Светска економска криза је додатно погоршала економске прилике што је допринело повећању ризика земље.

– Све већа неизвесност у отплати кредита код грађана и привреде је натерала банке на ригорозну политику одобравања нових кредита, која између осталог подразумева и више каматне стопе, напомињу стручњаци овог портала додајући да је политика НБС и даље рестриктивна, јер банке и даље значајан део средстава одвајају у обавезне резерве, а то надокнађују вишим каматним стопама на остатак пласираних средстава.

По њиховој оцени, без обзира на то што су код нас присутни различити ризици, неоспорно је да има простора за смањење каматних стопа. Томе може допринети и НБС својим мерама, али је неопходно да и пословне банке дају свој допринос, посебно кроз смањења маржи урачунатим у каматне стопе на кредите.

Промене у политици обавезних резерви, повећање могућности задуживања, укидање кредитног задужења по основу одобреног недозвољеног минуса и ограничење кредитне задужености жираната на 50 одсто кредита за који представљају гаранте су мере које је централна банка већ предузела и које ће у наредном периоду вероватно дати резултате.

Горан Николић, сарадник Института за европске студије, каже да се снижење камата не може очекивати зато што је кредитни ризик земље и даље висок, као и трошкови обезбеђења зајмова пласираних у нашој земљи. С друге стране, камате на стамбене кредите су сада повољне и практично су се изједначиле са европским.

– Проблем је то што су код нас високе банкарске марже, а све као последица малог обима трансакција по запосленом. Тачно је да земље из региона – БиХ, Црна Гора, Хрватска, Македонија – имају ниже камате, али се пренебрегава да те земље имају стабилнију валуту, тачније фиксни курс или формално флексибилни који је стабилан. Поређења ради, Украјина, има такође високе камате, а њена гривна је изгубила 30 одсто вредности. Да ми имамо фиксни курс и камате би нам биле ниже, али би потрошили девизне резерве, каже овај економиста.

По његовим речима једини начин за смањење камата је да их држава субвенционише и да се снизи обавезна резерва која је била највиша у региону. Преко субвенционисаних зајмова у привреду је прошле године пласирано милијарду евра што је било спасоносно. Такође потребно је и да се оформи развојна банка.

Секретар Удружења банака Верољуб Дугалић оспорава тврдње о овдашњем банкарском рају и каже да је просечна пондерисана камата на крају 2009. била 11 одсто, а на крају 2008. године 18 одсто. По његовим речима, камате у Србији не могу се поредити с другим земљама јер имамо високу инфлацију, донедавно обавезне резерве су нам биле највеће у Европи, висок је и проценат лоших зајмова.

– Пореде се непоредиве ствари. И даље је степен ризика за нашу земљу, као и резерва које банке морају да издвоје по основу тог ризика, висок. Нико не каже да је принос банака пре опорезивања био 4,3 одсто, а после опорезивања 3,5 одсто. Банкарски профит јесте прошле године износио 200 милиона евра, али да би толико зарадили морали су да пласирају 5,5 милијарди евра капитала. То нису екстремне зараде. Принос на капитал је најнижи у Србији. Не говори се о суштинским проблемима попут тога да нам је стандард мизеран, а зараде најниже у региону – каже Дугалић.

Ј. Рабреновић


Коментари8
caa57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran
Ovo sto u nasoj Srbiji radi Vlada i NBS, na zamrznute i plate i penzije, srozati nacionalnu valutu za 35% za samo nesto vise od godinu dana je takva bezobzirnost prema svima nama koja se retko srece,to je pravo njihovo ogledalo, ljudi su uzimali kredite i privreda po kursu od 76 dinara a sada treba da vracaju po kursu od 103 dinara za evro, pa to je zastrasujuce, a pritom ministri iz Vlade pricaju o nekakvom uspesnom prevazilazenju krize, kako su su sve valute u okruzenju stabilne i na njih nikakvi pritisci ne uticu , samo ovde, obmanjuju nas sve, pa to je za svaku osudu, sram ih bilo ako uopste znaju sta ta rec znaci, srozavati konstantno valutu u kojoj nas 99% zaradjuje i privredjuje je bez presedana.
Ide krcag niz vodu dok se ne razbije
Opet ideja da se jos vise kredita subvencionise. Odakle? Budzet je supalj ko svajcarski sir, deficit raste, poreska evazija takodje, uzimamo kredite i dobijamo bespovratna sredstva da krpimo rupe. Ide krcag niz vodu dok se ne razbije.
obrad
kod kredita sa deviznom klauzulom krediti se izdaju na prevaru u eurima a onda je besmisleno visok procenat kamate opravdavati inflacijom. stagnacija naše privrede nije pala s marsa ona je vrlo lako bila predvidljiva sa takvim ambijentom finansiranja
Пера Ложач
Имамо банкарски балон који је последица одређеног олигопола и малог обима расположивих средстава код појединачних банака. Други проблем је зидање марже у еврима, као последица "ризика земље", што је други назив за својеврсни порез на неразвијеност банкарског и уопште новчаног тржишта. Банке послују неефикасно, јер имамо хипертрофиране мреже банака, које морају да држе високе цене кредита да би уопште опстале на тржишту и храниле своју неефикасну мрежу. Чекајући на "слободну руку тржишта" да усклади цене кредита је јалов посао, јер немамо пропулзивну и растућу, већ привреду у контракцији. Нестабилност динара нема никакве везе са ценом кредита у еврима, то је замазивање очију. Уз то, динарски кредити су скупљи од евро кредита за износ већи него што је разлика у каматама између еврозоне и Србије. Даље, потрошачки кредити се морају сузбијати за рачун инвестиционих, као део шире стратегије развоја. Партикуларно ништа неће и не може да буде решено. Недостатак развојне визије нас већ кошта.
Slobodan fon Miroslavljevic
Ovakav ishod je neproduktivan i dovesce samo do pada ekonomskog rasta i proizvodnog kapaciteta. Sto se tice Narodne Banke za Razvoj, gdin Nikolic i tu gresi. Kao sto sam opisao, kredit/kapital dolazi iz stednje i onda ga banke efikasno alociraju duznicima. Ako bi smo na trziste uveli drazvnu banku za razvoj grdan problem bismo napravili. Ako se banka finansira iz budzeta, to znaci da se oporezivanjem uzima kapital iz produktivnih i efikasnih preduzeca. Onda te pare iz budzeta idu banci koji ih onda alocira korisnicima kredita. Dok banke na slobodnom trzistu izdaju kredite produktivnim preduzecima, razvojna banka kao i svaka birokratska institucija bi sluzila ljudima najblizim vlasti(Misko Beko&Co).Na taj nacin daje singnal preduzetnicima da ne moraju biti dobri u proizvodnji vec moraju biti dobri u lobiranju(podmicivanju) birokrata. Na ovaj nacin kapital/kredit se opet baca. Gospodin Nikolic je potpuno pogresio u svojoj analizi i zakljucivanju. Puno hvala politici ako objavi komentare

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља