понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 05.06.2010. у 22:00

Река миграције са југа Србије

Шко­ла у Са­ста­ву Ре­ка код Цр­не Тра­ве има са­мо три оде­ље­ња са по два уче­ни­ка Фо­то М. Мом­чи­ло­вић

Ле­ско­вац – У де­вет од три­на­ест оп­шти­на Ја­бла­нич­ког и Пчињ­ског окру­га број ста­нов­ни­ка у по­след­њих шест де­це­ни­ја не­пре­ста­но опа­да. У од­но­су на 1948. го­ди­ну, ве­ћи број жи­те­ља, пре­ма по­пи­су из 2002. го­ди­не, има­ли су са­мо окру­жни цен­три Ле­ско­вац и Вра­ње и оп­шти­не Бу­ја­но­вац и Пре­ше­во где ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво чи­не Ал­бан­ци.

Ре­ка ми­гра­ци­је са ју­га Ре­пу­бли­ке кре­ну­ла је од­мах по­сле ра­та, да би у по­след­ње две де­це­ни­је у по­је­ди­ним оп­шти­на­ма по­при­ми­ла раз­ме­ре де­мо­граф­ске ка­та­стро­фе. Све је ви­ше на­пу­ште­них ку­ћа, по­је­ди­на се­ла оста­ла су пра­зна, шко­ле се за­тва­ра­ју, опу­сте­ле ли­ва­де и њи­ве, ко­је су не­ка­да­шњи до­се­ље­ни­ци ства­ра­ли кр­че­њем шу­ма, по­но­во за­ра­ста­ју, пу­те­ви и ста­зе не­ста­ју у ко­ро­ву.

Пре­ма по­да­ци­ма За­во­да за про­у­ча­ва­ње се­ла у Бе­о­гра­ду, ко­ји су са­оп­ште­ни на про­шло­го­ди­шњем на­уч­ном ску­пу „Вла­син­ски су­сре­ти“, на под­руч­ју Ја­бла­нич­ког окру­га не­ста­је 68 од укуп­но 331 се­ла. Нај­у­гро­же­ни­је су оп­шти­не Цр­на Тра­ва, Ме­две­ђа и Бој­ник. Од 25 цр­но­трав­ских се­ла, се­дам­на­ест одр­жа­ва­ју стар­ци. У Бој­ни­ку је два­на­ест се­ла пред га­ше­њем, у Ле­ба­ну се­дам, у Ле­сков­цу осам, док ће у Ме­две­ђи опу­сте­ти чак 43 се­ла. На по­ме­ну­том ску­пу оце­ње­но је да др­жа­ва не­ма стра­те­ги­ју за за­у­ста­вља­ње исе­ља­ва­ња. На под­руч­ју Ја­бла­нич­ког окру­га, 1981. го­ди­не је жи­вео 262.531 ста­нов­ник, 14.697 ви­ше не­го 2002. го­ди­не, а да­нас их је сва­ка­ко још ма­ње. Уко­ли­ко се на­ста­ви са­да­шњи тренд, Ја­бла­нич­ки округ ће уско­ро има­ти оно­ли­ко ста­нов­ни­ка ко­ли­ко их је ов­де би­ло пре две­ста го­ди­на.

Бар­јак ми­гра­ци­је са ју­га по­не­ли су пе­чал­ба­ри ко­ји су тр­бу­хом за кру­хом кре­ну­ли у раз­ви­је­ни­је кра­је­ве. Мно­ги од њих су вре­ме­ном по­ву­кли и сво­је по­ро­ди­це. Цр­на Тра­ва је 1948. го­ди­не има­ла 13.614 ста­нов­ни­ка, да би пре­ма по­след­њем по­пи­су њи­хов број пао на 2.561. По­да­ци го­во­ре да их је тре­нут­но тек 1915, а ов­де стра­ху­ју да ће на­ред­ни по­пис оп­шти­на до­че­ка­ти са ма­ње од хи­ља­ду ду­ша. Го­ди­шње умре де­сет пу­та ви­ше не­го што се ро­ди, про­сек ста­ро­сти је пре­ко се­дам­де­сет го­ди­на. Пред­сед­ник оп­шти­не Сла­во­љуб Бла­го­је­вић ка­же да оп­шти­на не мо­же да учи­ни ни­шта без по­мо­ћи др­жа­ве.

О су­мор­ној де­мо­граф­ској сли­ци нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да на под­руч­ју ове оп­шти­не има са­мо 58 уче­ни­ка, шко­ле су за­тво­ре­не у ве­ћи­ни се­ла, а у пр­ви раз­ред ми­ну­ле је­се­ни кре­ну­ло је са­мо пет шко­ла­ра­ца. У осмо­го­ди­шњој шко­ли у Са­ста­ву Ре­ка, где је не­ка­да би­ло ви­ше од сто­ти­ну уче­ни­ка, са­да у пр­ва че­ти­ри раз­ре­да не­ма ни­ког, та­ко­ђе ни у ше­стом, а у пе­том, сед­мом и осмом раз­ре­ду на­ста­ву по­ха­ђа­ју по два ђа­ка. Пре­ма по­след­њем по­пи­су, у Остро­зу­бу је жи­вео са­мо је­дан ста­нов­ник, у Рај­че­ти­ну шест, у Би­стри­ци осам.

Слич­на је си­ту­а­ци­ја и у Ме­две­ђи где је број ста­нов­ни­ка у по­сле­рат­ном пе­ри­о­ду пре­по­ло­вљен. Ср­би се се­ле у прав­цу Бе­о­гра­да, а Ал­бан­ци пре­ма При­шти­ни.

– За­бри­ну­та сам због све­га што се де­ша­ва и пи­там се да ли ће др­жа­ва да до­не­се про­грам рас­по­де­ле ста­нов­ни­штва. Оп­шти­на Ме­две­ђа се пра­зни, ин­ду­стри­је не­ма, при­ва­ти­за­ци­ја ни­је ус­пе­ла, без по­сла је око 1.200 љу­ди. Мла­ди од­ла­зе ра­ди шко­ло­ва­ња, иако ов­де по­сто­је усло­ви за сред­ње, па чак и за ви­со­ко обра­зо­ва­ње, јер су отво­ре­на оде­ље­ња Прав­ног и Еко­ном­ског фа­кул­те­та. Сви они ко­ји оду на шко­ло­ва­ње ван Ме­две­ђе не вра­ћа­ју се ви­ше. Од­ла­зе прав­ни­ци, еко­но­ми­сти, ле­ка­ри, ин­же­ње­ри. Број ђа­ка опа­да, не са­мо по се­ли­ма, већ и у са­мој Ме­две­ђи. Го­ди­не 1994. у пр­ви раз­ред су упи­са­на три оде­ље­ња, у школ­ској 2009/2010. два оде­ље­ња са по пет­на­ест уче­ни­ка, а иду­ће је­се­ни у пр­ви раз­ред ће кре­ну­ти са­мо јед­но оде­ље­ње – ја­да се за наш лист Ја­дран­ка Бо­жо­вић, на­чел­ни­ца Оп­штин­ске упра­ве у Ме­две­ђи.

У Ту­ла­ру је не­ка­да би­ло од 600 до 700 уче­ни­ка, а са­да има са­мо 34 шко­лар­ца, у пр­вом, дру­гом и че­твр­том раз­ре­ду не­ма уче­ни­ка, а на је­сен ће шко­ла па­сти на 23 основ­ца. Слич­но је у Ле­цу и Бу­џу­ме­ту, па чак и у ту­ри­стич­кој Си­ја­рин­ској Ба­њи.

На под­руч­ју Пчињ­ског окру­га нај­те­жа је си­ту­а­ци­ја у оп­шти­на­ма Тр­го­ви­ште и Бо­си­ле­град. Пред­сед­ник бо­си­ле­град­ске оп­шти­не Вла­ди­мир За­ха­ри­јев ка­же за наш лист да је нај­ве­ћи та­лас ми­гра­ци­је ову оп­шти­ну по­го­дио из­ме­ђу 1981. и 1991. го­ди­не, број жи­те­ља ове оп­шти­не опао је са осам­на­ест на ма­ње од је­да­на­ест хи­ља­да, а по­след­њих го­ди­на број ста­нов­ни­ка се за­др­жа­ва на де­се­так хи­ља­да.

– Љу­ди иду тр­бу­хом за кру­хом. Др­жа­ва не во­ди до­вољ­но ра­чу­на о на­ма ко­ји смо на об­рон­ци­ма зе­мље. При­вре­да је не­раз­ви­је­на, по­сла не­ма, две до три хи­ља­де се­зон­ских рад­ни­ка из ове оп­шти­не од­ла­зи у пе­чал­бу у Цр­ну Го­ру, Не­го­тин­ску кра­ји­ну и у број­не гра­до­ве Ср­би­је где на­ла­зе усло­ве за ег­зи­стен­ци­ју. На сре­ћу, они се вра­ћа­ју, та­ко да ви­ше не­ма на­глог исе­ља­ва­ња. С дру­ге стра­не, по­след­њих го­ди­на има­мо ма­со­ван по­вра­так Бу­га­ра са овог под­руч­ја ко­ји су жи­ве­ли у Ма­ке­до­ни­ји, ода­кле се до са­да вра­ти­ло око две хи­ља­де на­ших исе­ље­ни­ка – ис­ти­че За­ха­ри­јев.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, бо­си­ле­град­ским се­ли­ма за са­да не пре­ти га­ше­ње, али већ за де­сет до два­де­сет го­ди­на по­че­ће да не­ста­ју, јер та­мо жи­ве углав­ном ста­рач­ка до­ма­ћин­ства. И број уче­ни­ка стаг­ни­ра, а шко­ле се одр­жа­ва­ју чак и та­мо где има са­мо по је­дан или два уче­ни­ка.

Ми­лан Мом­чи­ло­вић

Коментари4
7a48c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sima Jerkovic
sta nas briga sad cemo u evropu pa cemo svi da se iselimo u evropski raj.
tragedija
Ovo je katastrofa. Srbiji i ne treba većih neprijatelja od onih koji već decenijama stoluju u Beogradu. Šta bi ljudi iz pustinja dali da imaju bar djelić tog zelenila, vode i plodne zemlje i šta bi tek od nje napravili.
Саша
Сличан текст овог аутора читам већ пети пут, а никако да прочитам о најдрастичнијим примерима у лебанским, трговишким, медвеђским и власотиначким селима. Политика мора да прати живот као што је то некада чинила и била перјаница новинарства.
Miodrag Bumbic
Susedne drzave, samo cekaju pogodan trenutak pa da sve uzmu!!!! Jesmo li mi narod????

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља