субота, 17.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.06.2010. у 22:00

Национални савети – нови партнери власти

Са избора у Новом Пазару (Фото Танјуг)

Савез војвођанских Мађара Иштвана Пастора и Партија за демократско деловање Ризе Хаљимија апсолутни су победници првих непосредних избора за националне савете мађарске и албанске националне мањине, који су после тромесечне кампање, одржани у недељу. Победу је прексиноћ прославио и муфтија Муамер Зукорлић, иако његова Бошњачка културна заједница са освојених око 49 одсто гласова неће моћи самостално да одлучује у бошњачком националном савету, као што неће моћи ни листа Роми за европску Србију која је са око 44 процента освојених гласова далеко за собом оставила преосталих девет ромских листа.

Своје представнике у недељу су бирали и припадници осталих 15 мањинских заједница, које су учествовале на овим изборима. На више од 800 бирачких места изашло је око 55 одсто од укупно 436.334 уписаних бирача.

Говорећи о значају ових избора, директор Центра за регионализам Александар Попов каже за наш лист да ће рад националних савета имати огроман значај за квалитет заштите права националних мањина, јер се сада они појављују као прави партнер и репрезент одређене мањине у односу на власт у Републици.

Међутим, велика овлашњења националних савета у областима културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма, свакако нису једини разлози због којих су на овим изборима активиране машинерије мањинских партија, али и неких које нису мањинске.

Тако, рецимо, Расим Љајић, лидер Социјалдемократске партије Србије, која је подржавала листу Бошњачки препород, каже за „Политику” да је цела ситуација око избора за национални савет бошњачке националне мањине перципирана као референдум за једну или другу исламску заједницу.

Председник Либерално демократске партије Чедомир Јовановић, пак, у победи Бошњачке културне заједнице налази „велику сатисфакцију” за ЛДП, „због тога што су Бошњаци који живе у Србији, а нарочито у Санџаку, својом вољом изабрали аутентичну заједницу, листу која није наступала као испостава владајућих странака”. ЛДП је, иначе, подржавала кампању Зукорлића, а Јовановић се захвалио члановима и гласачима ЛДП-а који су гласали за листу БКЗ.

Попов потврђује да су избори за националне савете били исполитизовани, „тим пре што се одржавају први пут, а, затим, било је доста ривалства између појединих групација унутар једне мањине”. Уз то, како напомиње, у Војводини је и Демократска странка прозивана да је ушла у те изборе и на тај начин покушала да оствари уплив у будући рад националног савета Мађара.

(/slika2)Да ли ће сада СВМ, освојивши апсолутну већину у савету (чији ће председник, како је најављено, у овом четворогодишњем мандату бити Тамаш Корхец), имати велику предност над осталим мађарским странкама? „Наравно да ће тај контролни пакет у националном савету додатно давати крила тој странци, али тренутно је то одраз снаге те странке унутар мађарског бирачког тела”, објашњава Попов.

Ситуација у вези с националним саветом Бошњака није ни изблиза тако јасна. Расим Љајић каже да су сви незадовољни, па и Зукорлић, јер су сви очекивали више. Овако нико неће имати апсолутну већину у националном савету.

Објашњавајући зашто је листа коју је подржавала његова партија освојила најмање гласова Бошњака, он каже да је Бошњачки препород у овој кампањи говорио само о ономе што су надлежности националних савета, док су остали говорили о другим стварима и добили оне гласове који се иначе добијају на изборима када се говори на те теме. Тако је Бошњачка листа добила отприлике онолико гласова колико је СДА имала на последњим парламентарним изборима.

„Када се на оваквим изборима појаве људи у верској одори, ту престаје прича о надлежностима националних савета. Ја сам, међутим, сматрао да ово нису били избори ни за странке, ни за верске заједнице, и нисам учествовао ни на који начин у кампањи”, истиче Љајић и додаје да ови избори не могу да се одразе на политичку сцену, или могу само минимално, што ће се видети на првим следећим парламентарним изборима.

На питање да ли се може очекивати да се национални савети појављују и као некакве политичке опције, Александар Попов каже да они то и јесу, будући да су актери ових избора биле углавном странке или организације националних мањина. „С обзиром на то да ће нека групација имати контролни пакет акција у том националном савету, то јој даје доста велике моћи и многи од тих резултата, који ће се остварити кроз рад националних савета у областима за које су надлежни, могу да се представљају као сопствени, а уједно могу да то користе као бенефиције”, објашњава Попов и наводи пример листа „Мађар со”.

Када је изабран први национални савет војвођанских Мађара, онда је војвођанска скупштина на њега пренела оснивачка права, да би нешто касније уследили приговори од значајног броја Мађара да је тај лист постао партијско гласило (у међувремену је редакција из Новог Сада измештена у Суботицу). „Значи, има и тих индиректних могућности да се користе бенефиције који доноси већински пакет акција у једном националном савету”, додаје Попов.

----------------------------------------------

Чиплић: Избори протекли у демократској атмосфери

Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић оценио је да су избори за националне савете протекли у демократској атмосфери и на легалан начин и да су забележени само мањи технички проблеми. Примедбе на организацију избора, међутим, стижу са свих страна. Представници изборних листа готово свих национални савета имају понеку замерку на ток избора, а најчешће на садржај бирачких спискова и именовање чланова бирачких одбора. Најоштрији су били у Санџаку где не искључују ни могућност понављања гласања на неким бирачким местима. 

Г. Новаковић
Б. Баковић

Коментари0
d5910
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља