среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24

Кад се погоди „тарифа”

Аутор: Бошко Ломовићчетвртак, 10.06.2010. у 22:00

Причам онако како ми је причао, ових дана, млади сељак и угледни фармер из једног села крај Горњег Милановца. Немојте тражити да кажем његово име и презиме – коштало би га то много скупље него што га је већ коштало. У ствари, препричавам трудећи се да ништа нити додам нити шта одузмем од његове приче.

– Прескочићу – каже ми невесели човек – како је почело и како је дошло до тога да мој једногодишњи син, јединче у родитеља, за сада, морадне под хируршки скалпел. Предстоји операција озбиљна, не знам куд ударам главом, ваља ми с макањом у Београд. Чуо сам да све ваља „подмазати”, да тако лакше иде.

И тако се, једног дана, нађем у државној клиници са балоном домаће препеченице. (Знам којој, али из истог, горенаведеног разлога не могу вам рећи – прим. Б. Л.). Питам се да ли ће бити довољно, а не смем никога да питам да ли још шта треба и колико треба. Срећом, нисам ни морао, хирург ми је олакшао муку: „Балон спусти овде, а ако има још шта, ево фиоке у мом столу. Ја одох, вратићу се за пет минута.” Остах сам у канцеларији. Окрећем се око себе, а канцеларија око мене. Шта ћу! Спустим балон и прекријем га једним белим мантилом са чивилука, да се не види. Отворим фиоку и спустим у њу 400 евра, па је затворим. Не би дуго, врати се хирург. Отвори фиоку, преброја паре, стави их у џеп и рече, као узгред: „Видећемо кад можемо да закажемо операцију.” Мени се жури, малишан је у тешком стању. То „видећемо” може да потраје месец или више. Брзо мислим и брзо закључих шта ми је чинити. Извадим још 200 евра и „тутнем” му у џеп. „Доведи га у понедељак, одмах ћу га оперисати”, одобровољи се чика доктор.

Добро је, погодих „тарифу” – помислим и, уз сву своју муку, тежу од воденичког камена, одахнух и расположих се. Био је петак, брзо ће операција.

новинар и писац


Коментари13
34aaf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

из НС
Имам 60 година. Купујем пажњу лекара већ више "десетљећа". Некад се то сводило само на кафу, цигарете, пиће. Данас ни бебу не можете да лечите без великог мита. Сад треба да ми се оперише унуче, операција је стандардна, али је не заказују, јер се још нису изјаснили о висини "наруквице".
Ljubica Jovanovic
Stanje u zdravstvu je katastrofa, na svemu se stedi, nema sredstava za higijenu, jedna sestra za 50 bolesnika, namestaj je star pola veka, a samo se sredjuju fasade i ugradjuju PVC prozori (neko od toga ima dobar procenat), hrana je ispod svakog minimuma. A za tarife , to moze da potvrdi svaka porodica koja je imala bolesnika gde je bila neophodna operacija. No, ipak najgori su pojedini doktori sa Onkologije, gde se bezdusno pljackaju porodice umirucih bolesnika.
паја патак
Мени је све ово одвратно - и ја сам лекар. Међутим, у западној земљи, где живим и провео сам пар деценија у приватној пракси у болници, чак и када бих хтео, не бих могао чинити то што чине моје срамне колеге у Србији. Све је уређено да плаћања иду преко банковног рачуна, а распоред интервенција се врши по протоколу, колегијалним консултацијама и преко болничког бироа за заказивање. Организација и контрола спречавају такве ствари. За све то време нисам видео ни један цвоњак готовине од неког пацијента. Ужасна ствар, зар не, моје недостојне српске колеге? Неки од вас у џеп трпају као мито чак и веће своте него што нека интервенција на Западу кошта, а тако и буквално сишете крв својих пацијената и родбине који се често задужују да засите вас, докторске вампире. Како томе стати на пут? Плашим се: никако. Цело друштво је корумпирано, а проверена стара пословица гласи: “врана врани очи не вади“.
Zoran R.
Ne daj bože da mi treba neka lekarska pomoć te vrste i da mi lekar traži mito. Istog sekunda taj lekar bi postao pacijent svog kolege sa ortopedske klinike koji bi mu invazivnim, i manje invazivnim, metodama krpio ruke, noge, rebra i šta sve ne...
Sale
Svim politicarima koji ovo citaju: glasacu za vas i ubediti jos par stotina ljudi da ucine isto ako obecate i sprovedete kineski metod za resavanje ovakvih slucajeva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља