уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:25

Бошњацима марама важнија од безбедности

четвртак, 10.06.2010. у 22:00
Ношење никаба, који покрива целу главу сем очију, забрањено још у време СФРЈ Фото АФП

Од нашег дописника

Сарајево, 10. јуна – Бошњакињи Маиди Бурајић, репрезентативки БиХ у каратеу, није дозвољен наступ на Европском првенству у Београду, јер је имала мараму на глави, што није у складу са правилима Међународног олимпијског комитета која су добро позната, како њој, тако и њеним тренерима и стручном руководству репрезентације Босне и Херцеговине. Овај „случај” сарајевска штампа представила је као „скандал у Београду”, док га Бурајићева назива „дискриминацијом”.

„У Београду сам свашта очекивала, али ово не. Ово је за мене дискриминација”, изјавила је Бурајићева „Дневном авазу”, признавши да је одбила и понуђени компромис да „у салу уђе с маром на глави а да је скине на борилишту”, јер је то, како је казала, за њу понижење.

Логику да је забрана ношења мараме на јавним местима „дискриминација” и атак „на људска права” следе и представници Бошњака у парламенту БиХ због чега се и противе доношењу закона о забрани ношења одеће која онемогућава идентификацију. Предлог овог закона у парламентарну процедуру упутио је Клуб посланика СНСД-а у Представничком дому и о њему ће се расправљати на првом наредном заседању.

„Закон ће пасти, јер га неће подржати бошњачки посланици”, процењује посланик Славко Јовичић и најављује да ће предложити Народној скупштини РС да она усвоји идентичан закон који би се примењивао само на подручју Републике Српске.

Тврдње које долазе из бошњачких кругова да је „иницијатива СНСД-а усмерена против једног народа”, да представља „удар на ислам”, Јовичић одбацује и понавља да је основни мотив за доношење закона „повећање безбедности”, с обзиром на „све чешће проблеме полиције са особама које је немогуће идентификовати због потпуно покривеног лица”. Недопустиво је, наглашава он, да „у институцијама БиХ раде особе које су потпуно забрађене”.

Предлагач спорног закона, посланик Драго Калабић позива се на искуства других земаља које су „забраниле ношење фереџе и бурки”, након што су њихове безбедносне агенције упозориле да „не могу да воде квалитетну борбу против тероризма уколико немају могућност да у сваком тренутку идентификују сваку особу”.

„Ако је ово једини простор у Европи где ће се гајити вредности које представљају опасност, онда Бошњаци морају да се суоче с тим. Ако су у Турској забрањене фереџе, зашто не би биле забрањене и у БиХ”, пита се Калабић.

Професор уставног права Касим Трнка недавно је, коментаришући иницијативу СНСД-а, подсетио да је у БиХ још 1950. године донесен Закон о забрани прекривања лица на јавном месту који никада није стављен ван снаге, а који, сматра он, „не би требало примењивати”.

„Не може се селективно бирати, па само један закон примењивати, а остале игнорисати. Ако би се један овакав закона, као што је овај о забрани ношења зарова и фереџа, примењивао, онда би требало да се примењују и закони о празницима, те бројни други”, упозорио је Трнка, мислећи, највероватније, на све законе који су донесени пре 60 година.

Они који више памте сећају се да се о Закону о забрани ношења зара и фереџе полемисало и у време социјализма. Један од уважених и познатијих сарајевских академских професора, иначе Бошњак, и тада је тврдио да „овај закон није ослободио жене муслиманке, него их је заробио”, јер оне и даље, како то он објаснио, „носе зар у својој кући и скидају га само кад излазе на улицу”.

Душанка Станишић


Коментари16
3e897
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sjećaš li se, hanuma
Ako je ova sportistkinja pošto-poto htela da učestvuje u sportskom takmičenju pokrivene glave, onda je svakako izabrala pogrešan sport. Krajnja je hipokrizija da se žena koja pretenduje da bude iskreni vernik islamske ili neke druge vere, bavi borilačkim sportom kao što je karate. Da li se, možda u budizmu (u Japanu) žene bave karateom? Što nije izabrala plivanje ili skijanje, uvek bi mogla da ima kapu na glavi i nikome to nebi smetalo.
Милош Лазић
Требало би поштовати и обичаје и правила. Али, то значи да бошњачка је каратисткиња морала на време да изабере између спорта и традиције. Уосталом, ислам не дозвољава женама да ратују, а камо ли да упражњавају борилачке вештине. И како би изгледала ватерполо екипа Сика са њиховим обавезним турбанима на главама? Коначно, када је реч о "дискриминацији", правила у спорту не доноси Србија.
Gordan Jordanovski
Ahmede-nismo mi bre glupaci da ne razumemo sto ti zelis da "kazes"!Odlicno,bre,to razumemo !
Djordje Gajovic
Muslimani od normalnih zena nastoje da stvore neke vrste zaostalih glupaca. Po dosadasnjem zakonu se zna da nije dozvoljeno nositi bilo kakve maske preko lica, ali muslimani ili kako se od skora zovu Bosnjaci pokusavaju da od tih zena stvore neku vrstu svojih robova pa predlazem da medju muslimankama u BiH sprovedu referendum pa da vidimo koliko bi se njih izjasnilo da budu robovi svojih muskaraca koji na ovaj nacin zele da opravdaju poverenje kod ovih iz arapskih zemalja koji ih placaju. Poznavao sam veliki broj tih zena i znam sta misle o ovakom oblacenju,i verujem da jos uvek tako misle.
Аspalathos М
Уводити у Европу законе једне од најзаосталијих и најконзервативнијих земаља на свету је враћање деценија и векова уназад, независно од идеологије и верских слобода. О иранским фудбалеркама не знам како су могле да наступе и такмиче се другачије од прописаних правила, али као бившем ватерполисти врло добро ми је познато да играчи не могу играти без пливаћих гаћица, шта више два пара, да морају имати капице са штитницима на ушима. Исто важи и за све остале спортове. Замислите хокејаче, без одговарајуће заштитне одеће или џудисте без кимона, мачеваоце без маске итд! Злоупотреба вере у спорту, култури и политици је банална форма маркетинга и подвала, које је бар нама у екс-Ју врло добро позната метода извртања истине. А код куће нек се свако носи...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља