понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:24

Велика стрепња 4000 радника

петак, 11.06.2010. у 22:00
Ниш: празне фабричке хале „красе” панораму града (Фото С. Лазаревић)

Ниш – Процес приватизације требало је, бар тако је било говора, да донесе бољитак у привреди Србије и квалитетнији живот становника у нашој земљи.

Нажалост, не само да бољитка нема, већ су проблеми настали током процеса промене власништва у некадашњим друштвеним и државним предузећима толико велики да се основано поставља питање да ли се уопште може, на који начин и како надокнадити непроцењива штета. Јер, изгубљено је много времена и имовине и, што је свакако најбитније, на хиљаде радних места.

Јуче су представници синдиката некадашњих привредних гиганата не само Ниша и Србије, већ и оне велике Југославије у области електронике, машиноградње и металске, текстилне и гумарске индустрије, упозорили на кобне последице приватизације. Од стотину приватизованих фабрика и предузећа на подручју Нишавског округа чак 31 купопродајни уговор већ је поништен, рекао је Света Илић, председник Синдиката металских радника „Независност“:

– Потпуно је неизвесна судбина радника у овим фирмама, јер се они тренутно само на папиру воде као запослени. Не раде, немају посао и, наравно, не примају никакве плате. Само мали део радника, њих тек неколико стотина, из фирми чије су приватизације поништене прима минималац од петнаестак хиљада динара, док остали на посао долазе једино да би могли сутрадан да повежу радни стаж и издејствују уплате за здравствено и социјално осигурање. Што је по њих најгоре, после поништења приватизације нове лицитације се уопште не заказују и не назире се ни трачак светлости у мрачном тунелу – рекао нам је Илић.

Према речима нишких синдикалаца, у 31 фирми, где су приватизације поништене, на решавање судбинског питања чека више од 4000 радника. Купци тих фабрика и предузећа имали су намеру да се купопродајом домогну изазовних локација за градњу или постојећег пословног простора и локала у центру Ниша. Њих радници нису интересовали, производња још мање.

Најпогубније је, каже Света Илић, што су скоро сви купци нишких и фабрика у Алексинцу, Сврљигу и другим местима овог дела Србије подизали велике кредите како би платили оно што су куповали. Парадоксално је што су као гаранцију за враћање кредита стављали имовину, машине и друге вредности фирми и предузећа које су куповали...

Најтеже је међу нишким металцима, јер је највећи број фабрика Машинске индустрије претходних година приватизован и продат, али још брже су те лоше приватизације поништене. Радници из некада успешних МИН-ових фабрика сада преживљавају од данас до сутра радећи као најобичнији физички радници на грађевинама, или за надницу на пољопривредним пољима крај Јужне Мораве и Нишаве. Није мали број ни оних из некадашњег гиганта ЕИ, „Вулкана“ или „Јастрепца“ који се сваког јутра окупљају код „Пиротске рампе“ на Обилићевом венцу, где је својеврсна „берза рада“ – ту чекају да неко застане аутомобилом и понуди било какав посао. Чисте подруме, износе смеће и шут из дворишта, копају канале и септичке јаме. Јер, испричао нам је Родољуб Јовановић, некадашњи радник МИН-а, мора да се живи, увече мора да се однесе кући за хлеб и основне намирнице...

– Последњу плату примио сам у новембру прошле године, када ми је исплаћена зарада за март 2009. године. Од тада ништа. Уредно водим евиденцију, јер није уопште тешко – за последње две године укупно сам примио шест плата. Радим као физикалац, најпрљавије послове. Зарадим данас 400, сутра 700 динара... Ко колико да. Па, ви видите како моја породица и ја живимо – испричао нам је Јовановић.

Радници у свим колективима у Нишу и нишком крају надају се да ће Агенција за приватизацију ускоро заказати нове лицитације за њихове фирме. Да ће се појавити поштенији и савеснији привредници, који ће финансијски и у сваком другом погледу консолидовати колективе пред пропадањем. Дотле се неизвесност хиљада радника који само фиктивно имају посао наставља.

----------------------------------------------

Откази у ФИТИП-у

Јуче ујутру, када су дошли на посао у Фабрици индустријског транспорта и преносника (ФИТИП), која је у склопу пољског „Копекса“, а који је 2007. године купио три фирме нишког МИН-а, раднике је затекло обавештење да су органи ове компаније у Пољској донели одлуку о ликвидацији ФИТИП-а. А њих 150 добиће отказ, јер посла нема...

Тома Тодоровић


Коментари0
be152
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља