петак, 20.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Летопис српске фотографије

понедељак, 14.06.2010. у 22:00
Насловна страна књиге

Књига „Летопис српске фотографије 18392008”Горана Малића, у издању „Фотограма” из Београда, која је одскора доступна нашој публици, први пут у историји српске културе, на 240 страница, и кроз 165 репродукција фотографских дела, сабира и описује најважније тренутке из 170 година дуге историје српске фотографије.

Подсећајући на појаве и догађаје са почетка 19. и потом 20. века, аутор је понудио свеобухватан увид у развој фотографије на нашим просторима, пратећи јасне методолошке принципе, ослањајући се на штампани, публиковани материјал, на оно што је било и остало на тај начин доступно јавности, али и на грађу из архива. Малић у овој хроници прати српску фотографију у ширим друштвеним оквирима, држећи се, према речима критике, фотоклупске логике и естетике, не заборављајући време почетака друштвеног признања фотографије као уметности. Ово дело које, према речима рецензента проф. др Миодрага Јовановића, није волуминозно, свакако јесте монументално, јер, поред темељног и веома емотивног приказа развоја овог вида уметности, отвара пут ка остварењу још једног важног циља – писању прве енциклопедије српске фотографије. Мноштво података и преко 620 поменутих имена књигу чини посебно вредном, док хронолошка прегледност омогућава релативно лако путовање кроз све фазе развоја фотографије које се могу селектовати и обрадити када је домаћи културни простор у питању.

Малић је, како сам каже, на књизи радио нешто преко две године, али је она, заправо, производ знатно дужег посвећења овој теми и интерпретације грађе која је сакупљана и проучавана готово три деценије.

– Наиме, историја српске фотографије нема проучене поједине области, ми не знамо како је текао развој портрета, а ни како су се развијале друге теме и мотиви док ни после седамнаест деценија трајања фотографије у Србији немамо ни основни, макар и сажети, именик аутора, нити знамо њихове биографије. Код нас се помиње вечитих десетак до петнаест имена, па се тако стиче утисак да су историју наше фотографије градили само Анастас Јовановић, Милан Јовановић, Риста Марјановић и пет-шест савременика из друге половине 20. века. Из тако скучене интерпретације испада да је историја наше фотографије сиромашна. Настојао сам да, сразмерно доприносима неких ауторских личности, исправим неправду и рехабилитујем многе заборављене ствараоце, попут Петра Вељковића, Ратимира Стефановића, Светозара Грдијана, Владимира Заленског, Чедомира Кушевића, Јулија Брежана, Петра Вранеша, Драгутина Грбића или Предрага Пећинара – објаснио је Малић на представљању књиге у галерији „Артгет” Културног центра Београда.

Да подсетимо, Малић (1947)јеистакнути историчар српске фотографије, аутор више самосталних изложби фотографије и већег броја студијских и кустоских пројеката, проблемских или монографско-биографских, опште и српске фотографске историје 19. и 20. века.

М. Димитријевић


Коментари4
a9037
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan lalovic
Eh da je ziv profesor Debeljkovic sta bi ti tek rekao za ovu knjigu.Kad se setim kako je sve kritikovao a bio je uvek u pravu.
slavko urosevic
Knjiga jeste pionirski poduhvat ali mnogih imenaa nema.Kakvi su to bili kriterijumi.Autor se kasno setio da uradi ovakvu knjigu pa nije imao podatke ali Malicu za ovakvu knjigu potrebna je ekipa ljudi a ne oni na spisku koji su bili konsultanti samo za 8 godina.Ovo je veliki zalogaj ali lose realizovan
taca
Оно што нико не зна - не постоји! Хвала Богу што је настала ова књига. Купићу је први пут кад је видим. Жеља ми је да у аотобусу ГСП, на плакату "Тестирајте своје знање" уместо питања "За кога је први пут гласао Роналд Реган" стоји питање "Ко је био Анастас Јовановић". Јес' да ноје незнање остаје катастрооооофа јер ми не пада на памет да се удубљујем у животни пут Роналда Регана. Уствари, потресла ме изјава неког америчког културтрегера која отприлике гласи да је изненађен да и у Србији најзад постоји и нешто лепо као серија о Врту добре наде у зоолошком врту у Београду.
Синиша Живковић
Од срца честитам господину Горану Малићу на новој књизи. Мало је у Србији данас проучавалаца неке проблематике који, попут њега, истрајно, озбиљно и са изванредним познавањем премета свог проучавања бележе податке, истражују их и објављују озбиљне студије. Његова обимна књига о Милану Јовановићу, једном од највећих српских фотографа,објављена у САНУ, служи на част српској култури и може да буде узор за поштовање и путоказ како да се одужимо великанима наше прошлости.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља