среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:17

КАЖЊАВАЊЕ ЗДРАВОГ РАЗУМА

Аутор: Небојша Катићуторак, 15.06.2010. у 22:00

Економске мере које Србија примењује у борби против кризе усмерене су ка спасавању задужених грађана, преинвестираних предузећа као и банакаповерилаца. Ово је модел који ће свако одговорно понашање претворити у наивност, а затим га казнити.

Највећи губитници оваквог економског модела су грађани који се понашају разумно, они који се простиру само колико губер допушта, они који се не задужују и не наседају јефтиним обећањима о будућности у ружичастом. Рачун за туђе грешке се испоставља и њима, и над њиховим здравим разумом лудост данас односи победу. Ради се о глобалном тренду, али то је слаба утеха.

Када Народна банка Србије (НБС) интервенише на девизном тржишту, она ефективно помаже дужнике и њихове кредиторе. Дужници који купују евре да би отплаћивали дугове добијају их тако по нижој цени од оне коју би плаћали да интервенције није било. Проблем је у томе што српска економија не ствара девизне вишкове, па НБС арчи средства која је позајмила и која се морају вратити. У коначном исходу све то иде на терет буџета, дакле на терет свих грађана Србије. Само на девизне интервенције од децембра до средине јуна НБС је потрошила готово 1,3 милијарде евра. Колико је то километара путева или пруга, колико је то болница или народних кухиња?

Интервенције НБС нису довољне да зауставе кредитни колапс, па држава од прошле године субвенционише кредите привреди. Тако се буџетска средства преливају банкама, помажући и њих и предузећа дужнике. Да субвенција нема, предузећа и банке би биле принуђене да поделе губитке и одговорност заједничких лоших одлука. Субвенционисање кредита тај процес непотребно одлаже, а трошкови погрешних приватних одлука сада се делом пребацују на буџет. Узгред, мора бити да међу дужницима који радо користе буџетске субвенције има и оних који нерадо плаћају порезе српском буџету.

Други програм, субвенционисање кредита грађанима, који је у току, најављен је као помоћ привреди, као тобожњи кејнзијански механизам који ће кроз потрошачке кредите подстаћи тражњу за домаћом робом. Ако су објављени подаци тачни, само два одсто одобрених кредита је утрошено за те сврхе. Све остало је завршило у готовинским кредитима.

Грађани су узели готовинске позајмице како би под повољнијим условима вратили старе девизне (индексиране) кредите, како би купили девизе и изнели их из земље финансирајући летовања, или да би купили увозну робу. Са добијеним новцем трчи се и до прве мењачнице – многи су добро уочили да је овим отворен и велики простор за девизне шпекулације и за игру против динара. Ово није кејнзијанска политика, ово је ругање Кејнзу.

Сви субвенционисани кредити финансирају се из буџета који је у сталном минусу и чија су судбина и будућност поново дефицит. Када је буџет у дефициту, а у дефициту је истовремено и платни биланс, тада се свако субвенционисање кредита ефективно врши само из средстава која се позајмљују у иностранству. Све што је позајмљено мора се вратити у годинама које долазе, и о томе је Међународни монетарни фонд већ почео да се стара. Једини начин на који се кредити могу вратити је кроз непрекидно смањивање буџетских расхода и кроз повећавање пореза.

Смањење буџетских расхода ће значити реални пад пензија или у најбољем случају њихову стагнацију. Смањиваће се и давања за здравство, за просвету, науку, културу, војску, али и за инвестиције. Цех оваквог смањивања буџетске потрошње индиректно плаћају сви кроз све нижи ниво и квалитет услуга, кроз све нижи животни стандард и социјалну заштиту, кроз пораст корупције. И порези ће неминовно расти, највероватније порез на додату вредност и имовину, и поново ће бити погођени сви. Терет ће солидарно поднети и они који су се понашали одговорно, као и они други.

Зарад садашњости потрошена је прошлост и продато је готово све што се могло продати. Како то није довољно, Србија убрзано троши и будућност задужујући се где год може. Можда је зато најбоље да сви незадужени грађани Србије стану у ред за субвенционисане готовинске кредите и тако систем доведу до апсурда. У општој лудости и они ће профитирати, док систем буде тонуо све дубље у дугове. Ако ништа друго, корист и штете ће бити равномерније и правичније распоређене. Зарад мрвице правде, нека бар свако узме комад од будућности која се данас немилице троши.

www.nkatic.wordpress.com

финансијски консултант


Коментари35
3eb6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jaroslav
Prvobitno sam pročitao tekst i nisam ga ozbiljno shvatio. Danas je u Politici izašao članak pod naslovom "svaki građanin dužan 560€" pa sam se vratio na Katićev tekst jer ja nisam nikome ništa dužan. Sad shatam poruku: neki troše a plaćaju svi. Žao mi je što nisam kreditno sposoban jer bi inače uzeo kredit za stan a otišao bih i na more posle 20 godina. Posle nek mi država pomogne u refinansiranju i rererefinansiranju i rerererereprogramiranju duuuuuuuuuuuga.
boba
Bravo.Objasnjeno na tako dobar nacin. Najveca greska je odrzavanje vestacki jakog Dinara. Pre neki dan je pisalo da je Honda u Kini povecala plate radnicima na 290 Dolara mesecno.Honda je na to bila primorana strajkom radnika.Inace prosecna plata u toj provinciji Kine je oko 170 Dolara.To je danas realnost u svetu .Ljudi rade u Hondi za 290 Dolara. Zasto bi srpski radnik bio placen 600 Dolara za isti posao?Da li je mozda bolji od kineskog radnika koji su verovatno bolji radnici i od Japanaca? Srpski radnik je duplo placen od kineskog radnika kroz vestacki jak Dinar. Kinezi su kroz vestacki slabu valutu koju i danas odrzavaju takvom privukli ogromne investicije i ovladali vrhunskim tehnologijama. Srbija je izabrala potpuno suprotnu ekonomsku politiku od Kine.Rezultate znamo.
Ceda Bradic
КАЖЊАВАЊЕ ЗДРАВОГ РАЗУМА Veoma je znacajno shvatiti, da je ovo (tekst, ali i mnogo toga sto-sta), istna. U protivnom, postoji opasnsot da ostanu (samo)uvereni i da...
Mika
Jedan Predsednik susedne nam drzave je vratio sav inostrani dug svoje drzave, ali dobro znamo kako je prosao. Drzava je bila bez ikakvog duga prema stranim poveriocima, ali Predsednik nije mogao to da "prezivi".
Vladimir Dž
Treba narodu otvoreno reći: da je savremeni bankarski sistem najveći kriminal u ljudskoj istoriji. Sve ostalo je obično mlaćenje prazne slame ili licemerje. Ovo je i bio razlog sukoba Miloševića i zapada – potpadanje naroda u večno dužničko ropstvo. Piramidalni sistem na kojem je zasnovan ovaj sistem, pa samim tim i sve ostalo što on generiše, ima svoj vek ‘ishrane’. Kad nestane hrane, kao sada, paraziti kupe ono po čega su došli: pravo materijalno bogatstvo nekog naroda. Dobri ekonomisti, kao Gosp Katić, mogu svojim predlozima samo da prolongiraju ono što je u zametku već umetnuto. Matematički je nemoguće vratiti dug, a sile nemamo da se suprostavimo reketašima. Zato moramo da apelujemo na narode zapada: da ustanu i da smene naše zajedničke robovlasnike. Sve ostalo je samo gubljenje vremena. Novinari, vi imate veliku odgovornost u svemu ovome, da pišete i da dozvolite ljudima da kažu istinu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља