Да ли ће прекјучерашња одлука Савета министара ЕУ о почетку ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом бити одскочна даска за брже напредовање Србије ка Европи? Функционери задужени за европске интеграције у земљи тврде да је атмосфера за наредни корак Брисела, који би Србију требало да доведе до статуса кандидата за чланство у ЕУ, позитивна.

На унутрашњој политичкој сцени мишљења власти и опозиције о последицама најновије одлуке у ЕУ су, међутим, подељена. Та одлука има „само симболичан значај”, поручују из редова опозиције, а из власти тврде да је она заслужени поен за Србију после којег је процес европске интеграције земље неповратан.

Оно што је извесно јесте да грађани свакако неће одмах имати непосредну ћар, као што је то, рецимо, био случај са визном либерализацијом. Посредно, тврде економисти, хоће. Почетак процеса ратификације ССП-а на неки начин „гарантује политичку и економску стабилност привреди”. А сигурност је најважнија за планирање пословања, а тиме и за долазак нових инвестиција.

Министри спољних послова Шпаније, Италије, Аустрије и Словеније јавно су, у понедељак, апеловали да је одлука о почетку ратификације ССП-а „најмање” што треба одобрити Србија и да треба што пре овластити Европску комисију да почне технички процес којим ће Србија имати статус кандидата за ЕУ. А то би Србију довело до богатих европских фондова.

У овом тренутку није могућно рећи када ће цео ССП – који, за разлику од сопственог „исечка” Прелазног трговинског споразума, обухвата шири сет односа – ступити на снагу. Пример бивших југословенских република показује да процес ратификације обично траје од две до три године. Кад је реч о нашој земљи, треба имати у виду и да је она, за разлику од својих суседа, ипак на посебном, режиму ка ЕУ.

Поред услова који важе за све који се придружују ЕУ, од Србије се тражи и да докаже пуну сарадњу са Хашким трибуналом. На то је упозорио и Максим Ферхаген, шеф холандске дипломатије. „Пуна сарадња с Трибуналом биће услов за сваки следећи корак ка чланству у ЕУ. Преостало је још 1478 таквих корака, и на сваком кораку земље могу да уложе вето”, рекао је Ферхаген у понедељак, наглашавајући да „Србија мора да учини све за хапшење Хаџића и Младића”.

Није, уз то, искључено ни да ће када се буде расправљало о овом превасходно трговинском уговору, из парламената земаља које су признале независност Косова, бити постављан политички услов Србији да најпре среди своје односе са Косовом.

И коначно, треба подсетити на то да европске земље више пажње посвећују својим унутрашњим питањима, а да им је проширења ипак у другом плану. Због тога, Србија, како све чешће указује Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције, треба реформама да „створи политичку климу у којој је доношење одлука у вези са напретком земље на путу ка ЕУ нешто природно и неспорно”.