недеља, 26.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:02

Дођи, брате, у Москву

среда, 16.06.2010. у 22:00

„Немци су стигли само до овог моста“ – било је прво што нам је таксиста, не скривајући понос, рекао док смо прилазили Москви. Како смо касније чули, ова вожња од аеродрома до строгог центра града кошта од 25 до 100 евра, зависно од ваших преговарачких способности, који су знатно умањене чињеницом да овде нико не говори енглески, а и они који знају, нису расположени да то и покажу.

Слика града уочи чувене параде и прославе 65 година од ослобођења, је нешто што немају прилику да доживе туристи на уобичајеним турама у престоници Русије. Овај град који је три године заредом проглашаван најскупљим на свету, у којем живи највише милионера (такође по светским листама), који је пре 1917. године био познат и као „град 1.600 цркава“ (што није историјски тачно), један је од двадесетак „градова хероја“ у некадашњем Совјетском савезу.

Поносне Московљане, новинаре са фото апаратима на „готовс“ и велики број забезекнутих туриста, те недеље уочи 9. маја забављале су пробе руске војске – од авиона и хеликоптера који су у ниском лету надлетали најуже градско језгро до дефилеа тенкова и ракета.

До самог Црвеног трга било је немогуће доћи, јер су сви прилази били блокирани због припрема бине за параду, на којој су неколико дана касније стајали највећи светски државници. Туристи су тих дана могли да се задовоље једино шетњом у околини Државног историјског музеја са спомеником Жукову, испред којег су непрекидано дефиловали ђаци, ветерани са медаљама на грудима, разне делегације, остављајући црвене каранфиле, лале и руже подно бисте коју непрекидно чувају двојица војника у парадним униформама.

Слављеничкој (победничкој) атмосфери доприносили су и панои, постери и заставице које су као по наређењу красиле буквално сваку улицу, зграду и излог у центру Москве, укључујући и продавнице најчувенијих светских брендова, а на сваком кораку били су продавници сувенира са црвеним марамама и „титовкама“ на главама, подсећајући на нека не тако давна времена.

А додир давних времена је буквално на сваком кораку: овде је све замишљено тако да импресионира – било величином, било лепотом, почевши од најлепше московске грађевине – цркве Св. Василија Блаженог која подсећа на призор из бајки и натера вас да се укопате у месту, преко маузолеја Лењина, затим званично највише православне цркве у свету и некада главне московске цркве Христа Спаситеља, па до Баљшој театра, Третјакове галерије и Пушкиновог музеја у којем је „гостовао“ Пикасо, па до комплекса зграда популарно названих „Седам сестара“, које подсећају на катедрале и виде се са готово свих узвишица у Москви.

Иначе, цркву Св. Василија направио је Иван Грозни 1555. године да обележи своја освајања, а легенда каже да је након завршетка цркве ослепео градитеља како не би направио ништа лепше. Са овом црквом се повезује и право значење речи Црвени трг. Наиме, назив трга није, како већина мисли, изведен према боји плоча којима је поплочан, нити црвено има везе са асоцијацијама на комунизам. Реч црвени потиче од придева красни, који у руском језику значи црвени, а у архаичном красан. Руси су „красним“ описивали лепоту цркве Светог Василија, што се око 17. века пренело и на сам трг.

Важна туристичка атракција је и метро, који је по многима најлепши на свету, са мозаицима, скулптурама и осликаним зидовима и таваницама. Постоји од 1935. године, а просечним радним даном у метроу се превезе осам – девет милиона путника. Због недавних терористичких напада, уобичајена слика на станицама у центру града су војници са немачким овчарима.

У Москви постоји и 160 булевара и шест магистрала, пет путничких и неколико мањих аеродрома (на које слећу приватни авиони и хеликоптери), 1.696 средњих школа, 91 колеџ, 60 универзитета укључујући и Ломоносов основан 1755. године, 93 позоришта, више од 440 библиотека, 109 биоскопа, 23 концертне дворане, 61 музеј и 30 изложбених простора, 92 стадиона, 348 базена, 1.800 болница, више од 100 паркова и башти (чак четири ботаничке)... Град је један од најзеленијих на свету, а израчунато је да на једну особу дође 27 квадратна метра парка, што је јако много у поређењу са рецимо Паризом (шест), Лондоном (7,5) или Њујорком (8,6).

Према последњем попису, у Москви живи око 11 милиона становника, што је чини најнасељенијим градом Европе. Током 1999. године прослављено је 200 година од рођења Пушкина, а прошле године два века од рођења Гогоља. Москва је лане била и позорница такмичења за песму Евровизије, а 2007. године је прослављено 860 година од постављања градских темеља.

Иако су у овом крају нађени трагови неолитских насеобима од пре 3.000 – 2.000 година п.н.е, легенда каже да се Москва први пут спомиње у летопису 1.147 године, када је принц Новгородске републике позвао Јурија Долгоруког речима „Дођи мени, брате, у Москву“. Немамо шта друго да додамо, осим – дођи, брате, у Москву, остаћеш без даха, сигурно.

-----------------------------------------------

Лепе жене, добар провод

Москву сматрају градом са најбурнијим ноћним животом у Европи, са великим бројем ресторана, ноћних клубова, барова, дискотека... Најпопуларнији светски ди-џејеви долазе овде током целе године, а може се догодити и да налетите на маскиране светски познате личности које на овај начин изнбегавају блицеве папараца. За Московљанке такође кажу да су међу најлепшим женама на свету. Па ко воли...

Сандра Гуцијан


Коментари5
3a0a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

А М
Москву сам заволео одавно кад сам први пут у њој боравио. Увек сам после тога радо летео до Шереметјева. Само што ивек има неко АЛИ, а то је да је Москва постала један од најскупљих градова на свету и тако се "удаљила" од Србије.
emilija
Istina je. Srpski hram je bio najveci pravoslavni hram na svetu dok Hram Hrista Spasitelja nije ponovo izgradjen.
Stana
Konacno da procitam jedan dobar tekst mozda sa nijansom pretjeivanja ali u svakom slucaju ovo je opis koji se u nasim novinama moze naci za svaki grad Zapada ali ne za Istocnu Everopu. Hvala za tekst
Sandra Gucijan
Реч је о висини, како је у тексту и написано, а не величини. Наш храм јесте највећи, али је по висини 11 на свету....
vladan kostadinovic
nije tacno da je u moskvi najveci pravoslavni hram.najveci pravoslavni hram je u beogradu u srbiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља