уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17

Лојални партији или грађанима

Аутор: Веран Станчетићчетвртак, 17.06.2010. у 22:00

Успешност функционисања локалне самоуправе највише зависи од два фактора. Први је одговарајућа организација децентрализоване државе и квалитетна управа на свим нивоима, а други је квалитетно вођство – локални лидери, односно кадрови. Широк опсег надлежности општина и градова неће по аутоматизму произвести жељене ефекте уколико недостаје квалитетно руководство и задовољавајући ниво образовања, информисаности и политичке културе.

Шта се дешава са општином или градом у одсуству једног од ова два фактора? Да ли у ситуацији слабо организоване и централизоване државе квалитетно вођство и агилност локалних политичара може да надомести овај проблем и доведе до развоја и напретка општине?

За успешно функционисање општине најпре је неопходна довољна сума новца у локалном буџету, и довољан део оног дела буџета којим општина може слободно да располаже. Овај неопходан (али не и довољан) услов интензивнијег развоја општине у Србији је веома угрожен.

Буџет Србије за 2009. годину износио је 699 милијарди динара. Од тога је за трансфере нижим нивоима власти планирано 73,6 милијарди, а само општинама и градовима (без АП) 40,7 милијарди. Дакле, свега око шест одсто буџета. С друге стране, изворни приход општина је око 23 одсто у односу на целокупни општински буџет. Упоредимо ли ове бројеве се европским државама, где је нецентрални јавни трошак у односу на укупни често изнад 30 па и 40 одсто, а изворни приходи општина преко 50 одсто укупног локалног буџета (општине скандинавских земаља чак 80 одсто изворних прихода) можемо закључити да су наше општине и даље у великој мери зависне од централне власти. Ипак, Србија са њеним ниским процентима као земља није изузетак.

Постоји, међутим, једна (нажалост) овдашња специфичност, а то је Закон о средствима у својини Републике Србије. Овај по Србију погубан закон онемогућио је општинама да слободно управљају својом имовином, и тиме је општина озбиљно угрожена као правно и економско лице. Донет је, сада већ давне, 1995. године из чисто политичких разлога, са мотивом да тадашња централна власт онемогући ефективно деловање локалних самоуправа, првенствено оних опозиционих.

По једном истраживању спроведеном 2005, дакле на десетогодишњицу примене овог закона, процењено је да су губици за градове и општине тада износили 1,3 милијарде евра, и то не рачунајући губитке по основу нереализованих инвестиција и више хиљада радних места. Тада је процењено да би свака наредна година примене овог закона донела још најмање 103 милиона евра губитка (извор: Резиме студије о економским последицама подржављења имовине локалне самоуправе, у Нацрту закона о имовини локалне самоуправе, Стална конференција градова и општина и ПАЛГО центар, 2005). До дана данашњег ово није решено.

Још једно проблематично решење када је у питању институционални оквир јесте актуелни изборни систем. Грађани гласају за странке, а не за кандидате и странке су власници мандата. А наше странке су прилично ауторитарне организације, зависне од воље централе и шефа. То је систем у коме популарност и успех посланика – одборника, односно локалног политичара више зависи од лојалности партији или њеном председнику него од заступања јавног интереса грађана. Ово доводи до политизације у локалним пословима и онда када би требало да доминирају искључиво принципи стручности и објективности и до обесмишљавања локалне политике која би требало да се заснива на такмичењу и што бољој понуди развојних програма.

Ово су само неки од примера који указују на неповољну институционалну организацију и односе са аспекта локалних самоуправа.

Магистар политикологије

Сутра:

Домети локалног лидерства


Коментари2
31a37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sava Savanovic
Osnovni razlog neefikasnosti lokalnih organa upravljanja su zelja Republicke vlade da preslika vladajucu koaliciju Republike na lokalne vlasti.Ako se to ne dogodi onda sledi kastigovanje citavog birackog tela pomenute opstine,kroz onemogucavanje bilo kakvog razvoja pa do najobicnijeg finansiranja osnovnih potreba.To je smrt demokratije a ne tzv.centralizam.
Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски
Без намере за самоистицањем,сматрам себе компетентним за (праву) оцену једне овакве озбиљне студије.Препоручујем се као неко ко је од 90-те па до скоро био у мандатима и посланика и одборника и то и као позиција и као опозиција.Као прво,аутор заслужује највишу оцену за теорију.Све је скоро савршено.Поставка одражава "слику" локалне (само)управе у изграђеним ,цивилизованим и ек.развијеним државама.Прошао сам свет по многим питањима,а посебно по овим и имао сам прилике да видим да је то тако.Нажалост,у Србији је елементарна непогода од политике и политичара.Просто катастрофа.У политици потпуно одсуство одговорности за опструкцију да се нешто добро уради,нерад,неспособност,корупцију,непотизам,некомпетентност и за још "море" ствари које локалну (само)управу деградирају.Грађани плаћају непотребно рачун бахатом и осионом односу наводно одговорних.Све је исто на свим нивоима власти.Бадава добри закони о имовини,правима,приходима и др. Све пропада када се проблематични дохвате власти.(Из Вш).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља