петак, 21.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Амерички богаташи поклањају по пола своје имовине

четвртак, 17.06.2010. у 22:00

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 17. јуна – Два најбогатија Американца Бил Гејтс и Ворен Бафет позвала су своје колеге милијардере да друштву врате добар део онога што им је омогућило да стекну – да док су живи, или после одласка са овог света, у добротворне сврхе поклоне бар половину свог богатства.

Ово је на видело изашло у „причи са насловне стране” магазина „Форчн” („Богатство), која објашњава генезу ове идеје, која се претвара у кампању. Почело је серијом интимних вечера (прва је одржана у мају прошле године), на којима су Гејтс, Бафет, Дејвид Рокфелер (95-годишњи унук Џона Рокфелера, оснивача династије чије име је и данас метафора за велико богатство), Џорџ Сорос, Тед Тарнер, Опра Винфри и још неки размењивали идеје о томе како да унапреде стање филантропије у Америци, која није у кризи, али јесте у извесној стагнацији.

Реч је о нечему што је традиција међу америчким тајкунима (реч „тајкун” овде има значење „богат индустријалац”, односно моћан човек у неком бизнису или индустрији), коју су установиле породице Рокфелер и Карнеги (чији први милиони нису били баш „чисти”). Као мото филантропије узимају се баш речи Ендруа Карнегија: „Човек који умре богат, умре осрамоћен”. (Карнеги – 1835–1919 – био је један од најбогатијих људи свих времена: поседовао је око 300 милијарди у данашњим доларима.)

Гејтс и Бафет, који су на другом и трећем месту „Форбсове” листе најбогатијих људи света (први је Мексиканац Карлос Салинас), сматрају да би 600 милијарди долара, што је половина оног што поседује 400 најбогатијих Американаца евидентираних на поменутом списку познатог магазина који прати успоне и падове глобалних тајкуна (на тој листи је једне године био и Мирослав Мишковић), решило неке важне социјалне проблеме, не само Америке.

Желе, такође, да такво понашање „постане стандард који ће се претворити у норму”. Од колега по богатству зато очекују да потпишу „завет давања”, који није правно обавезујући, али морално јесте – и да то објаве. „Био би успех ако бисмо за две до три године на списку имали знатан број милијардера”, изјавила је Мелинда Гејтс, кооснивач супружничке „Фондације Бил и Мелинда Гејтс”, која је највећа на свету.

Ворен Бафет (79), чије се богатство процењује на 47 милијарди, још 2006. је објавио да ће чак 99 одсто своје имовине, углавном у акцијама његове компаније, поделити међу пет добротворних организација, а највише баш оној Била Гејтса и његове супруге. „Бити сувише богат је терет, јер на крају оно што имате има вас”, објаснио је својевремено своју филозофију.

Хладније анализе које су се овим поводом већ појавиле сугеришу да ће циљ од 600 милијарди бити тешко достићи. Прошле године, у добротворне сврхе, као донације које даваоцима умањују пореске обавезе, овде је дато укупно 303,75 милијарди долара, што је мање у односу на 315 милијарди из 2008 – која је опет у овом погледу била неуспешнија од 2007.

Ово, међутим, нису само паре милијардера – највише је било прилога од пет, 10 или 50 долара. Према „Форбсу”, само 14 од 793 светска милијардера у добротворне сврхе лане је приложило милијарду или више, а у укупној своти то је само један одсто њиховог богатства.

Само 17 од 400 америчких милијардера је на „Форбсовој” листи 50 најдарежљивијих: у 2009. они су укупно дали 4,1 милијарду. Ваља, међутим, имати у виду да многи дају и анонимно, или завештавају.

Међу првима који су пригрлили Гејтсову и Бафетову идеју је и медијски тајкун Мајкл Блумберг, градоначелник Њујорка, који је прошле године у добротворне сврхе дао 254 милиона, распоредивши их на 1.400 непрофитних организација.

У „Форбсовој” анкети међу неким америчким тајкунима (не баш познатим у свету) реакције су биле шаролике. „Још сам сувише млад да бих почео да поклањам, желим да причекам”, изјавио је Џон Катсиматидис, који је своје милијарде стекао у пословима са нафтом, некретнинама и супермаркетима. „Сви ми имамо моралну обавезу да нешто вратимо”, вели пак његов колега Леон Куоперман. Марк Курбан, први човек компаније „Броадкаст ком”, сматра пак да „свако мора да одлучи шта је најбоље за њега”. А најведрији у том погледу био је чувени предузимач Доналд Трамп: „Уживао сам док сам правио паре и на крају ћу морати да доста и дам”.

Све у свему, остаје да се види у коликој мери ће, како је то формулисао „Форбс” – „ривалство у величини јахти прерасти у ривалство у милосрдним подухватима”.

Милан Мишић


Коментари30
f964d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан
Jokan Petric Јокане а јел то значи да су Рокфелери, Ротшилди, Варбурзи и остали сиромашци јер их ни на једној листи богаташа нема. Или то значи да они имају толико да се то не сме ни објавити?
D K
@ Darko Tomić Nisu se sjetili sada da budu dobri! Bafet daje novac Gejtsovoj fondaciji čija je osvjedočena agenda smanjenje populacije putem sterilizacije, autoimunih oboljenja izazvanih vakcinacijama, GMO hrane... Još uvijek su oni NWO.
Nikola Zec
Cinizam oligarhihe i priznavanje zlocina koji rade
Дарко Томић
grahham nelli, 18/06/2010, 13:13 Овај човек је рекао суштину како се ствара новац у капитализму. Узалуд вам је богатство ако имате страх од оних који вам то хоће отети. Миран сан нема цену, а ови богати то на почетку или нису знали или нису хтели да схвате. Сада би као све друго што купују и то купили својим новцем. Нисмо ми сви наивни, нити су они сви толико способни, него стицање богатства је више ствар да ли имате или немате менталну баријеру, да ли можете или не можете газити преко лешева, да ли имате или немате савјест. Е, ово последње кад проради, а поклопи се са старошћу онда настаје страх, а богатством се не може старост и смрт зауставити. Зато се они почну сећати својип почетака и почињу размишљати о доброчинствима. Али и тад размишљају кроз призму новца, јер они другачије и незнају. На почетку је амбиција јача од страха и препрека, а у старости страх односи превагу и онда неимајући шта друго приложити Богу од човјечности на олтар они дају шта имају, а то је свој НОВАЦ.
Скептик
Наши тајкуни би то могли да учине далеко лакше и пре,будући да су своје богатство стекли много брже и лакше од америчких богаташа. Поред тога,обзиром на брзину њиховог богаћења и подршку владајућих,од Милошевића,преко Коштунице до тадића(како изјави Беко),брзо би повратиули ту половину,а где ли неки мањи делић свог богатства када би га вратилои опљачканим.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља