понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:49

Нема сарадње с приватним универзитетима

Аутор: Сандра Гуцијанпетак, 18.06.2010. у 22:00
Др Бранко Ковачевић (Фото Бета)

За неколико дана почиње први уписни рок на факултетима Универзитета у Београду, а ректор професор др Бранко Ковачевић, у разговору за „Политику”, каже да будући бруцоши не треба да се брину јер су сви факултети добили дозволу за рад. Резултати акредитације ће, по његовим речима, бити објављени 25. јуна, а оно што је жеља УБ је да се измени начин пријемног испита и да се уведе јединствени, бар на нивоу групација.

Оно што се још очекује наредних дана је усвајање измена Закона о високом образовању у скупштини 29. јуна, а ректор каже да се, за сада, одустало од оних решења која су подигла највише прашине у јавности и да ће сада постојати и бечлори, и дипломирани, и мастери.

– Прошле године је изашла прва генерација бечлора и они нису могли да се запосле јер их на тржишту нико није препознао. Деца су се нашла у незгодној ситуацији не својој кривицом јер нису могла да иду на тржиште рада, послодавци су били збуњени, стекао се утисак у јавности да основна диплома није важна, него да сви треба да буду мастери да би се оспособили за професију, што није тачно. С друге стране, питање финансирања мастера још није решено. То је основна измена закона, да постоји континуитет између старог и новог, да се олакша приступ тржишту рада.

Друга кључна измена је та што студенти неће морати да студирају годину за годином, да дају све испите… Остаће граница од 48 бодова да би остали на буџету, као и мали апсолвентски стаж од шест месеци. Ми смо сад анализирали пролазност ове генерације и дошли до закључка да је на 13 одсто предмета на целом универзитету пролазност испод 50 одсто, на појединим чак и 30 одсто.

Чија је то кривица?

Пре свега планови и програми нису добро подешени, дато је студентима више обавеза него што они могу да испуне за годину дана, а кад имате један тежак предмет, ви се концентришете на њега и занемарујете остале. И са студентима мора да се другачије ради.

Шта је било с предлогом око кога се дигла велика прашина, да ће се наставници, лекари и судије убудуће школовати само на државним факултетима?

То је остављено за касније јер је било је много дилема, а и у јавности је погрешно схваћено. Није речено само државни, већ да факултети, без обзира на својину, на којима се школују ове професије, морају да испуне тачно одређене услове које ће прописати држава, а који морају да буду веома оштри. То нисмо ми измислили и није реч само о ове три професије. ЕУ је донела листу занимања од општег интереса, а у појединим земљама реч је о стотину професија.

Да ли је остао предлог о рангирању студената?

Студенти су пристали на рангирање и мислим да је то поштено и спортски. Онај ко је радио мора да се награди. То ће увести реда, смањиће преписивање, студенти ће хтети да се такмиче и логично је да држава награди најбоље, да им да стипендију. Држава стипендира доста студента, отприлике 70 одсто их је на буџету. Тржиште држе државни универзитети, њих има 85 одсто, остало су приватни.

Каква је сарадња с приватним универзитетима, да ли још постоји листа конкурентских установа?

Нема сарадње с приватним универзитетима, што је мало чудно.

Због вас или због њих?

Па ни због нас, ни због њих. Када је кренула акредитација, рекли смо – сада постоји конкуренција, човек мора да ради за једну школу и док траје акредитација нема сарадње. Не може неко једне суботе да игра за Звезду, а друге за Партизан. Тако да смо сада дошли у чудну ситуацију да имамо уговоре са 150 универзитета из света, а ниједан с приватним у својој земљи.

Али ви ректори заједно седите у Ректорској конференцији…

Ја немам проблем у сарадњи ни с једним ректором, али мислим да је проблем у томе што су то два потпуно различита система. Ми то радимо непрофитабилно, а њима је главни критеријум да зараде паре. На западу не можете лично да извлачите новац из школства. Ви можете новац да инвестирате, зидате зграде, правите лабораторије, доводите стране предаваче. Без обзира на то да ли сте приватни или државни, то је непрофитабилно и новац се користи по одређеним правилима. Овде наравно постоји профит и онај ко је дао паре хоће да заради. То су два потпуно различито система, њима многе ствари диктира тржиште. И зато постоји неповерење и зато државни факултети неће да сарађују с њима јер нису у истим условима. Да не говоримо о инфлацији диплома. Зато мислим да и ту мора да се донесу строга правила. У Америци су иста правила за Беркли, који је државни универзитет, али и за Стенфорд и Харвард који су приватни.

На приватним факултетима тврде да се њихови дипломци одмах запошљавају и боље пролазе од оних с државних?

Мислим да је то маркетиншки трик, постоје подаци тржишта рада: за неке професије посао се добија одмах, попут електротехничке, други – правници, економисти, лекари чекају на посао. Дакле с једне стране на тржишту имате инфлацију тог кадра, а већина приватних школа је баш у сектору економско-правних наука.

Нису ни државни факултети потпуно ван сфере профита. Шта је са школаринама?

И код нас постоји тржишни механизам, не кажем ја да су једни црни, а други бели… Они популарни мало подигну школарине да виде како ће да прођу на упису, има и тога. Право на пример не диже цену студија, економија држи на нивоу, чак и испод приватних… Факултети који нису популарни имају ниске школарине и муку муче јер немају прихода, а држава не плаћа материјалне трошкове. Готово 97 одсто буџета се троши на плате. Нема се ни за комуналије, а камоли да се нешто инвестира. И акредитацију смо платили потпуно сами, више од 200 милиона динара. Ми смо се договорили да факултети ове године не прелазе званично признату инфлацију од око 10 одсто и већина је то поштовала, можда је десетак подигло школарину за инфлацију.


Коментари13
bd7ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milovan Jovanovic
Kako nema saradnje? Rektor Kovacevic je do pre neki dan predavao na Singidunumu (do duše polu-tajno), njegova žena je naprasno postala, i dalje je, prodekan za nastavu na istom - a nju je vodio na Kubu sa Ministrom Obradovicem (koji inace predaje na Megatrendu) u zvaničnoj delegaciji kao predstavnike "privatnih fakulteta". A sto se tice marketinskih trikova najbolji je njegov; sa saradnjom sa privatnom firmom sa bliskog istoka koja dovodi studente iz arapskog sveta... Samo me zanima kako onda placa porez na prihode iz firme koja je u Srbiji a u stvari u Svajcarskoj, a nije ni tamo ni ovde nego je i nema... Tezak je zivot rekotorski.
mia
Vi ste pogresno napisali da sad imamo becelore, dipl i mastere - ZAPRAVO IMAMO SAMO BECELORE I MASTERE JER ONO STO HOCE OVOM IZMENOM ZAKONA O KOJOJ JE RASPRAVA U SKUPSTINI SUTRA JESTE DA BECELORIMA KOJI ZAVRSE STUDIJE U TRAJANJU OD CETIRI GODINE dodele naziv dipl. (a on je i dalje bsc prevedeno na engl, samo tzv bsc with honours))a kao sto znate ``dipl`` je vec ranije dodeljen onima koji su studirali po starom a koji je zakonom izjednacen sa masterom (MSc ili MS)! Time ce opet napraviti pometnju osim ako hitno ne naloze fakultetima da konacno izdaju papire - uverenja da smo mi koji smo npr zavsili etf..po starom sada msc ili taj nesretno odabrani naziv master iako je u svakoj zamlji ex yu on preveden kao magistar. Ako to ne urade napravice pometnju, iz koje ce se opet izroditi protesti i sl. Zasto o ovome nisu ranije razmisljali, i koliko jos promena treba da ocekujemo?
sv-NS 2010
Između ostalih poteza koji razaraju samu bit našeg društva je i tzv. Bolonjski sporazum koji definitivno uništava naše visoko školstvo. To će praksa vrlo brzo potvrditi. Osim šta je sada klima da naša nazovi privreda ne treba visokostručni kadar, osim ponešto u EPS-u (ako se ne namjesti neki rođak), trajno će se otupiti naučna osnovica, jer od svršenih studenata prave ŠUP-ovce (škola učenika u privredi). To je za srpsko školstvo povratak u Miloševo doba. Naši privatni fakulteti nisu vredni ni komentara. Sve se svodi na profit.
student prava
A šta sa "diplomama" Pravnog u Kragujevcu? Pa tamo "diplomirani" i ne mora da zna gde se Kragujevac nalazi, naravno za 12-15000 evra.Sada evo oni uđoše i u "reformisano" pravosuđe. Dno dna!
Jovan Ilic
Sve sto je vredelo u doba levicara ,to nista ne valja. Kako je teska glupost koja se vidim i tice nasih kvaliteta koji su iz napred navedenog razloga anatemisani. Sve to je u funkciji raspamecivanja i sdudenata i onih koji ih izdrzavaju , roditelja a u zadnje vreme, zbog totalne krize, deda i baba! Drzava mora da odrzi red u viskoloskim ustanovam, ali i ona treba da zna sta hoce i kako hoce. Sto se tice angazovanja profesora i na drzavnim i na privatnim fakulettima to treba urediti nest slicno ka sto je uradjeno sa angazovanjem zdravstvenih radnika na dva ili vise mesta.I jos jedna iskustvena opaska .U onoj velikoj Jugoslaviji islo se po brzopotezne diplome u Pristinu za koje su mnogi tvrdili da su devalvirane, ali su se ti pristinski strucnjaci cak i brze xaposlavljali cak i brze nego li oni iz Beograd i ostalih glavnih gradova Jugoslavije..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља