недеља, 24.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 19.06.2010. у 22:00

Свадба на ливади поплочаној ламинатом

Ви­ше па­три­јар­хал­на не­го ро­ман­тич­на кри­ла­ти­ца да се чо­век са­мо јед­ном вен­ча­ва одав­но је опо­врг­ну­та. Кон­ста­та­ци­ју струч­ња­ка да ова­ко те­шка гло­бал­на еко­ном­ска кри­за по­го­ди чо­ве­ка са­мо јед­ном у жи­во­ту још ни­ко ни­је од­ба­цио. Ка­да се те две чи­ње­ни­це од­ме­ре, и нај­ра­зме­тљи­ви­је „до­ма­ћин­ске по­ро­ди­це” од­у­ста­ју од при­ре­ђи­ва­ња ти­пич­не срп­ске свад­бе, ко­ја по ма­сов­но­сти и ра­сип­ни­штву ли­чи на чу­ве­но ко­лек­тив­но вен­ча­ње осам­де­сет офи­ци­ра Алек­сан­дра Ве­ли­ког са ћер­ка­ма нај­бо­га­ти­јих Пер­си­ја­на­ца.

Као што су се он­да сим­бо­лич­ки вен­ча­ва­ла два кон­ти­нен­та, Ази­ја и Евро­па, на срп­ским свад­ба­ма се не спа­ја­ју са­мо не­ве­ста и же­ник, већ и њи­хо­ви за­ви­ча­ји, са свим чла­но­ви­ма по­ро­ди­це, ку­мов­ским фа­ми­ли­ја­ма, њи­хо­вим при­ја­ма и та­ко ре­дом. Све њих тре­ба оби­ла­то по­слу­жи­ти хра­ном и пи­ћем, оки­ти­ти сва­ки ми­ли­ме­тар са­ле или ша­тре на ко­ји им око мо­же па­сти, унај­ми­ти ба­рем је­дан, ако не и два или три ор­ке­стра – као на „Ег­зи­ту”, да ис­пу­не зву­ком огро­ман про­стор нео­п­хо­дан за го­ми­лу го­сти­ју ко­ји ће пле­са­ти од по­ди­ју­ма до по­ди­ју­ма. У жи­во­пи­сни­јим слу­ча­је­ви­ма, на рас­по­ла­га­њу је до­вољ­но оруж­ја да мал­те­не сва­ка зва­ни­ца има из че­га да опа­ли за здра­вље и сре­ћу мла­де­на­ца. А ни мла­де не ба­ца­ју са­мо би­дер­ма­је­ре. У јед­ном Ср­би­ма на­ста­ње­ном кра­ју су­сед­не зе­мље ни­је нео­бич­но да не­ве­ста на вр­хун­цу сла­вља за­ви­тла бом­бу у мо­ре.

От­ка­ко су џе­по­ви опли­ћа­ли, пр­ва став­ка ко­ју су по­ро­ди­це по­че­ле да ре­жу, ка­жу у аген­ци­ја­ма за ор­га­ни­за­ци­ју вен­ча­ња, је­сте спи­сак го­сти­ју. Го­ро­ста­сна по­ро­дич­на ста­бла, на­лик гор­ским че­ти­на­ри­ма, ни­су баш скре­са­на на ме­ру бон­са­и­ја.Aли обр­шће­на су у из­не­над­ном на­па­ду за­бо­рав­но­сти ко­јим се бри­шу да­љи ро­ђа­ци. По­том се са ли­сте из­ба­це де­ко­ра­ци­је, би­ра­ју јеф­ти­ни­је по­зив­ни­це, бур­ме са ма­ње ка­ра­та зла­та, чак се и на вен­ча­ни­ца­ма и мла­до­же­њи­ним оде­ли­ма ште­ди – нај­лак­ше та­ко што се она из­нај­ме, што се не ра­ди ниг­де у све­ту. Је­ди­но на че­му не­ма за­ки­да­ња су це­хо­ви за ре­сто­ран и му­зи­ку. Они ипак да­ју пр­ви ути­сак и одр­жа­ва­ју за­ба­ву до кра­ја, па мо­гу да по­кри­ју – ка­ко би ре­кле за­вид­не тет­ке из тре­ћег ко­ле­на – „ци­ци­ја­ше­ње” на оста­лим ства­ри­ма.

(/slika2)На ре­сто­ра­ни­ма се не мо­же пре­ви­ше уште­де­ти, сла­вље­ни­ци су од­у­ста­ли од на­ви­ке да са­мо за­ку­пе про­стор и до­не­су соп­стве­ну сар­му и пе­че­ње. То је де­лом и по­сле­ди­ца про­ме­не спе­ци­фич­не „кул­ту­ре вен­ча­ња”, али ре­сто­ра­ни са­да да­ју мно­го пре­фи­ње­ни­је и раз­у­ђе­ни­је по­ну­де ме­ни­ја. „Пре­фи­ње­ни­је” не­из­о­став­но зна­чи – ску­пље, не са­мо на ра­чу­ну за ре­сто­ран, не­го и у оста­лим де­та­љи­ма. Због то­га, у про­се­ку, свад­бе и не иза­ђу мно­го јеф­ти­ни­је не­го ра­ни­је. Аген­ци­је за ор­га­ни­за­ци­ју вен­ча­ња и да­ље из­вла­че ма­ње-ви­ше исти про­фит, ма­да при­ме­ћу­ју да бу­ду­ћи су­пру­жни­ци ви­ше бри­ну о ква­ли­те­ту не­го о ве­ли­чи­ни фе­ште.

– Нај­ма­ња свад­ба ко­ју смо ор­га­ни­зо­ва­ли оку­пи­ла је мла­ду, мла­до­же­њу и ку­мо­ве. За њих че­тво­ро по­ста­ви­ли смо ма­ли бе­ли ша­тор на ски ста­зи у Ко­шут­ња­ку. Је­ди­ни њи­хов зах­тев био је да вен­ча­ње бу­де на пре­сто­нич­ком про­план­ку са ког по­глед пу­ца на­да­ле­ко – пре­при­ча­ва Гор­да­на Ма­рин­ко­вић, из аген­ци­је „Свад­бе­на зво­на”.

Ин­ти­му на при­ват­ном пла­цу под сво­до­ви­ма бе­ле са­тен­ске ша­тре за 750 го­сти­ју упри­ли­чи­ла је аген­ци­ја „Да­ни­је­лин ку­так”. Зва­ни­це ни­су шти­кли­це и ко­жне ђо­но­ве ар­чи­ле по тра­ви, не­го су кли­зи­ле по ла­ми­на­ту ко­јим је ли­ва­да би­ла по­пло­ча­на. 

– Ша­то­ри тек ула­зе у мо­ду. Пре­ле­пи, бе­ли, као из „Хи­ља­ду и јед­не но­ћи”. Са ла­ми­нат­ним по­дом, ком­плет­ном ра­све­том, озву­че­њем и де­ко­ра­ци­јом, што ко­шта до 70.000 ди­на­ра – на­во­ди Да­ни­је­ла Ран­ко­вић, вла­сни­ца аген­ци­је.

Мла­ден­ци углав­ном не­ма­ју нов­ца за гла­му­ро­зне свад­бе. Су­бо­том и не­де­љом ве­се­ља, ипак, не из­о­ста­ју, би­ла у ре­сто­ра­ну, пар­ку за вен­ча­ња, бо­та­нич­кој ба­шти, или са­мо ис­пред оп­шти­не. По­пу­лар­на ме­ста за сла­вље рас­про­да­та су за го­ди­ну и по уна­пред.

Са­свим ле­па свад­ба ко­шта око 50 евра по осо­би. До­ма­ћи­ни нај­че­шће уго­сте 100 до 150 сва­то­ва, али и да­ље са­зи­ва­ју „се­ла ве­се­ла” од по 300, 500, 1 200 зва­ни­ца. Ако ни због че­га дру­гог, за­то што се на го­сти­ма за­ра­ђу­је. Ко­вер­та по ко­вер­та – и но­во­пе­че­ни брач­ни пар по­кри­је ми­нус ко­ји је на­пра­вио по­ро­ди­ца­ма, ску­пи до­вољ­но да вра­ти кре­дит бан­ци. На кра­ју оста­не па­ра да поч­ну за­јед­нич­ки жи­вот. Ра­чу­ни­ца је те­жа не­го ика­да јер тре­ба про­це­ни­ти ко­ли­ко љу­ди ће до­не­ти но­вац уме­сто бес­ко­ри­сних по­кло­на и ко­ли­ко укуп­но зва­ни­ца тре­ба да бу­де да би се свад­ба ис­пла­ти­ла. За­то се ша­љу по­зив­ни­це на ко­ји­ма су пре­цр­та­не пе­гле, мик­се­ри и лам­пе, а за­о­кру­же­не и шти­кли­ра­не ко­вер­те.

Же­сто­ко лук­су­зна свад­ба за 800 љу­ди ко­шта „три то­ва­ра бла­га” ако се нај­ве­ће естрад­не зве­зде до­хва­те ми­кро­фо­на.

– Ра­ди­ли смо свад­бе­но ве­се­ље где је ко­на­чан ра­чун из­но­сио 117 евра по осо­би. У хо­те­лу „Кон­ти­нен­тал” про­сла­ва за 300 зва­ни­ца пла­ће­на је око 95.000 евра, то зна­чи ви­ше од 300 евра по го­сту. Ни­су је­ли злат­ним ка­ши­ка­ма, али су им на ув­це пе­ва­ла че­ти­ри по­зна­та пе­ва­ча – ка­же Ран­ко­ви­ће­ва.

Нај­зах­тев­ни­ји пар, чи­јим иде­ја­ма ни­је хте­ла да удо­во­љи, тра­жио је да го­лу­бо­ви, ве­за­ни са­тен­ском тра­ком или сви­лен-кон­цем, ле­пр­ша­ју над мла­де­нач­ким сто­лом као жи­ви бу­кет. Ваљ­да се ни­су се­ти­ли да би им у та­њи­ре ле­те­ло пер­је и „сре­ћа” ка­па­ла по ре­ве­ри­ма. У „Да­ни­је­ли­ном кут­ку” дру­ги ма­што­ви­ти пар ни­је про­на­шао ле­де­не фи­гу­ре из ко­јих би као из фон­та­не ши­кљао шам­па­њац. А аген­ци­је мо­гу да обез­бе­де го­то­во све. Бри­ну о нај­сит­ни­јим де­та­љи­ма по­чев од то­га да ли го­сти сти­жу из за­ви­чај­ног за­се­о­ка или ди­ја­спо­ре са дру­гог кон­ти­нен­та. Зва­ни­це до­че­ку­ју на аеро­дро­му, ор­га­ни­зу­ју пре­воз до хо­те­ла, сме­штај, обез­бе­ђу­ју во­ди­ча и од­ла­зак до од­ре­ди­шта ван гра­да где ће се упри­ли­чи­ти ве­се­ље.

Мно­ги­ма је јед­но­став­ни­је да слат­ке му­ке пре­ба­це на ту­ђа пле­ћа и уште­де не са­мо вре­ме не­го и но­вац. Фир­ме ко­је аген­ци­је ода­бе­ру за стал­не са­рад­ни­ке пла­ћа­ју им од­ре­ђе­ну на­кна­ду. Про­ви­зи­ју до­би­ја­ју и од ре­сто­ра­на, му­зи­ке, до­ба­вља­ча де­ко­ра­тив­ног ма­те­ри­ја­ла па мла­ден­ци­ма мо­гу услу­ге да по­ну­де по ни­жим це­на­ма.

Не­ве­ста и же­ник ште­де и из­најм­љи­ва­њем вен­ча­ни­це и оде­ла, ко­је су па­ро­ви пре њих но­си­ли де­се­ти­на­ма пу­та, али их је сра­мо­та да у аген­ци­ји по­пу­не ку­пон за по­пуст. Ле­њи су или не­ма­ју ма­ште да са­ми осми­сле по­зив­ни­це и за­хвал­ни­це, цве­ти­ће и по­клон­чи­ће. Они ко­ји се ма­ло по­тру­де ушпа­ра­ју ма­кар не­ко­ли­ко сто­ти­на евра, ка­жу у аген­ци­ја­ма.

Вла­ди­мир Ву­ка­со­вић

Ми­ле­ни­ја Си­мић-Ми­ла­ди­но­вић

Коментари3
56dd5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bela Rada
Mislim da danas u Srbiji moze skoro sve da se nadje cak i bez agencija. To sa golubovima uopste nije trebalo da izgleda tako bizarno kao sto je predstavljeno a i fontanu od leda su mogli da naruce u BG, samo da su malo izguglali...
VesnaDC
U Americi je obicaj da mlada placa svadbu i vencanicu a mladozenja da kupi prsten koji kosta od prilike koliko i troskovi mlade.Srecom moja cerka se udala za naseg coveka pa smo sve troskove podelili. Bilo je velicanstveno, i danas dan posle 6 godina prica se o svadbi, a oni su vec uveliko srecno razvedeni.
Smizla
Nevesta i zenik- kako je to lepo procitati. Zasto se tako retko upotrebljavaju prave srpske reci? Cestitke, sjajan tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља