четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05

Голупчани спасавају утврђење

субота, 19.06.2010. у 22:00
Го­лу­бач­ко утвр­ђе­ње у идеј­ном про­јек­ту (Фо­то­до­ку­мен­та­ци­ја Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је)

Го­лу­бац – Ле­ген­да ка­же да је за име Го­лу­бац за­слу­жна ви­зан­тиј­ска кра­љи­ца Је­ле­на, ко­ја је, за­ро­бље­на, са­мо­ва­ла на нај­ви­шој ку­ли утвр­ђе­ња, и го­лу­бо­ве хра­ни­ла. Го­луп­ча­ни зна­ју и дру­ге ле­ген­де о свом гра­ду, али им се ова нај­ви­ше до­па­да, па ће, на­кон пла­ни­ра­не ре­кон­струк­ци­је сред­њо­ве­ков­ног утвр­ђе­ња, на са­мој оба­ли Ду­на­ва, јед­ну од де­вет ку­ла пре­тво­ри­ти у уз­га­ји­вач­ни­цу го­лу­бо­ва.

Гра­ђе­вин­ски ин­же­њер Сне­жа­на Оре­шча­нин-Јо­ва­но­вић ка­же да је осно­ва свих ак­тив­но­сти на ре­а­ли­за­ци­ји про­јек­та ре­ви­та­ли­за­ци­је го­лу­бач­ке твр­ђа­ве, ко­ји је и фи­нан­сиј­ски по­др­жа­ла Европ­ска уни­ја – из­ме­шта­ње тра­се ма­ги­страл­ног пу­та, ко­ји са­да про­ла­зи кроз твр­ђа­ву. Сва­ко­днев­но овом ма­ги­стра­лом, од Ве­ли­ког Гра­ди­шта до Кла­до­ва, про­ђе и хи­ља­ду во­зи­ла, а ви­ше од сто­ти­ну је друм­ских кр­ста­ри­ца, чи­ји мо­то­ри до­дат­но ре­ме­те ина­че осла­бље­ну ста­бил­ност чи­та­вог Ста­рог го­лу­бач­ког гра­да.

– Из­ме­шта­ње пу­та ју­жни­је од зи­ди­на утвр­ђе­ња под­ра­зу­ме­ва и ко­па­ње ту­не­ла у ду­жи­ни од 147 ме­та­ра. Ми нов­ца не­ма­мо, јер смо си­ро­ма­шна оп­шти­на, а ове пла­но­ве мо­ра­мо да оства­ри­мо, по­што нам они омо­гу­ћа­ва­ју оп­ста­нак и на­ста­вак жи­во­та Го­луп­ца – ка­же Сне­жа­на Оре­шча­нин-Јо­ва­но­вић, ме­на­џер про­јек­та уна­пре­ђе­ња ту­ри­стич­ке по­ну­де, ко­ји је, та­ко­ђе, ЕУ по­др­жа­ла. – Из­лаз ви­ди­мо и у до­ма­ћим и ино­стра­ним фи­нан­си­је­ри­ма. Зна­мо да смо до­сад­ни, али стал­но за­по­ма­же­мо у НИП-у и Ми­ни­стар­ству за еко­но­ми­ју, ка­ко би­смо обез­бе­ди­ли но­вац за део про­јек­та, чи­је нам оства­ре­ње обе­ћа­ва пре­кид ми­гра­ци­је су­гра­ђа­на, па са­да град бро­ји је­два 2.000 ста­нов­ни­ка.

Го­луп­ча­ни ра­чу­на­ју да ће им у по­сло­ви­ма из­ме­шта­ња пу­та по­мо­ћи ЈП „Пу­те­ви Ср­би­је“.

Су­де­ћи пре­ма идеј­ном про­јек­ту, чи­ји је глав­ни и од­го­вор­ни про­јек­тант Ма­ри­ја Јо­вин, а кон­сул­тан­ти др Ми­о­мир Ко­раћ и Си­ни­ша Те­ме­рин­ски, уз до­при­нос још де­ве­то­ро про­јек­та­на­та, на пра­гу је нај­ве­ћа ре­ви­та­ли­за­ци­ја, ре­кон­струк­ци­ја и кон­зер­ва­ци­ја сред­њо­ве­ков­ног гра­да-утвр­ђе­ња на на­шем то­ку Ду­на­ва. Ста­ри го­лу­бач­ки град, на 1040. ки­ло­ме­тру (ме­ри се од ушћа) јед­но је од се­дам утвр­ђе­ња на Ду­на­ву, по­ред Ба­ча, Пе­тро­ва­ра­дин­ске, Бе­о­град­ске, Сме­де­рев­ске, Рам­ске и твр­ђа­ве у Кла­до­ву. Све ове твр­ђа­ве су у жи­жи ин­те­ре­со­ва­ња не са­мо Вла­де Ср­би­је, већ и по­ду­нав­ских зе­ма­ља и Уне­ска.

Чи­тав про­је­кат ре­кон­струк­ци­је, кон­зер­ва­ци­је утвр­ђе­ња, из­град­ње апарт­ман­ског на­се­ља, па ам­фи­те­а­тра са 300 се­ди­шта, уну­тар зи­ди­на, при­јем­ног цен­тра, му­зеј­ског, га­ле­риј­ског и про­сто­ра за од­мор... про­це­ње­но је да ће ко­шта­ти око шест ми­ли­о­на евра. Све про­јек­то­ва­но мо­гло би да се за­вр­ши за три го­ди­не, нај­ма­ње. Та­да би, осим са Ду­на­ва, Ста­ри го­лу­бач­ки град мо­гао да се до­жи­ви и из­бли­за, а ту­ри­сти­ма би би­ло омо­гу­ће­но ра­зно­вр­сно осве­же­ње, осми­шље­ни кул­тур­ни про­гра­ми, па чак и но­ће­ње у ре­ста­у­ри­ра­ном ам­би­јен­ту од пре се­дам ве­ко­ва (ра­чу­на се да је Ста­ри град на­стао у дру­гој по­ло­ви­ни 13. и по­чет­ком 14. ве­ка). Та­ко­ђе, у са­да­шњим ту­не­ли­ма Ђер­дап­ске ма­ги­стра­ле би­ће по­себ­но уре­ђе­ни ре­сто­ра­ни и ка­фи­ћи, са је­ли­ма и пи­ћи­ма по ре­цеп­ту­ра­ма из дав­них вре­ме­на.

У твр­ђа­ви, чи­је ће ку­ле до­би­ти др­ве­не кро­во­ве, јер су их не­ка­да ко­ри­сти­ли за осма­тра­ње, од­бра­ну и ста­но­ва­ње по­са­да, пред­ви­ђен је и му­зеј­ски про­стор, бу­ду­ћи да се оче­ку­је оби­ље сло­је­ви­тог ар­хе­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла.

Већ го­ди­на­ма је Ста­ри го­лу­бач­ки град за­ра­стао у ко­ров, пун зми­ја, не­при­сту­па­чан за на­мер­ни­ке, а за оне сме­ли­је опа­сан због до­тра­ја­лих зи­ди­на. И као та­кав, при­вла­чи из­лет­ни­ке и ту­ри­сте, јер пред овом не­и­мар­ском ле­по­том за­ста­је дах. Са­мо 1. ма­ја, ка­же Ра­де Бог­да­но­вић, из Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, ов­де је сти­гло – 50 ауто­бу­са.

Ј. Да­ни­ло­вић

----------------------------------------------------

На ту­ри­стич­кој ма­пи Евро­пе

Све на­ше сна­ге усме­ри­ли смо да Го­луп­цу обез­бе­ди­мо тра­ја­ње и ва­жно ме­сто на ту­ри­стич­кој ма­пи Евро­пе. Же­ли­мо да бу­де­мо не­за­о­би­ла­зни, да ту­ри­стич­ки бро­до­ви при­ста­ју уз на­шу оба­лу, пут­ни­ци да се ис­кр­ца­ва­ју, а на­кон раз­гле­да­ња и тро­ше­ња да на­ста­ве пло­вид­бу, срећ­ни што су но­вац по­тро­ши­ли и бо­га­ти­ји за из­у­зе­тан до­жи­вљај – ка­же др Не­бој­ша Ми­јо­вић, пред­сед­ник го­лу­бач­ке оп­шти­не.


Коментари4
d389b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana
Osim rekonstrukcije porušenih spomenika gde god je to moguće ni jedan način zaštite u našoj klimatskoj zoni nije dovoljno efikasan. Kada se radi o arheološkim nalazištima situacija je još teža. Njih je potrebno psebno štititi natkrivanjem ili porpunim pokrivanjem, jer konzervacija na način kako se to sada radi nije trajna zaštita i samim tim na duže staze skuplja je od pokrivanja. Posebno je opasna teza pojedinih t.z. stručnjaka za sve oblasti zaštite da ako npr. otkriveni ostaci velikog grada propadnu ostaje bar dokumentacija. Pitam se kome je osim pojedincima potrebna i koju korist ima društvo od dokumentacije koja se po pravilu ne objavljuje i čuva se u mnogim slučajevima u privatnim depoima rukovodilaca istraživanja i ako u Zakonu jasno stoji da su isti obavezni da je predaju ustanovi koja je nadležna da ih čuva. Nedostatak dokumentacije pored nedostatka sredstava za izradu projekata je često razlog za prestanak radova na zaštiti važnih objekata.
Миховил Гајевски
Поздрављам идеју и план реновиранја Голубачке тврђаве. Србија има бисере средњовјековне културе који пркосно одољевају зубу времена. Питање је до кад ће успети да сведоче ако се овако опходимо према њима? Рестаурација и репарација коштају али подижу цену предмета, објекта, места, земље у којој се налазе. Министарство културе са владом шта чини и какве потезе вуче да таква места подигне из пепела, а Србију подигне на виши ниво културне свести? Господо могли бисте профитирати, ми би смо били задовољни а имали би се чим и поносити.
Dragan Gligorijevic
Svaka čast opštinskom rukovostvu na ovom projektu spašavanja bisera dunavskog turizma.Godinama sam se i kao generalni direktor ugostiteljskog preduzeća:"Golubački Grad" zalagao da se sačuva ovaj međunarodno vredan dragulj.Turistička ponuda Srbije biće bogatija za jedno velelepno kulturno zdanje.I sada kao predsednik Sacen Internationala činim sve da pomognem ovim divnim ljudima - golubčanima i njihovom opštinskom rukovostvu.Međunarodni centar za razvoj turizma animirao je veliki broj međunarodnih institucja te očekujemo skori početak radova.Ova lepotica od tvrđave prestavlja brend kulturnog turizma Srbije.Strani turisti pogotovo ovih dana kada obeležavamo međunarodne dane dunava sve više posečuju Golubac i doljnje podunavlje.Biciklističke ture sve su češće.Projekat obnove i zaštite tvrđave vraća nadu u bolje sutra srpskom turizmu.Mladi mogu očekivati bolje dane i lakši dolazak do zapošljenja.Verujem da će i naša vlada bezrezervno podržati ovaj projekat.
Vladimir Tasic
Dizanjem nivoa Dunava zbog DJerdapa ugrozen je taj spomenik istoriskog znacaja. Djerdap je bio duzan da ga preseli na vislju poziciju i zastiti od propadanja. Sto nije uradio nisu obaveze prestale i to mora da uradi. Ima sredstava za taj objekat. Ako odbije tuzite ga i dobice te spor. Drugi stetocina je put. Kako je moglo da se desi da prolazi kroz tvrdjavu. Tuzite Mrkonju da ispravi tu gresku. On sve moze i ima iskustva. Sledeca etapa je uredjenje objekta. Ovaj predlog ponavljam od ranije. Mislim da ja Golubackoj opstini najisplativiji i naj brzi

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља