уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 19.06.2010. у 22:00 Горан Цетинић

Економске истине и митови

Потребно је реафирмисати доношење оцена анализом чињеница, а не улагивања политичким, изборним, патриотским, личним и ПР интересима. – По већини економских показатеља Србија далеко од лидера у региону

Историјској и политичкој митологији придружио се нови феномен – економска митологија. Од „моралног права да експлоатисана Србија упадне у монетарни систем“, преко чињенице да у прегледу привреде Србије у Википедији за период 1989–2000. није споменута „најефикаснија“ хиперинфлација у историји, већ су санкције оптужене за све економске недаће Србије,па до сталних лакировки од 2000. наовамо о само 10 одсто сиромашних, о стопама раста, о Србији као рају за иностране инвестиције…економске неистине су свеприсутне. Доста економиста помаже политичарима у засипању јавности нетачним (оптимистичким) подацима и прикривању катастрофалних економских резултата. Иако међу економистима често нема консензуса око интерпретације истих података, потребно је реафирмисати доношење оцена анализом чињеница, а не улагивања политичким, изборним, патриотским, личним и ПР интересима. 

Како данас заправо изгледа српска привреда?

Бруто друштвени производ 

Један од много апсурдних митова присутних у јавности је и онај о интересу Европе да економски искористи Србију. Погледајмо где се стварно налази та привлачна српска привреда у Европи. У 2008.години од укупног бруто друштвеног производа Европе 84 одсто је остварено у западној Европи, а 16 одсто у бившим земљама социјализма: Русији, Пољској, Словачкој, земљама Балтика, Мађарској, Украјини, Чешкој, Словенији, Хрватској, Србији, Бугарској, Румунији и Босни и Херцеговини. Од 16 одсто на Русију и Пољску отпада две трећине, а она мала трећина на све остале, при чему на балканске земље (укључујући Словенију, без Албаније) отпада знатно мање од једне десетине ових 16 одсто.

Дакле, прво с чиме се треба помирити јестемаргинална економска важност Србије у Европи и схватити да њен економски потенцијал не може бити основа ни за какву водећу улогу у јужној Европи, а још мање за одржавање традиционалног регионалног политичког „империјализма”, присутног и даље у главама многих политичких лидера.

Међународна конкурентност

Носиоци власти, бројне институције и појединци годинама најављују повећања конкурентности привреде, а у међувремену пада индустријска производња, сужава се услужни сектор и пада извоз. На којој основи се обећава пораст конкурентности није јасно ни најмаштовитијем економисти и привреднику. Према Global Competitivness Report од 11 земаља које се овде упоређују Србија и Украјина су најмање конкурентне и држе убедљиво и стално два последња места. У првој 2004. години у којој је ова међународна методологија стартовала, Србија је била на 89 месту, а Украјина на 86 месту. Прошле 2009. године Србија је заузела 93 место, а Украјина 82. Истина је да су од 11 посматраних земаља само четири успеле у последњих шест година побољшати место на светској ранг-листи конкурентности земаља и то Пољска за 14 места, Чешка за девет, Русија за седам и Украјина за четири места. Највише су пале Мађарска (19 места), Бугарска (17 места) и Хрватска (11). Мали пад Србије за само четири места врло је озбиљан јер је Србија на почетку примене ове методологије мерења конкурентности земаља имала ниско стартно место.

Инфраструктура и правни систем

У два врло важна макроекономска развојна аспекта стање инфраструктуре и ефикасност правног система, транзицијске земље се доста разликују. Познат је проблем слабе развијености инфраструктуре у Србији. Она је једне од ретких транзицијских земаља која није улагала ни у нову, нити у одржавање постојеће инфраструктуре, па је заједно с Украјином на зачељу транзицијских земаља по развијености инфраструктуре. Негативни утицај слабе инфраструктуре на развој познат је већ столећима и зачуђује да Србија већ двадесет година нема реализованих озбиљнијих инфраструктурних инвестиција. И то је последица економске политике која је чинила уноснијим инвестирање у грађевине (пословне зграде, зграде за становање, цркве) него у инфраструктуру.

Најмањи напредак транзицијске земље постигле су у ефикасности правног система. На скали од 1 до 7 само Словенија има оцену 4. Правни систем најслабија је карика друштава у транзицији и битно погоршава потенцијале друштвеног и економског развоја.

Директне иностране инвестиције

(/Slika2)Бајке о Србији као рају за иностране инвестиције посебно су омиљена и дуго времена експлоатисана тема домаћих политичара. Подаци и то демантују. Од укупно реализованих директних иностраних инвестиција у периоду 1993–2008. од 583 милијарде евра најмањи износи инвестирани су у Србију (13 милијарди евра) и Словенију (осам милијарди евра), иако из потпуно другачијих разлога. Наиме, словеначка привреда је високо конкурентна па су јој стране инвестиције биле мање потребне него осталим екс социјалистичким земљама.

Најважнији резултат иностраних инвестиција је њихов допринос побољшању индустрије и услужних делатности земље и отварање нових радних места. Јединствена је оцена да је Словачка у томе успела примењујући политику стимулисања иностраних инвестиција у аутомобилску индустрију и сектор електронике.

Србија, Русија и Украјина су имале најмање иностраних директних инвестиција по глави становника. Утеха је да је за наредне година Србија остаје кандидат за инострано инвестирање у јефтину производњу што је у првом таласу искористила већина посматраних земаља.

Извоз

На зачељу листе земаља по резултатима робног извоза су Хрватска и Србија, две земље које су највише занемариле и девастирале сопствену индустријску структуру. Ови показатељи су посебна трагедија, јер оне нису биле способне да реструктурирају релативно квалитетну индустријску структуру из предтранзицијског периода. Хрватска слаб робни извоз у великој мери компензира извозом услуга. Србија која је 1989. у првих 10 извозних производа имала преко пола производа високог степена обраде, данас не само да извози недопустиво мало, него се претвориле у земљу извозницу сировина и полупроизвода (ударни извозни производи Србије у 2009. били су гвожђе и челик, одећа, житарице, поврће и воће и обојени метали).

Незапосленост

(/Slika3)Најжалоснији показатељ привредног суноврата је стопа запослености. Она сублимира последице свих антиразвојних потеза политичке елите Србије у последњих 20 година. Вероватно би показатељ за Србију био још гори да држава не субвенционише средствима пореских обвезника поједине институције и предузећа у државном власништву, а да при том већ целу деценију није реструктурисала готово ниједно од њих. Структура субвенција и начин употребе до сада нису обелодањени, али је познато да се оне углавном користе за куповање социјалног мира, посебно у предизборним периодима и одржавање статус кво ситуације, што је још један удар на потенцијални развој. Главни узрок велике незапослености, неинвестирање у индустријске и услужне капацитете који одржавају постојећа и стварају нова радна места, уз посебно занемаривање потенцијала малих и средњих предузећа, такође захтева уместо потрошне – развојну стратегију.

БДП по становнику 2008. (у доларима)

Овај показатељ може се узети као оквирна мера докле је која земља стигла после 20 година транзиције. Економски резултати Србије диктирају потребу за хитним променама. Јер, Србија није примењивала економске мере који су кључно допринеле добрим перформансама земаља са успешном транзицијом (стимулативна пословна клима, стратешки оријентисане владе, структурне реформе, инвестиције у истраживање и развој, квалитетне директне иностране инвестиције и отварање нових радних места). Србија је, напротив, примењивала политику карактеристичну за земље са слабијим резултатима транзиције (ослањање на мало тржиште, изостанак структурних трансформација, ниска транспарентност и неефикасан правни поредак).

После увида у чињенице намеће се питање како се покренути. Почетак је суочавање с чињеницама. Ту је и прва, у данашњој Србији непремостива препрека. Преглед изнетих података, а има их још пуно једнако потресних, морао би уздрмати сваког одговорног политичара. Нажалост, политичка елита не види или не жели да препозна стање ствари. Наслоњена на традиционалну праксу „решавања“проблема пребацивањем кривице на друге тешко ће се суочити са реалношћу. Да би се то догодило, политичке структуре морају схватити да осим међусобне политичке борбе водећи људи сваке земље имају једнако важан задатак, а то је економски развој.

Српска двадесетогодишња пракса занемаривања економског развоја релативно је редак феномен, а по дужини трајања можда и јединствен.

Због тога, окретање економском развоју може се догодити само ако политичка елита уважи констатацију Џона Адамса из децембра 1770.године, који је рекао:„Чињенице су тврдокорне. Никакве наше жеље, склоности, нити диктат наших страсти не може променити стање ствари”.

Аутор је независни економски консултант

Коментари19
b005b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

obrad
presednik ne poziva na odgovornost resorne ministre, skupština ne traži od predsednika vlade rezultate, predsednik države u svoj svojoj rasplinutosti takodje, narodna banka je čardak ni na nebu ni na zemlji. očigledno nešto žestoko škripi, mehanizmi su skroz zakočeni. stranke i partije su pojele i ljude i državu.
srba palanački
istine i mitovi svaka čast majstore za podatke ali zameram što takvih tekstova nema više pored vukadinovića i lazanskog i ovom gospodinu treba omogućiti više prostora na prvim stranicama.piscu teksta da malo više uprosti tekst radi nas srednje obrazovanih, a više puta da piše da svatimo i ne zaboravljamo naše muke čim malo bolje se najedemo.e pa aj uzdravlje svima vama.
Nada G. Novaković
U mom tek objavljenom komentaru izostao je deo rečenice. On značajno menja njen smisao, jer je glasila: ". Podsetimo samo da jedno od predizbornog obećanja predsednika Borisa Tadića bilo stvaranje 500.000 novih radnih mesta! ". Nadam se da izostavljanje imena predsednika Borisa Tadića predstavlja tehničku grešku, a ne rezultat cenzure od strane moderatora. Nema potrebe da vam nalazim precizne podatke kad je to obećanje izneto i u javnosti više puta objavljeno. To je javna tajna, baš kao što je istina da od njegovog ostvarenja nije ostalo gotovo ništa! To što prekrajate tekst ne možete sakriti istinu ili naterati narod da brzo i zauvek zaboravlja obećanja najvažnijih političkih lidera. Na taj način činite štetu i samom čoveku koji je to izrekao u žaru predizborne kampanje.
Nada G. Novaković
Svaka čast gospodinu Cetiniću na članku u kom građanima saopštava podatke o najvažnijim problemima ovoga društva. Oni ozbiljno dovode u sumnju svakodnevne hvalospeve političkih, ekonomskih, sindikalnih elita i lidera svih nivoa o uspešnosti srpske tranzicije. Posebno je zanimljiv podatak o stopi nezaposlenosti u Srbiji. On je duplo veći nego što to zvanična statistika prikazuje a ministri i lideri vladajućih stranaka priznaju. Sigurno je tačan, na žalost armije od milion nezaposlenih, koji su "koletarna šteta" svih vladajućih garnitura poslednjih 20 godina.Drugi izvor (Eurostat) izneo je isti podatak o nezaposlenosti u Srbiji. Ona je samo za poslednje 2 godine uvećana za 250.000 lica. Najviše su pogođeni mladi, žene svih dobi i stariji radnici. Podsetimo samo da je jedno od predizbornog obećanja bilo stvaranje 500.000 novih radnih mesta! Sve izneto je pre svega "domaći proizvod", a manje posledica svetske ekonomske i finansijske krize.
Gradjanka
Odličan i argumentovan tekst. Tome se mogu pridodati i druge alarmantne činjenice - npr. da je u poslednjih 20 godina samo u industriji Srbije bez posla ostalo 600.000 zaposlenih. Uznemirujući je i optimizam vlasti pred ekonomskom stvarnošću zemlje, jer stalno se propagira "princip nade", "malo boljeg sutra", izbornih obećanja, "...nemanja alternative", "kraja privredne recesije...", kao da nisu iz naroda i kao da ne znaju da "ako koza laže rog ne laže". Slaba dostupnost javnih statističkih informacija i decenijsko odlaganje transformacije u načinu rada, normama, indikatorima i sl. statističkih istitucija u Srbiji, u skladu sa evropskom statistikom npr. statističkim institucijama jedan je od uzroka nedostatka pravih informacija. Neke informacije su čak izbačene iz dosadašnje prakse publikovanja (npr. obim i struktura BDP, iz publikacije "Opštine").

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља