субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Гра­ди­тељ са ма­гич­ним ше­ста­ром

Аутор: Михајло Митровићсубота, 19.06.2010. у 22:00

Сећање: Богдан Богдановић ( 1922– 2010) 

У Бечу је 18. јуна сишао са уметничке, архитектонске литерарне, културне сцене Богдан Богдановић. Ренесансни стваралац, архитекта и скулптор, врсни графичар, писац, есејиста, енциклопедиста, личност изузетне креативне ерудиције, каквих је данас у агоничном свету, неодговорности и импровизација, заиста мало. И при свему овоме, мој неким дугим ониричним спајалицама, најближи колега и лични пријатељ. Пријатељство које се пробило кроз немире два контраверзна века. Спојио нас је наш врли професор Бранко Максимовић, великан српског урбанизма, који је у нама видео два напослушна студента, и дао нам да заједнички радимо на једном задатку. Радили смо га у Богдановом стану. Од тада почиње нека наша тајна веза. Радили смо на различитим разбојима. Ја на конвенционалној архитектури, а Богдан од самог почетка на меморијалној архитектури.

Са својим првим спомеником Јеврејским жртвама у Београду (1951.године) привукао је до тада невиђену пажњу јавности. Преко кенотафа у Прилепу до маузолеја у Чачку, увек ликовно иновантно, изненађујуће храбро, филозофски осмишљено, метафорички раскошно, у непознатим композиционим матрицама, енторично и драматично. Са низом споменика на местима југословенског отпора фашизму, укључујући крешчендо своје мисије, крвавим цветом у Јасеновцу (јавности је мало познато да је Богдан моћну бетонску структуру цвета прелио раствором хипермангана, који је временом ишчилио и није обновљен). Богдановић је у своје дело уградио нов ликовни поступак који је произашао из његове цртачке хеуристике у којој су се сусрели класична архитектура и вајарство. Богдан је у тој до тада невиђеној синтези избрисао границе, њихове границе, доносећи нешто заиста ново, тако да сам у то време написао да у Југославији не постоји ниједан архитекта али и ниједан скулптор који је у стању да гради такве монументе. Нисам био демантован.

(/Slika2)Поред своје животне вокације градитеља, Богдан широко раскриљује своје визије и идеје и као врстан интелектуалац, први без премца међу својом сабраћом пише стручне, полемичке текстове, објављује запажене књиге, постаје угледни професор, оснива своју Летњу школу у малом Поповићу, стиже и у политику, постаје градоначелник Београда, добија највиша домаћа и страна признања, која краси Хердеровом наградом.

Залазећи у године, ометан ратним збивањима да гради, оставља свој магичан шестар и посвећује се озбиљном писању, да би 1993. године прешао да живи у Бечу.

Високо ценећи дело и углед Богдановића у светским размерама, град Беч је уложио велика средства да, на државном нивоу, организује изложбу Богдановог стваралаштва, третирајући је као велики европски културни догађај. Нисам могао да дозволим себи да не одем на отварање изложбе. Изложба је организована у Музејском квартиру (пандан Бобуру) у Архитектонском центру Аз у једном чудном пиранезијевском простору реконструисане старе хале са моћним аркадама међу којима су скоро нестварно деловали цртежи реализације, поред већ поменутих споменика, и Травник, Вуковар, Крушевац, Лесковац и други.

После изложбе у Богдановићевом стану најпре смо разговарали о изложби а потом рекапитулирали наше шездесетгодишње пријатељство и сарадњу. Том приликом Богдан ми је сасвим несвесно открио шта је доминантно у његовој личности. Објашњавајући како је у Бечу прихватио да буде члан Српске академије архитектуре. Одавна, од када је протестно напустио САНУ, са многих страна су га позивали у чланство разних асоцијација. Све их је одбио. То није могао да учини са Академијом архитектуре. Архитектура је кожа његовог бића која покрива све остало у његовој генијалности.

Збогом добри драги друже, збогом срећни дани који су те сачинили громадом српске културе и архитектуре.


Коментари6
c883c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Asllan Uka
veliki covek,ja se slazem sa Anom da je vise takvih ljudi koji vode drzavu mnogo bi bolje bio narodu. Ne slazem se da je obozavao fotelju svi mi fotelje obozavamo ali on je iskreno rekao sta ce kasnije doci,znaci predvidjao stvari kje ce da se dese. saucesce rodbini i priateljima njemu vecna mu slava i hvala.
Ana
Da je takvih bilo više ova zemlja bi cvetala. Human, civilizovan čovek, i vrhunski intelektualac ! Slava mu!
Radomir
Izgleda da je bio obdaren, kreativan i samouveren, pa je poverovao da može naći sebe i tamo gde mu nije bilo mesto.
vasa
G. Bogdanovic, koliko god (nesumnjivo) bio jedan od velikih srpskih intelektualaca i strucnjaka - isto toliko je bio jedan od najtuznijih primera za neuspeli pokusaj prevodjenja svojih profesionalnih kvaliteta i uspeha u politicke. Nije znao kako da se (kada, i prema kome) postavi, pokusao je da spakuje svoje komunisticko nasledje i iskustvo sa svojim intelektualnim stavom i ambicijom. Njegov zivotni put je bio posledica onoga sto je sam sebi cinio.
Juda Iskariotski
Gospodine iz Svapske zemlje,HRISCANSKI JE PRASTATI A SRBI SU BRATE HRISCANI...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља