субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:25

Саобраћај је улазница Србије у Европу

Аутор: Миша Бркићсубота, 19.06.2010. у 22:00
Милутин Мркоњић

У изградњу нових стратешких путева, пруга, модернизацију аеродрома и лука Србија ће потрошити у наредних седамнаест година 22 милијарде евра. Генерални транспорт мастер план, који је у петак увече добио „зелено светло” Националног савета за инфраструктуру, представља базу амбициозних инвестиција иза којих ће у највећој мери стајати Европска унија са својим фондовима. Идућег четвртка у Палати „Србија” министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић и шеф канцеларије Европске комисије у Београду Венсан Дежер представиће „српску транспортну стратегију” амбасадорима држава чланица Европске уније и другим домаћим и страним гостима.

„Први пут Србија зна шта хоће у саобраћају и доказује да је после осам година кашњења поново незаобилазни фактор европске транспортне стратегије”, кажу у разговору за „Политику” министар Милутин Мркоњић.

– Генерални транспортни мастер план Србије је један од претприступних корака Србије на путу према Европској унији, гаранција да смо се као земља уозбиљили и зато га финансира Унија. План су радила италијанска предузећа на челу са „Италфером” и све наше куће које се баве студијом и истраживањем.

Мастер план даје основне смернице развоја саобраћаја у наредних 15-17 година. Он се темељи на Просторном плану Србије који се такође ових дана усваја и прецизира шта то Европа тражи од Србије у саобраћајној инфраструктури и шта ми то треба да урадимо у овој области како бисмо постали члан Европске уније.

Циљ мастер плана је да допринесе проширеним, побољшаним и безбеднијим транспортним мрежама које ће привући инвестиције у сиромашније регионе, побољшати квалитет живота грађана и унапредити привредне односе са земљама у окружењу. Он је основа и за све будуће пројекте који ће се финансирати из претприступних и приступних европских фондова, али и других извора финансирања.

Још 1991. године усвојен је а 1995. године потврђен стандард колике могу да буду брзине на Коридору 10, а 2007. тај стандард направљен је за све врсте транспорта.

Основне одреднице тог плана су друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. У путном саобраћају главни правци су Коридор 10 и Коридор 11, односно правац Темишвар–Вршац–Београд–Бољаре–Бар.

То су главни приоритети и то је оно што смо усагласили са Европом и што она финансира и планове и изградњу с три милијарде евра. За тај део посла задужен сам ја и Министарство за инфраструктуру.

Сви остали путни правци су домаћи проблем у смислу финансирања, али су они садржани у Генералном мастер плану. Послове на тим „попречним“ аутопутевима, према новој подели посла унутар владе радиће Министарство за национални инвестициони план и финансираће се из новца добијеног од продаје „Телекома”.

(/Slika2)Да ли је Мастер план био предуслов за финансирање?

Мастер план је предуслов за финансирање изградње инфраструктуре из претприступних фондова ЕУ.

Ми у овој области више ништа не можемо да радимо без Европске уније. И зато је господин Венсан Дежер заједно са мном буквално задужен за реализацију овог плана. А идућег четвртка нас двојица смо домаћини скупа на коме ће бити представљен Мастер план. 

Колико је новца потребно за остварење Мастер плана?

Постоје две верзије укупних улагања у транспортну инфраструктуру, минимална и развојна. Национални савет за инфраструктуру определио се за развојни сценарио који подразумева улагање 22,2 милијарде евра до 2027. године. Од те суме 14,3 милијарде биће улагање у нове објекте а 7,8 милијарди у одржавање постојеће инфраструктуре. Европска унија тражи од нас, на пример, да у одржавање путева годишње издвајамо 500 милиона евра, а ми сада улажемо 300 милиона. Наравно, највише новца и у изградњу и у одржавање потрошиће се за путеве.

Само да кажем да је минимални сценарио предвиђао улагање 7,5 милијарди у транспортну инфраструктуру.

Развој и улагање од скоро пола милијарде евра у водни транспорт највећим делом усмерен је на чишћење Дунава и тако усаглашен са пројектом Дунавске регије који је оквиру европске стратегије остварује кабинет потпредседника владе Божидара Ђелића.

Што се тиче авиосаобраћаја, Србија нема амбицију да гради нове аеродроме, али има намеру да све војне аеродроме претвори у привредне и приватизује. Ево, канадска компанија „Лавалин”, која ће градити топионицу бакра у Бору, одмах се интересовала за мали аеродром. И град Ужице је био заинтересован за „Поникве”, али и неки тамошњи предузетници су хтели да приватизују тај аеродром.

Новац, а ради се о око осам милијарди евра, за све стратешке саобраћајне правце или је већ обезбеђен или ће га Европска унија обезбедити из претприступних и приступних фондова.

Зар за све то није потребан и нови законски оквир?

Из Мастер план иде одмах и законска регулатива, нови закони о ваздушном саобраћају, о пловним путевима, железничком саобраћају. Ти закони ће врло брзо бити донети и они ће омогућити, на пример, приватизацију малих аеродрома.

Мастер план предвиђа у делу водног саобраћаја важну улогу речних лука. Све оне, осим новосадске, приватизоване су. Могу ли се помирити државни и приватни интереси?

Све то ће решити нови закон о лукама који изричито каже да је држава власник супстанце.

Шта је „супстанца”?

И то смо расправљали на састанку Националног савета за инфраструктуру. Супстанца су приобаље и река, то је државно. Све остало може да буде приватно.

Али, десет лука је приватизовано са „супстанцом”?

Јесте, и то ће сада да реши закон. 

Да ли се паралелно припремају и пројекти, да се не би догодило као с Коридором 10 да Србија има новац за градњу, али нема пројекте?

То смо искуство већ научили и већ сада радимо пројекте. Све припреме биће завршене унапред и на време и тек онда ће се улазити у изградњу. Искуство на Коридору 10 нас је научило како треба да се ради, али ту смо журили можда више него што је требало само да нас не би претекао Коридор 4 који би обишао Србију јер га граде Румуни и Бугари.

Више тако нећемо радити и зато нам је био потребан Мастер план.

Наш циљ је да у наредној деценији сваке године држава улаже две до две и по милијарде у инвестиције. Ми смо већ сада од те суме половину обезбедили за улагање у инфраструктуру, а другу ће обезбедити или домаћа привреда или страни инвеститори као гринфилд инвестиције.

И ово је први пројекат који улази у десетогодишњи план развоја Србије председника Бориса Тадића.

Нису ли нови кредити проблем за државу која је већ задужена?

Није проблем ако се паметно инвестира. И први пут на седници Националног савета за инфраструктуру разјашњено је да је улагање у путеве и пруге рентабилно инвестирање јер за десет година враћају уложена средства. На пример, аутопут у који је уложено милијарду и по евра сваке године враћа 150 милиона евра. Исто је и с пругом, инвестирамо 4,2 милијарде а сваке године се враћа 200 милиона евра.

То је суштина и ти пројекти не могу се посматрати као део приче о задужености земље.

Могу ли ови планови да остану да „висе у ваздуху” и да буду само лепе политичке жеље?

Не, нема говора, то нам неће дозволити Европска унија.

Шта је механизам да се то спречи?

Морамо да поштујемо европска правила ако желимо да уђемо у Унију.

Ових дана влади је упућен заједнички предлог предузетника, економиста и директора да излазак из економске кризе држава почне инвестицијама у инфраструктуру тако што ће новац прибавити у државама које имају новац и кроз приватно-јавни партнерство?

О томе смо разговарали на Националном савету за инфраструктуру. Има високих државних функционера који су драстично против тога да Србија узима кредите од појединих држава. Ја сам до тог састанка био за такву врсту кредита, али после састанка Националног савета мислим да су у праву они који се томе противе. Сви ти државни кредити су ем скупи, ем су условљени ангажовањем предузећа и радника из тих земаља које дају кредите. Истина, Србији остаје изграђен пут, пруга или мост али наши радници остају незапослени у том случају. Ти кредити су скупљи од кредита које Србија добија од међународних финансијских институција.

Има ту доста дилема и још нисам начисто шта је најбоље. Кад је, на пример, у питању Коридор 10 на северу, држава је дала четири од десет потребних милијарди динара. А шест милијарди су добили извођачи радова од комерцијалних банака. Дакле, уопште се не поставља питање пара за наше инфраструктурне пројекте, банке имају капитал и спремне су да га уложе у овакве пројекте. Данас банке нуде грађевинским предузећима пола милијарде евра за овај посао, само траже гаранцију државе. Онда је, можда, боље да овако радимо са инвестирањем у инфраструктуру из домаћих извора.

Да, видео сам предлог привредника и добро је да они подржавају улагање у инфраструктуру. А држава мора да поштује мишљење наших предузетника, економиста и директора.

Слажете ли се да овај мастер план не би требало да буде политичка легитимација тренутно владајуће коалицији за наредне изборе него легитимација државе Србије пред Европском унијом?

Апсолутно.

----------------------------------------------------------

Интермодални терминал

Развојни сценарио интермодалног транспорта предвиђа изградњу три логистичка центра (терминала) различитих величина и карактеристика у Београду, Новом Саду и Нишу.

Интермодални терминал у Београду могао би да буде изграђен у Макишком пољу између станице „Београд–Ранжирна” и пута Београд–Обреновац.


Коментари24
b446e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kuki kukic
kako nikome ne padne napamet da posadi zelenu ogradu izmedju dve trake auto puta a i time nebi zaslepljivala vozila iz suprotnog pravca nocu
D ROMANIC
Lacoste ministar se opet razmahao i razvikao.Puna su mu usta mi cemo mi smo itd.. itd .Zapocetak bi bilo bolje da se uljudi i da pocne da nosi odela i kosulje sa kravatom kako to prilici jednom ministru a ne da se sepuri sa krokodilima dok narod sastavlja kraj sa krajem.Kako ga nije sramota ponasa se ko kafanski harmonikas a ne ministar jedne zemlje.
Beogrаđanin
Ne mogu da verujem da je ovaj narod ovakav. Pa zar je narod zaboravio ko je bio i kakav je bio Mrkonjić, za vreme Slobine vladavine. Samo se slikao, maltretirao, glumio veličinu, ništa firmama nije plaćao, a o kvalitetu radova govori i to da su svi putevi morali biti ponovo sređivani. E jadna Srbijo
Đerđ Juhas
Za celokupne radove, za planove angazirati SAMO Srpse radnike! Vagoni moraju biti proivedeni samo u Srbiji, nigde drugde.!!!
ДУШАН ВУКОВИЋ
Човек се буди из зимског сна.Следеће што ће открити је рупа на саксији...Па да је точак округао...Неће му бити досадно.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља