четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 21.06.2010. у 22:00 Цане Партибрејкерс

Црне овце и беле вране

Знање може да превари човека у погледу својих могућности и жеља, да му да лажну снагу коју он објективно нема, док здрав разум има своју сумњу и преиспитивање у односу на то шта хоћемо и ко смо. Што се више човек усавршава у погледу технологије тиме показује своју несавршеност, а живећи без скупљених закона и утврђеног искуства, тј. Бога, показује своју ништавност и празнину, ствара себи претешке услове за опстанак, оставља за собом пустош. Ово је време новог варваризма. Извршена је типизација човека – што га тачније одреде лакше знају како ће са њим. Слобода не постоји, постоји само борба за њу.

Наше друштво се не мења, ниски циљеви никад неће да буду замењени вишим, овде није важно са ким си већ против кога си. Речи су изгубиле своју важност и прецизност, стално се тражи алиби за оно што нисмо смели да урадимо. Сласт туђе невоље увек има своје конзументе. Тетурамо мамурни од сујетног пијанства бусајући се у непостојећу важност свога ја.

Мало је оних који доносе одлуке јер оне их представљају онаквим какви стварно јесу и приморавају их да се диференцирају од околине, а околина не воли оне који се издвајају. Безосећајност је анестетик на реакцију гриже савести.

У ретушираној стварности не видим ниједан осмех,случајно испали или намерно послат, људи су запуштени,замишљени, сенковити. У свеопштем метежу,питам се где је надахнуће за даљи наставак? Нагони нас кувају, а изнад су небеса довољно пространа да приме сваког. Закачимо се за небо да нас не би прегазила гомила.

Наше потребе истичу наше сиромаштво. Прилагођавамо се туђем стандарду да нас не би одбацили. Свако ко нешто предузима за побољшање свог положаја искаче из отровне средине и препознаје се као потенцијална опасност за буђење уснулих функција појединаца и околине.Окружени смо зидом ћутања и немог прихватања свега што нам се даје. Себична прорачунатост пустила је отровне капиларе и сиса свој живот од туђег. Док купујемо време чекамо боље дане који никако да дођу.

Да ли нам се стварно ништа лепо не дешава или то не можемо више да региструјемо од количине црнила и негативитета околине у којој живимо? Да ли то што смо здрави,што нам деца расту, што се још неко интересује за оно што радимо није довољна сатисфакција за укус бљутаве стварности који носимо у устима? Ко мисли на нас и да ли ми мислимо на другог у овој опакој игри преживљавања? А онда нам се деси да видимо нормалне,здраве и поштене људе који подигну у нама наш посрнули оптимизам.

Посматрао сам људе који су радили фасаду на мојој кући. Ћутали су, радили и нису се жалили на свој посао и живот, а на крају радног времена сав неред за собом би почистили. Ствари су могуће кад се суочиш са таквим људима. Кућа ми је сад млађа и враћени су јој украси.

Исто тако на концерту БобаДилана, као да сам седео ноћу у пустињи поред ватре са старозаветним пророком који ми је својим мекетавим гласом откривао нове димензије живота. Најежих се неколикопута са све кнедлом у грлу. Разумео сам све преко осећања. Било је крајње сугестивно и интимно,осећао сам се одабрано, био сам део суштине у овом баналном свету. После концерта у кревету своје момачке собице укапирао сам да он сада спава у истом граду у којем ћу и ја отићи у снове, а можда се и прерушен шуња градом. Све је могуће.

Доброта је драгоцена јер је мало има,у њој живи онај који наду даје свима. Нама треба милост,а не милостиња.

Бити овде реалан значи покорити се друштву и играти по његовим правилима која легализују глупост и бесмисао.

Довиђења до следећег рођења!

Коментари38
7201a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dule24
Znam da je Cane biljeznik nase stvarnosti, ali njegovo biljezenje te stvarnosti iz njegove vizure cini je gorom nego sto ona zbilja jeste. Nas zivot bi trebao biti jedna velika potraga za dobrim ljudima i dobrim situacija, U masi nikada necemo moci nista dobro i pametno da vidimo, ali u ocima dobrog covjeka mogu se sagledati svemirska prostranstva. U pravoslavlju sam proveo dovoljno dugo da sam morao isto tako brzo da iz njega izadjem. U pravoslavlju sve je Tajna, sve natrkiljeno nekom 'tajinskom' sjenom. Mislim da bi svima bilo lakse kad bi zivjeli bez te tajinske skrame pred ocima, vec kad bi poceli svijet da sagledavamo kakav on u sustini jeste, ne od ljudi, vec od Boga napravljen. Jedino tako mozemo naci kakvu takvu utjehu i nadu za sebe i druge. Veliki pozdrav za sve. Dusan.
Збунтовник
@Dule24 Цане је бележник стварног света око нас. Обично у колумнама коментарише нашу реалност. Dule24, ти изгледа ниси прочитао текст до краја (обрати пажњу на смисао 6. - 9. пасуса). А што се тиче црнила православља, то може да каже само неко ко не познаје православље довољно добро. Једино што је црно у њему су одоре клирика.
Dule24
Canetovi komentari me uvijek bace u depresiju. Nikako ne mogu da ih povezem sa bilo kakvim vidom 'nade' u bilo sta. I kao sto skoro sve sto pise je ubij Boze depresivno, ne moze da cudi, jer i samo pravoslavlje kao vjera i pogled na svijet je depresivno, tamno, mucno, zagusljivo. I kad citam te njegove tekstove cini mi se da svima hoce da kaze kako smo svi ovdje zbog neke svoje greske zbog koje treba da ispastamo...Ne znam kuda to vodi....Uvijek se 'poradujem' da cu naci nesto drugo osim tog crnila u njegovim kolumnama, ali to se nikada ne desava. Umjesto da covjeka kroz vjeru i razgovor odobrovolji, on ga jos vise sravni sa zemljom i ozlovolji. Ako covjek nadje Boga, kog ce mu vraga Dilen? Da li to znaci da se on jos uvijek ne moze odlijepiti od svojih 'zlatnih teladi' iz mladosti? Ovaj svijet nije bajka, ali sama prica da je sve iskvareno i da nista ne valja, lici mi na jedno staracko zapomaganje vapijuceg u pustinji. Svu tu psihologiju odraza i njegov album SLOBODA ILI NISTA. Poz.
goran stojanovic
Volim što Cane uporno pokušava da objasni čoveku da je život borba za život a ne življenje.Voli da bira reči jer danas je teško nekome reći istinu a da te razume.To i ja isto radim jer sam shvatio da te ljudi ne razumeju ako ne govoriš onako kako oni govore.Tu je velika tajna da li ćeš koketirati sa njima ili im sasuti ono što je teško da shvate.Zbog toga Cane to radi vrlo tanano a može da se razume.Pozdravljam ga kao propovednika pored vatre u našim domovima.
gordana petrovic
Cane,uvek si me vracao u zivot i veru da ga treba ziveti. Hvala ti,vidimo se na sledecem koncertu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља