недеља, 05.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Шпијунска афера у зао час

среда, 30.06.2010. у 22:00
Агент који је узбудио Америку: Ана Чепмен

На вест о хапшењу десет руских агената у САД и задржавању курира руског СВР-а (Служба вањешних разветки – обавештајна служба за иностранство) на Кипру, један немачки новинар послао је, наводно омашком, извештај из Америке на две адресе: један редакцији, други – петом одељењу немачког БНД-а у Берлину. „Пажњу америчке јавности плене две, по њиховим параметрима, сензационалне вести... Извештаји о разоткривању једанаест руских обавештајаца примљени су мање драматично, док је најава Ларија Кинга, да ће се на јесен повући из активног новинарства, одузела дах већини просечних Американаца...“

Иронични приступ теми сигналисао је „багателну операцију“ која није осмишљена зарад спречавања одлива по државу (САД) важних информација. Судећи према процени новинара, али и по реакцијама у централама европских служби, реч је о покушају да се председник Барак Обама стави пред свршен чин, осујети (будућа) сарадњу са руском ’конкуренцијом’. Кооперација две земље на том нивоу представљала је једну од главних тема разговора председника САД и Русије, Обаме и Медведева, истиче се у обавештајним круговима: „...У начелу су постигли договор, минулог четвртка, пре него што су се почастили хамбургерима и братски поделили помфрит“, истиче један немачки извор.

О чему је реч? Прагматичар Обама није се задовољио сменом, боље – изнуђеном оставком Дениса Блера, донедавно врховног координатора обавештајних служби САД. Од наследника Џејмса Клапера захтевао је да наложи повратак „коренима обавештајног рада“. Критикујући праксу ослањања на учинак технологије, Обама је указао да се запоставља „људски фактор“.

Обамина замисао размене искустава „о раду на улици“ изазвала је, сама по себи, противљење америчких служби. „Зар да учимо од ’рођака’?“, наводно је изустио Денис Блер, пре него што је поднео оставку.

„Помоћну наставу код рођака” (пријатељске службе попут британске, израелске, немачке итд.) Американци сматрају губљењем имиџа. Шта, тек, мисле о учењу од Руса? Челницима обавештајних служби САД, махом кадровима који су „пекли занат“ у време хладног рата, идеја размене информација и практичних искустава са дојучерашњим непријатељем није прихватљива...

Руским агентима, ухапшеним минулог уторка, не прети казна због шпијунаже. Као што је „Политика“ известила, терете се да су илегално сакупљали информације и, наравно, да су „прали новац“ (новчана средства су из Русије пристизала илегалним каналима). То је далеко блажа оптужба од оне која следи искусним агентима.

Ко су ти агенти? Поменути немачки новинар је у свом извештају препоручио Ларију Кингу да, пред одлазак у пензију, емитује „специјал“ о агентским серкловима. (У свету шпијунаже, подозрења и тајновитости, наиме, агенти ове врсте дејствују у оквиру такозваних серклова, односно кружока. Њихови извештаји доприносе заокруживању и актуелизацији слике о земљи у којој дејствују, о приликама и расположењу у друштву, али и допуни сазнања о личностима који утичу на јавно мњење). Безмало да нема државе која не запошљава овакве агенте. Бројчано највише мобилишу САД. Њихови агенти из „серкла“ званично су новинари, учитељи енглеског језика, трговачки путници... Руси су тек на четвртом месту – иза Велике Британије и Израела – а понајвише њих ангажовано је у САД.

 Шта се,  дакле, постигло разоткривањем и хапшењем шачице периферних сакупљача информација? Уз подстицање нерасположења у америчкој јавности према Обаминим плановима, аутори ове, извесно, провокације, упутили су ударац „баћку“ руске обавештајне службе – шефу СВР-а Михаилу Ефимовичу Фратковом. Мајстор интриге, чаробњак из света тајновитости, умео је, као мало ко у свету, да баци шпијунске мреже и похвали се добрим уловом. При том је стављао нагласак на методе старе, добре школе („Ако шпијун не излиже пете својих ципела на задатку, требало би га казнити!“). Откривањем његових агената у САД могао би да доспе на мету критике и тако, индиректно, потврди исправност супротне, америчке оријентације ка шпијунажи уз помоћ високе технологије.

Милош Казимировић

------------------------------------------------------

На правом месту, у погрешно време

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 30. јуна – Хапшење 11 осумњичених руских шпијуна у Америци ући ће у анале шпијунаже због тога што их Еф-Би-Ај у кривичној пријави – није оптужио за шпијунажу.

Иако је очигледно да су за своје улоге „илегалаца” (обавештајаца који немају дипломатско покриће) добро обучени и опремљени, из документа поднетог суду је сасвим очигледно да су били бескорисни. Нису, наиме, ухваћени ни са једним тајним државним документом, нити је током вишегодишњег праћења америчка унутрашња тајна служба констатовала да су својој централи пренели неку важну државну тајну Америке.

Као главна мистерија зато се намеће питање – зашто су уопште послати? Судећи по садржају документа Еф-Би-Аја, оно што је од њих тражила московска централа могло је много детаљније да се прибави нешто пажљивијим ишчитавањем америчких извора на Интернету, где многе важне процене и чињенице ревносно обелодањују овдашњи новинари, па чак и поједини припадници завађених фракција у војсци, дипломатији и администрацији у целини – што се одлично видело ових дана на примеру Авганистана.

Тако је, на пример, од брачног пара „Марфијевих” – идентитет који су преузели руски агенти – уочи Обамине прошлогодишње посете Москви тражено да известе о „најважнијим Обаминим очекивањима од самита и како његов тим мисли да их оствари (аргументи, средства убеђивања да се Русија „намами” да сарађује у складу са интересима САД)”. И све то да ураде из своје куће у вароши Монтеклер, на пола сата вожње од Њујорка.

„Настојте да издвојите ситнице које нису у јавном оптицају, али се могу приватно чути од извора блиских Стејт департменту, влади или важнијим институтима”, гласила је друга инструкција, која би, с обзиром на стварни домет шпијуна из ове мреже, много ефикасније била спроведена да је затражена од амбасаде у Вашингтону, или неког специјалисте за Америку из неког од московских института.

„Много труда за мало користи”, оценио је најновију епизоду у „Њујорк тајмсу” Ричард Столц, хладноратовски ветеран „другог најстаријег заната” („подједнако часног као и онај први”), који сигурно зна о чему говори, јер је, између осталог, био шеф станице ЦИА у Москви „у оно време”.

Да је ово време другачије, потврђују и америчке и руске изјаве и процене да је најновија епизода у суштини реликт бивше ере и да неће покварити добре односе две земље. Владимир Путин, који, како му то потврђује професионална биографија, зна како се озбиљно практикује шпијунажа, реаговао је на први поглед оштро, али у суштини помирљиво. „Ја заиста очекујем да најновији догађаји неће нашкодити позитивним достигнућима у нашим међувладиним односима у последње време”, изјавио је руски премијер у уторак у Москви.

Слично интонирана била је и изјава Роберта Гибса, секретара Беле куће за штампу. „Не верујем да ће ово изазвати ресетовање наших односа са Русијом”, рекао је, уз напомену да је у прошлој години са Москвом „постигнут велики напредак о питањима од заједничких интереса”. А на питање да ли Америку погађа то што је „партнер” шпијунира, мудро је одговорио да је случај „важан”, али да је у суштини „ствар примене закона”.

Реч је дакле о афери која је далеко од скандала – и епизоди из које ће, вероватно, бити извучен адекватан наук. Поготово за обавештајну централу у Москви, која се упустила у један велики подухват, на правом месту – али у погрешно време.

Милан Мишић


Коментари14
566cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

joca
Šteta što i kod nas nema ovako dobrih špiunki.
Светозар Максимовић
@Muradin Rebronja, ugostitelj, 01/07/2010, 11:33 - Тајне активности су тајне да народ не би сазнао шта им раде о глави, чак и када су јавне. Да се они договарају о напретку, не би било толико несрећа. Није лако све то дешифровати.
Јован Јовановић
И ја бих са овом Романовом, пардон, Чепмен, радо разменио "информације".
Muradin Rebronja, ugostitelj
Svetozaru Maksimoviću: Tačno! I to, naravno. I mnogo toga drugog, ako gledamo sa negativne strane stvari. Ja sam mislio o nečemo oko čega bi svi trebalo da se složimo. Zar ovi sporazumi Srbije i Hrvatske u vezi isporučivanja kriminalaca ne govore tome u prilog? Zar se ovi skupovi G-8 i G-20 ne bave ekonomijom i ekonomskom krizom? Zar mi nebi trebali da uradimo ono što je do nas?
analiticar1
Afera i nije neka posebna.Takve informacije se skupljaju svugde, cak i od slobodne stampe i interneta.Neko je ovo sve smislio za unutrasnju upotrebu, sto ce se verovatno videti.Veroavatno da bi se omelo rusko-americko zblizavanje, nekome to nije odgovaralo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља