четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 03.07.2010. у 22:00

Мастројани ми је разбио страх

Сада надокнађујем младост: Беба Лончар Фото В. Данилов

Поред пројекција седам домаћих филмова у такмичарском програму, 39. филмски фестивал у Сопоту протиче и у обележавању пола века од премијере домаћег класика „Љубав и мода” Љубомира Радичевића. Проглашавајући Софест отвореним, звезда овог филма, глумица Беба Лончар, указала је да фестивал на овај начин „спаја прошлост и будућност српског филма”, а у интервјуу за „Политику” присетила се тог филма који ју је прославио, искрено говорећи о својој успешној каријери, одлуци да прекине да снима филмове, али и садашњем пензионерском животу када, како каже, „шета са пријатељима у свом Београду и по свом Дорћолу, не раздваја се од верног пријатеља лаптопа и надокнађује изгубљену младост јер је почела да ради са 12 година”.

Са каквим емоцијама и сећањима дочекујете прославу пола века филма „Љубав и мода?

У Сопоту ћу 6. јула присуствовати пројекцији нове, дигиталне копије филма коју је израдила Југословенскa кинотека, захваљујући напорима директора Радослава Зеленовића. На тој пројекцији биће присутни и моји пријатељи који се сећају тог доба. За филмом „Љубав и мода”, старим 50 година, сада поново влада интересовање, што потврђује да је он вредео, да вреди још увек, а сада ће заблистати новим сјајем. Кроз главу ми пролази како је чудан позив глумца. Тада, када сам завршила шести разред гимназије, и добила улогу, била сам само извођач свега што је смислио редитељ Радичевић. То ми је било као сан. Возила смо „веспу”, а цео Београд је причао о филму. На крају филма, Душко Булајић и ја скакали смо у фонтану, а тада нисмо имали услове за више дублова и све је требало добро да одрадимо у првом дублу. То време било је дивно, али нисам једна од оних која ће рећи да је тада било боље јер сам била млађа. Не, сада је боље. Тај филм сведочи о позитивном Београду који је изашао из ратних мука и сиромаштва и то је био поглед у будућност.

Критика, међутим, филм није дочекала са одушевљењем?

Сматрам да нису били озбиљни у тим критикама, јер је то, ипак, била тинејџерска комедија. То би било исто као када би сада неко „дохватио” филм и мјузикл „Мама мија” и почео да га сецира, анализира у односу на економску кризу и стање у друштву.

Гледајући Ваше улоге, стиче се утисак да сте играли са лакоћом и да се ни у једној од тих креација не осећа замор?

То је адреналин који ме је држао 20 година. Прво сам радила као дечји спикер у ТВ Београд, глуми ме је усмерила Соја Јовановић, уследиле су епизода у „Дилижанси снова” и улога у „Деветом кругу”, који је Душицу Жегарац, Бориса Дворника и мене одвео у Кан, а филм је био номинован и за Оскара, а после је дошла „Љубав и мода”и – нисам стала 20 година. Играла сам филм за филмом, по целом свету. Уморила сам се 1982. Променила сам живот из корена, посветила се себи, породици, преселила се у Рим и родила сина. У Београд сам се вратила тек 2000, живим пензионерски, удобно, не посећујем промоције и не замарам се много.

Јесте ли се заиста били уморили или је то била жеља за променом?

Сећам се да сам тада снимала у пустињи у Алжиру, са доста шминке на себи и са неком тешком периком. Погледала сам се у огледалу и упитала себе: „Шта то радиш? Где је твој приватни живот?”. Тада је нешто пукло. Захвалила сам свима, одлучила сам да родим дете и живим живот нормалне жене.

После улоге у „Дугим бродовима добили сте уговор од холивудског студија „Колумбија на седам година, што је било остварење сна сваког глумца са наших простора?

Правило сваког великог студија тада је било да „зграби” сваку младу перспективну глумицу, а ја сам тада имала 19, 20 година. Они одређују хонораре, тако да нисам ја одређивала услове и хонорар као глумице које су направиле успех па их је „купио”Холивуд. Била сам задовољна. То ми је омогућило да се кроз професионални позив глумца не патим, макар, економски.

Како се сећате сарадње са Марчелом Мастројанијем у филму „Казанова 70?

Када сам добила улогу у том филму, имала сам трему. Сећам се да су ми рекли да у шминкерницу дођем у седам сати ујутру, а прву сцену коју сам снимала била је љубавна сцена са Мастројанијем, па сам се тресла од страха. Долазећи на сет, видела сам Марчела са виклерима на његовој дугој коси, испод хаубе, како нешто поправља. Погледала сам га, он ми се насмејао и рекао: „Видиш шта све човек ради за паре”. Тако ми је разбио страх. Био је велика звезда, имали смо сјајно пријатељство све време док је живео у Риму, док није отишао да живи са Кетрин Денев у Паризу. У Риму је излазио у нормалне кафане, попут наших „Грмеча” или „Шуматовца” у Београду, и био је господин.

Да ли у тој једноставности лежи величина уметника?

Велике звезде су велике у својој интелигенцији и таленту, и једноставне и обичне у понашању. Америчке звезде су уображене, а мени су замерали што седим са колегама из сектора камере и шминке, и саветовали су ми да треба да будем у својој приколици са климом и не дружим се са техничким делом филмске екипе. Тако су желели да држим дистанцу, а никада се нисам тако понашала.

Иван Аранђеловић

Коментари10
f9ae4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Yugo 47 ovdašnji
Beba Lončar je bila i ostala jedna od najlepših uspomena iz moje mladosti. Bila je lepa kao što nam je bila lepa i mladost u zemlji u kojoj smo tada živeli.
Antonio Salvia
Gospodja Beba Loncar je istinska dama glumista na nasim prostorima. Pamtim je od njezinih najranijih filmova, te misleci na nju sa sjetom se vracam u moju izgubljenu domovinu. Ali ostaje toplina zbog nekih neponovljiivih i osebujnih licnosti, poput uvazene glumice, sto me grije i ispunjava, te sadasnji besmisao mojeg zivota cini podnosljivijim. Zivjeli postovana gospodjo. Budite zdravl i nasmijani !
Haris -
Kakva dama, kakav rijecnik, izraz! Bravo! Neponovljivo! Mada gospodju Loncar znam "samo" iz leksickih napisa, ali ne i iz filma, gdje je bila "kod kuce", vidi se da se radi o velikoj gospodji kakvih kod nas vise nazalost nema. U zivotu i u filmu - to je vrijeme svrseno proslo vrijeme. Lijepo je da takvi uzori kao sto je gospodja Loncar jos uvijek postoje na nasim meridijanima i paralelama.
Rajko Živković
Nostalgičari, kakav sam i sam, sjetiće se prelijepe Bebe i njenih uloga. Ovoga puta, samo sjećanje na nju, njene uloge, prijatelje, drugovanja i ljudovanja, dovoljno da kažemo da smo imali jedan sjajan glumački lik pred našim očima i našom budućnošću.
andreja sulejic
Nasa Greta Garbo i Sofija Loren u jednom izdanju... drage nase gospodjice,evo na koga se mozete ugledati i iz cijeg zivotong iskustva uciti i vaspitavati se bilo je to mnogo pre granda ,lepe brene i takvih stvari....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља