недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:36

Револуционарна, уместо правне свести

Аутор: Зоран Чворовићпонедељак, 05.07.2010. у 22:00

Криза правне свести српског народа, која се, пре свега, испољава у функционисању српске државе, последица је вишедеценијског потирања правне свести њеном антитезом – револуционарном свешћу. Дуготрајни историјски процес разградње српске правне свести, који је истовремено најбољи показатељ дубине кризе националне свести, своје горке плодове даје ових дана у нашој најстаријој националној установи, СПЦ.

Тежина овог преседана огледа се у томе што је црквеноправни поредак у највећем свом делу непроменљив, а управо је конзервативност једно од основних обележја које правну свест разликује од револуционарне. Осим тога, криза правне свести у СПЦ има и ту специфичну тежину, зато што је реч о најстаријој српској правној установи, која је и у временима турског, аустријског и комунистичког безакоња успела да сачува узорну правну свест.

Да ће поступак поведен против владике Артемија бити рендген стања правне свести код појединих архијереја показала је већ прва одлука, којом му је Синод одузео управу над епархијом, иако је по Уставу СПЦ такву одлуку могао да донесе само Сабор.

Слутњу да оваква одлука није епизодни противуставни инцидент, већ формални израз унутрашњег интелектуалног и вредносног односа појединих епископа према начелу законитости, потврдио је убрзо својом изјавом један епископ. На питање да ли Сабор, као другостепени орган, може донети другачију одлуку од првостепене одлуке Синода, овај епископ, и сам члан Синода, одговорио је пред милионским гледалиштем да је тако нешто немогуће. Како је за чланове Синода поступак против владике Артемија имао карактер судског поступка, изјава овог епископа показује један потпуно игнорантски однос према начелу судске независности. Треба ли подсетити да је начело судске независности из византијског права пренето у Душанов законик („све судије да суде по закону... а да не суде по страху од царства ми”) знањем и залагањем чланова законодавне комисије, а пре свега српског патријарха Јоаникија?

После одлуке Сабора да разреши владику Артемија, поједини архијереји су давали изјаве које су накнадно требале да ојачају ауторитет ове одлуке, иза које није стало 15 епископа СПЦ. Међутим, садржај изјава показује да се није ни тражио црквеноправни основ из кога би одлука Сабора црпла правну снагу, већ се њен ауторитет извлачио из ванправног појма нужности промена.

Бавећи се револуцијама, Хана Арент је утврдила да је полазиште сваке револуционарне свести „вера у историјску нужност промена”.

Елемент историјске нужности промена, којим се револуционарна свест најдиректније супротставља правној свести, најприсутнији је у ставовима једног умировљеног епископа СПЦ. Отпочео је реченицом: „у новој стварности каноне само мачку о реп”. Потом су уследиле изјаве у којима је отворено признао да је у случају владике Артемија у СПЦ суспендован Устав (нпр. „да они који доцирају Светомархијерејскомсабору да крши Устав СПЦ, посебно чл. 111, који међутим није предвидео случај као Артемијев”). У таквом ванредном стању и епилог евентуалног судског поступка против владике Артемија био би известан, јер би по речима умировљеног епископа „суђење засигурно довело до Артемијевог рашчињења”. Оваква правна прозорљивост је последица тога што би се евентуални судски поступак кретао у оквирима историјски нужних промена, а не у правним оквирима Устава и канона.

Случај владике Артемија је, међутим, само једна од епизода у прекомпозицији правног поретка СПЦ која је најављена од појединих чланова Комисије за промену Устава СПЦ још 2002. године.

Тада је већ поменути умировљени епископ упозорио да је при изради новог устава „нужно урачунавање реалности света у којој Црква живи и дела”. Један од чланова Комисије је тада признао да због, по њему, тоталитарног карактера Устава СПЦ, он „не функционише и сва срећа што је тако”. Као разлог за промену Устава, он је истицао волтеровски аргумент „нужности побуне” против „тоталитарног колективитета”, који је постојећим Уставом СПЦ био устројен. Са терена историјске нужности, овај професор теологије је прешао на терен владавине људи, као револуционарне негације владавине права.

Хронологија догађаја показује да је криза правне свести у СПЦ почела да се испољава оног тренутка када су, под утиском промена у српском друштву, поједини епископи закључили да у реформама не смеју да заостају за државом.

Правни историчар, асистент Правног факултета у Крагујевцу


Коментари5
bd09f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trifun Markovic
Ocigledno je jedno i vise nego jasno da su Srbi lakoveran i lako povodljiv narod. Svakim danom nam se crkva sve vise i vise unistava a mi verujemo slatkim pripovedima i obmanama. Zovite ovo istinskim recima zar jos ne vidite da sve ide u MRACNU PROPAST. Blage su ovo reci za istinski sta se sve desava kod nas. Probudite se uspavali srpski narode dok nije suvise kasno.
hriscanska savest
Hvala Vam sto nam Vasim rasudjivanjem tj osudjivanjem nase Crkve pomazete da ostanemo verni Njoj i SASaboru.
Beli Grad
Beli Grad, nastavak. Не инпутирајте Синоду Саборске одлуке , како би што више и уверљивије показали поремећеност, односно мањкавост правне свести , односно присуство револуционарне свести, односно да би себи олакшали гарђење своје " аргументације". Не приписујте еп. Атанасију оно што није рекао, " каноне мачку о реп".Не знам какве су правне могућности еп. Атанасија у при оваквом јавном и вишеструком обмањивању јавности, али је јасно да су истина и етика на његовој страни. Можда је време да се ви повучете из ове игре, па да коло препустите неком мало вештијем а таквих сигурно има у тиму за заштиту правног поретка у СПЦ, или су то они пустили вас као оног петла што најраније кукуриче па онда и први у супу падне.
Јован Зонара
Прочитао сам текст г. Чворовића - правног историчара (чуо сам за историчаре и историју права, па ми је мало нејасна ова његова титула) о потреби постојања "правне свести" у Цркви и о некаквој угрожености исте у Српској цркви. Колико је накарадна оваква идеја коју овај правник покушава да наметне као некакав идентитет Цркве препознаће сваки оцрковљени човек који живи и учествује у литургијском животу Цркве.Наиме, зар није сам Христос укинуо старозаветни закон "око за око, зуб за зуб" успоставивши нови закон љубави која превазилази сваки јуридички приступ и поглед на свет!Наравно, црквено - канонско право не може да се поистовети са световним правом које овај правник намеће Цркви.А позивање на Душанов законик једноставно није умесно пошто је у држави Немањића, као и у Византији, јасно било раздвојено црквено од државног права.Ја бих питао г. Чворовића како је Црква функционисала све до модерног доба, без Устава - који као правни акт једноставно није био познат православном предању?
Милош Ј. Косовац
„Криза правне свести српског народа, која се, пре свега, испољава у функционисању српске државе, последица је вишедеценијског потирања правне свести њеном антитезом – револуционарном свешћу”. Изузетно важна анализа. Већина Срба, када критикују економско стање прете насилним променама. А када прете новим изборима преметно је да не разликују квалитете странака, односно њихове лидере, а најмање су им познати, чак и не траже програме тих странака. Па тако странке и не морају да имају програме, па се по ничему и не разликују. Због чега личе на фудбалске клубове, а гласачи на навијаче. А и резлтати клубова су какви су и страначки у политици и економији. Тачно је то што колумниста каже: „последица је вишедеценијског потирања правне свести...“ Но, нажалост ни пре Другог светског рата Срби нису били на нивоу грађанске свести, односно правне свести, јер нису ни имали историске услове до таквог нивоа стигну. Зато образовање народа треба да је најважиније, не само у школама, већ и преко медија.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља