петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 09.07.2010. у 22:00

Енигма прашког гробља

Специјално за Политику

Рим – Издавачка кућа „Бомпијани” званично је најавила да ће се нови роман Умберта Ека „Прашко гробље ” појавити у италијанским књижарама у октобру ове године. Већ шест година славни италијански књижевник и филозоф Умберто Еко није објавио роман. У међувремену, већином је писао есеје.

Сем наслова, о роману се за сада зна веома мало. Из штурог саопштења за штампу Ековог издавача „Бомпијанија” ипак се сазнаје да ће то бити шпијунска прича, зачињена политиком и заверама, а да ће се радња романа одвијати у Прагу. Даје се на знање и да протагониста неће нимало подсећати на средњовековног монаха – детектива Гуљелма; главни јунак је шпијун у служби европских тајних служби, „цинични фалсификатор који смишља заплете, кује завере, атентате, који су, у ствари, усмерили историјски и политички правац нашег континента”.

Најављен уз помоћ алузивне технике и са извесним ореолом шпијунске мистерије, роман ће бити конструисан на најтајновитијим и најсрамотнијим политичким обртима који су се дешавали током 19. века. Издавач такође додаје да ће најновије Еково дело, мада смештено у век романтизма, бацити узнемирујућу светлост на време у коме живимо.

Након безуспешног покушаја (путем телефона) да код „Бомпијанија” дознамо нешто више о Ековом роману, питамо се да ли ће најављено дело бити једна врста далеког рођака, бестселера „Име руже” – са структуром криминалистичке приче, ритмом трилера и узбудљивом темом „смештеном” у средњовековном окружењу – са којим је писац (први у Италији) успео да приближи историјски роман и трилер.

Ипак, док ово пишемо, шире се гласине да ће књига садржавати између 450 и 500 страница. Овај податак, иако незваничан, изгледа вероватан, имајући у виду пређашње Екове романе: „Фукоово клатно” и „Име руже”, али и чињеницу да су бројне странице његових романа управо посвећене увођењу читаоца у одређену историјску ситуацију, увек осликану до детаља.

Поводом тога, Еко је једном приликом објаснио: „Ја радим супротно од технике удаљавања и зближавам читаоца са оним што још није знао. Уводим читаоца из Тексаса, који није никада видео Европу, у један средњовековни манастир (или у темпларску капетанију, или у музеј пун компликованих предмета, или у барокни салон) и чиним да се осећа удобно. Показујем средњовековни лик који извлачи наочаре са природношћу и постављам на сцену његове савременике који се чуде; читалац у првом тренутку не схвата зашто су запањени, али, на крају, схвата да су наочаре изумљене у средњем веку. На први поглед, смештање радње у Праг, који је у 19. веку био један од главних чворова међународне политичке шпијунаже наговештава тензију заплета. Имајући у виду да се из шкртог описа издавача ипак може претпоставити да се „Прашко гробље ” односи на старо јеврејско гробље у чешкој престоници (где су у периоду од 1439. до 1789. сахрањивани Јевреји), неки библиофили се већ надају да ће у књизи набасати на Голема, митолошког глиненог џина без душе, кога је у 16. веку креирао прашки чаробњак рабин Лев са циљем да брани јеврејске заједнице расуте у Европи. Према легенди, када се Голем отео његовој контроли, рабин га је сакрио на тавану Синагоге у срцу старе хебрејске четврти, где се и данас налази. Други, пак, очекују да ће присуствовати тајном састанку дванаест старих Јевреја на хебрејском гробљу у Прагу, који су, према једном од веровања, творци Протокола сионских мудраца (О пореклу Протокола о тзв. јеврејској завери, који су током два судска поступка, у Берну 1935. и Москви 1993, проглашени историјским фалсификатом, постоје различита гледишта. О наводној уроти јеврејских племенских старешина на прашком гробљу прво је писао француски новинар Морис Жоли, а потом и немачки антисемита Херман Гедше, под псеудонимом „Сер Џон Ретклиф”).

У сваком случају, у очекивању шестог Ековог романа, избор старог гробља (прича се да је најпосећенији надгробни камен онај где је сахрањен рабин Лев) за место догађања, даје машти на вољу и отвара бескрајне путеве нагађања.

Снежана Симић

Коментари5
37748
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mirjana cubrilo
da li znate gde se moze nabaviti knjiga?
Бранка 84
Коначно!Нови роман.Хвала на обавјештењу. Нема потребе да тражите ''садржај'',има нас који ћемо читати.
x y
Umberto Eko je vec u Fukoovom klatnu napisao da je "Protokol Sionskih Mudraca" falsifikat, pa ne verujem da ce u njegovom novom romanu biti reci kako je to nastalo kad je falsifikat...
Стеван Стевановић
Ако је име народа - Јевреји, онда је гробље јеврејско. Ако су Хебреји, онда је хебрејско. Не може час овако, час онако. А зна се како се каже на српском.
Грујица Рајић
Како може да ми се свиђа чланак , кад ја, који се залажем за језичко чистунство налазим у чланку реч "урота", и у Речнику Матице Српске објашњење да ту реч користе хрватски писци Силвије-Страхимир Крањчевић и Аугуст Шеноа. Свака част њима, читао сам ја њих у младости, али Политика излази на српском језику. Наша реч је "завера". Грујица Рајић

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља