понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:18

Старење – успех човечанства

Аутор: Милош Немањићуторак, 13.07.2010. у 22:00

Постоје увек носеће идеје и вредности једног друштва у његовом историјском ходу, које попримају карактер слике света (Фридрих Тенбрук, немачки филозоф).

Представе о старости као животном добу које почиње у одређеном периоду животног циклуса – у многим земљама после 65 година – и које се све више продужава постале су тако део слике једног новог света у коме се сусрећу генерације од петдо 95 година. Тај свет је једна цивилизацијска новина у којој се човечанство не сналази баш најбоље. Управо је у оптицају документ светске организације ,,Јачање права старијих људи – за конвенцију Уједињених нација”, а недавно одржани округли сто у Црвеном крсту Србије под називом ,,Мој свет ... твој свет ... наш свет ... свет без злостављања старијих”, био је, и поводом Међународног дана борбе против насиља над старијим особама, одговор на овај позив за јачање права старијих људи у Србији, која је у свету на шестом месту по демографском старењу.

Представе о старости као животном добу у Србији постају тако битне за сам однос према старости на свим нивоима друштва – од породице, преко локалне заједнице до државног врха. Ове представе се формирају дуже време, у другој половини 20. и сада у 21. веку, под налетом све већег броја чланова друштва који улазе или су већ ушли у тзв. треће животно доба, али и под утицајем снажних турбуленција кроз које пролази наше друштво.

Ако су 60. и 70. године 20. века биле у знаку нагле урбанизације, која је из традиционалних средина извукла масу људи и наметнула им друге стандарде живота, последња деценија тог века обележена ратовима и пропадањем средњег слоја који се ближио пензионерским данима, а прва деценија 21. века започела транзицијом која измешта многе вредности из културног оквира и погађа готово све слојеве становништва, онда се све то морало одразити и на представе о старости.

Пратећи генезу тих представа у последњих 50 година, што је на емпиријском плану врло тешко, могло би ипак да се каже, бар као основане претпоставке, да су се оне формирале и развијале од представа о старости као животном добу смирености, испуњености, задовољства постигнутим, ка, све више, представама о том добу као периоду несигурности, стрепњи за будућност, одбачености итд. Као антрополошки корелат, прве представе подразумевају очуваног, крепког, за многе активности способног старијег члана друштва, друге оронулог, исцрпљеног, забринутог и многим болестима опхрваног човека. Старачки менталитет, о коме говори један познати психијатар, који се изражава као пад радозналости, смањење круга интересовања, само је један вид новоформираних представа о старости.

Разуме се, иза сваког поодмаклог животног доба стоји један карактеристичан живот, који одређује и карактер година које се даље нижу. У сваком случају, иза свих представа о спољашњем свету стоје лични модели или модели својствени култури одређеног друштва. У савременим друштвима, са новим и моћним технологијама, са свеприсутним медијима, представе о много чему, па и о старости, смишљено се стварају. Данас је, могло би се рећи, присутна једна официјелнапредстава о старости, подржана и од медија, која старије чланове друштва, гледајући у њима некорисне јединке, дискриминише по многим основама.

Очигледно је, међутим, да се озбиљна савремена друштва морају зрело односити према појави старења свог становништва. Старење популације је један од највећих успеха човечанства, пише у поменутом документу УН. Истовремено, представља и један од наших највећих изазова и поставља државама све веће економске и социјалне захтеве. Процењује се да ће Србија 2051. године имати око три милиона житеља старијих од 60 година, што ће бити око 30 одсто укупног становништва. Хоће ли представе о свим тим члановима друштва остати на нивоу оних формираних у периоду удара првог и другог таласа?

Cоциолог, председник Геронтолошког друштва Србије


Коментари5
922aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ded Starcevic
Za koji dan uci cu uDevedesetu /90/ godinu i cini mi se ni pocemu se ne razlikujemo od ostalih godista starosti !Iste zelje,iste navike,slicne brige,potreba drustva,izlazim i druzim se i razgovaramo isto kao i prije pedesetak i vise godina !Mozda je malo,situacija drukcija od onih sa slabim zdravljem ,invaliditetom itd.a tako je isto normalno i kod starih ljudi !
A. R.
Lepo je ostariti...ali....Kako ima razlicitih zivota, tako ima i razlicitih starosti! Lepo je biti star...i zdrav...i pokretan...i sa parama...i....Nacin razmisljanja, tokom celog zivota, je bitan i za lepo starenje. Kako ja zivim u Americi odusevljena sam ZUDNJOM za zivotom kod starijih sugradjana. Oni pocinju biznise u tim godinama, idu u teretanu, putuju, RAZMISLJAJU O MUZICKOJ KARIJERI....Sta da kazem! Za postovanje. Posto ja brzim koracima grabim ka tom dobu (ovde zivot mnogo brze prolazi zbog puno rada), gledam oko sebe, moje starije sugradjane i ucim...Pozdrav iz daleke Amerike
Гоца Сликарка
Требао је конгрес филозофа да се оджи у Београду само не знама када, да ли светски или европски не знам, то је могла да буде једна од тема , а може и да се организује нешто друго са том темом и решењима.
Genetski Inženjerig
Za svakoga ko dugo živi starost je neminovnost. Međutim, kao i svaka medalja i starost ima drugu stranu. Bez obzira na individualne karakteristike svakog starog pojedinca, generalno, njegova uloga u duštvu je minorna. Naime, činjenica je da se vrhunski rezultati postižu samo u određenom biološkom dobu, kako fizički tako i intelektualni, te da prolaskom tog perioda dolazi do stagnacije. Isto tako, proces starenja čovečanstva je u direktnoj vezi sa društveno ekonomskim i socijalnim prilikama, pa kao takav ne predstavlja ništa čudno. Naime, potpuno je razumljivo da u visokorazvijenim zemljama postoji izrazita briga za staije i stare osobe ali samo iz jednog razloga, a to je što te osobe imaju novac. Pošto im novac ne treba za provode, izlaske, garderobu, oni taj novac troše na svoje zdravlje, da bi živili sve duže i na taj način predstavljaju ciljanu grupu novih potrošača, bolje rečeno platežno sposobnih korisnika određenih usluga i proizvoda.
bzzz bzzz
Imam osecaj da se covecanstvo nalazi u vremenu sa vise rizika za svoj opstanak, izmedju ostalog karakterise nas period explozije stanovnistva.Tu se ne snalazimo. Mogucnost znatnog produzenje zivota u takvim uslovima nepomirljiva je sa evolutivnim normama, sto vise lici na slabost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља