среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:59
ТУМАЧИМО НАЦРТ НОВОГ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПОТРОШАЧА

Ко је угрожени потрошач

Нови прописи уводе појам – угрожени потрошач. То је не само онај ко је материјално угрожен, већ и онај који се налази на неком удаљеном месту, па нема приступ услугама од општег економског интереса или неко ко је здравствено угрожен
Аутор: Зоран Николићсреда, 14.07.2010. у 22:00

Услуге од општег економског интереса као што су снабдевање електричном енергијом, водом, телекомуникационе услуге имају посебну улогу у животу обичних људи, а посебно „угрожених“ потрошача (незапослени или лица без прихода, лица сапосебним потребама, потрошачи у забаченим подручјима итд.).Доступност и приступачност ових услуга чини квалитет живота; превисоке цене, прекид снабдевањаи друго неправично поступање утичу на свакодневан живот потрошача иузрок су честих приговора у свим чланицама и придруженим државама. Право заштите потрошача мора да се постара да угрожени потрошачи добију приступ барем основним услугама и да им исте не могу бити једноставно ускраћене у стању нужде или тегоба.Ово су неке од новина којим се у новом закону (тачније Нацрту) о заштити потрошача штите права потрошача. Или, бар се ствара законска основа за ефикасну заштиту.

Грејање, струја, вода…

Према Закону делатности које су као такве одређене јесу у области: производње, преноса и дистрибуције електричне енергије;производње и прераде угља; истраживање, производње, прераде, транспорта и дистрибуције нафте и природног течног гаса; промета нафте и нафтиних деривата;железничког, поштанског и ваздушног саобраћаја; телекомуникација; издавање уџбеника; коришћење, управљање, заштите и унапређење добара од општег интереса(воде, путеви, минералне сировине, шуме, пловне реке, језера, обале, бање, дивљач)као и комуналне делатности. Даље, то су и делатности од стратешког значаја за републику, као и делатности неопходне за рад државних органа и органа јединице локалне самоуправе, утврђене законом.Иако не постоји једнообразна дефиниција појма услуге од општег економског интереса, реч је о услугама које се пружају на регулисаном тржишту од стране великих инфраструктурних сервиса, уз накнаду и које испуњавају општи интерес. Будући да имају тржишни еквивалент, реч је о услугама од општег економског интереса, као подгрупи услуга од општег интереса. Овим сужавањем се указује на разлику између општег и општег економског интереса, као сегмента општег интереса који има економску природу. То значи да би посебном регулаторном режиму требало да буду обухваћене само услуге које имају тржишни еквивалент. Услуга од општег економског интереса указује на природу активности, а не примарно на јавни интерес. Услуге од општег интереса су шири појам од услуге од општег економског интереса, јер обухватају како услуге које имају тржишни еквивалент, тако и оне које га немају, као нпр. образовање, култура и сл. Исто тако услуге од општег интереса разликују се од јавних сервиса (енгл. public services).

Европске директиве

Законом се не регулише свака услуга од општег економског интереса посебно, већ садржи минимум заједничких правила која се могу применити на однос потрошач–трговац.Закон не дерогира важност специјалних прописа у домену услова и начин обављања делатности, али појачава права потрошача (уводећи и неке обавезепотрошача). Хоризонтална правила која чине корпус заштите корисника услуга од општег економског интереса по својој природи не могу бити толико детаљна да би се њима јасно дефинисали стандарди квалитета, сигурност и безбедност при коришћењу,односно једнообразним хоризонталним правилима не могу се уводити технички  стандарди, нити се слобода избора корисника ових услуга може оснажити неким правилима која задиру у домен општих правила заштите конкуренције или решења усвојених у одговарајућим секторским законима.(/slika2)

Раније су ове услуге углавном обављале државне институције или оне под државном контролом и уређене јавноправним прописима. То се значајно променило током последњих 20 година под утицајем приватизације и либерализације које је наметнула ЕУ која се узда у „снагу тржишта“, које би требало да обезбеди одговарајуће и економично пружање датих услуга. Односи између пружаоца услуга ипотрошача (често названи „домаћинства“, „крајњи потрошачи“) сада се углавном заснивају на одредбама облигационог права. Релевантне директиве ЕУ, 2002/22/ЕЗ(допуњена директивом 2009/136/ЕЗ) о универзалним услугама у телекомуникацијама,2003/54/ЕЗ (сада Директива 2009/72/ЕЗ) о електричној енергији и 2003/55/ЕЗ (сада2009/73/ЕЗ) о гасу, које се баве успостављањем тржишног окружења под надзором државе у секторима за пружање поменутих услуга садрже и важна правила чији је циљ заштита потрошача, иако саме директиве нису заштитно оријентисане у смислу традиционалног acquis заштите потрошача. Како год, поједина важна начела заштите потрошача могу се извести из наведених директива и преузети кроз Закон као основни инструмент заштите потрошача у Србији. Овакав развој је потврђен скорашњом пресудом Европског суда правде у предмету C-265/08 (Federutility v Autorita perl’energia elettrica e il gas). Директиве садрже поједина правила којима се штите угрожени потрошачи. Тако нове директиве 2009/72 и 2009/73 захтевају доношење„националних енергетских акционих планова“ у секторима електричне енергије односно гаса док Директива 2002/22 о телекомуникационим услугама спомиње„приступачност цена“. Наведено је сједињено кроз посебне одредбе Закона које превазилазе традиционално право потрошачких уговора и баве се приступачношћу услуга и програмима у јавном интересу у корист угрожених потрошача. Наведене, прилично опште, одредбе се морају детаљније разрадити одговарајућим прописима надлежног министарства уз сагласност министарства задуженог за социјална питања и специјализованих агенција да би се утврдиле класе угрожених потрошача у зависности од посебности типова услуга од општег економског интереса, и да би се одредила права тих потрошача у случају прекида снабдевања.

Право на снабдевање

Сваком потрошачу законом је загарантовано право на уредно и трајно снабдевање услугама од општег економског интереса одговарајућег квалитета. Призакључењу уговора о пружању услуга од општег економског интереса трговац не смеда дискриминише потрошаче и дужан је да поступа транспарентно, као и да обрачунава цене према стварним трошковима пружених услуга, односно да су урачунати само оправдани трошкови, оно што је потрошач стварно добио. Пружене услуге подразумевају оправдану цену коштања кориговану за обим пружених услуга(заједнички водомер, централно грајање преко топлане). Да би се обезбедило уредно и трајно пружање услуга од општег економског интереса, надлежни орган може да одреди трговца који је дужан да ову услугу пружи угроженим потрошачима, који нису у стању да је прибаве од другог трговца.

Али, оно што је за обичног човека најважније, уводи се појам угрожени потрошач.При будућем дефинисању појма угроженог потрошача важно је имати у виду да се под угроженим не сматра само онај ко је материјално угрожен, већ и потрошач којисе на пример налази на неком удаљеном месту, па стога нема приступ услугама од општег економског интереса или неко ко је здравствено угрожен.Иако је реч о једном од ограничења слободе уговарања за пружаоце услуга,дакле његовог права да не закључи уговор са појединим потрошачима, због значаја ових услуга за опстанак и добробит становништва право на коришћење услуга од општег економског интереса је признато као једно од основних права потрошача.(/slika3)

Искључење са мреже

Али, да се не бисмо заваравали превише око угрожености потребно је да поменемо и следеће: ако потрошач, рецимо, не плаћа накнаду за пружене услуге дуже од два месеца заредом, трговац може искључити потрошача са мреже,осим ако је у питању угрожени потрошач. Пре искључења или обустављања пружања услуге трговац је дужан да писмено позове потрошача да испуни своју обавезу и да му остави накнадни разуман рок за испуњењекоји не може бити краћи од тридесет дана. Врло битну промену у досадашњој пракси представља оспоравање постојања или висине своје (потрошачке) обавезе. Ако настави да плаћа касније рачуне, трговац не може искључити потрошача са мреже односно ускратити му услугу до окончања судског поступка за оспоравани рачун.

Трговац не може да искључи угроженог потрошача с мреже, ако се на тај начин угрожава живот или безбедност потрошача и чланова његовог домаћинства.Континуирано пружање услуга обезбеђује се и наметањем обавезе пружалаца да обештете кориснике услуга у случају прекида или неуредног пружања услуга.Међутим, требало би указати и на случајеве у којима не долази до прекида или неуредног пружања услуга због проблема у инфраструктури система, већ погрешне евиденције и обрачуна утрошених услуга. У многим земљама терет доказивања грешке лежи на потрошачу (нпр. рачун послат на погрешну адресу, погрешно обрачунат износ потрошених киловата и сл.). Често се дешава да је у том случају потрошач који оспорава чињенично стање које је утврдио пружаоц услуга искључен, па се од њега захтева да плати и накнаду за поновно прикључење. Чак и уколико докаже да је реч о грешци за коју није одговоран, потрошач у највећем броју случајева неће остварити право на обештећење. Предложено решење новог закона има за циљ да спречи ситуацију да потрошач мора да плати такав рачун и потом тужи трговца, уз обавезу да докаже да је реч о грешци.

потпредседник Националне организације потрошача Србије ( НОПС)


Коментари3
f8435
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

deda,Simke M.Simic
Gordana hvala na utehi,da je kod nas samo dvojnici nekakobi i preziveli ali ova tel centrala iz titovih dana vise sluzi seljacima dase ne dovikuju nego telefoniranju van sela a da stvar bude gora mobilni operatorisu zaboravili ovaj deo pa juris po dvoristu i okolnim brdima da bar sa mobilnoga moze se nekom hitno javiti beograd nam je blizu a stose tice buducnosti ovih mladih je tako daleko kao € u za srbiju stacete bice skoro izbora pa ce najverovatnije umesto lampi za ulicnu rasvetu resiti i ovaj problem,
Gordana65 A....
Deda Simke, da vas utesim. Evo kako stoje stvari u Bgd. Zivim na Vozdovcu,ul.Pive Karamatijevica(naselje Brace Jerkovic) a dvojnika koliko hoces. Nemaju ih oni koji su snalazljivi(veza,vezica itd.). Nadlezni obecavaju,obecavaju i tako u nedogled, a godine prolaze. Zalosno.
dedaSimke M.Simic
Ma nisu ugrozeni potrosaci vec izigrani bez lopte,Kako to da je Politika objavila prosle godine razgovor sa generalnim direktorom TelekomSrbije u kojoemje velikim slovima napisala Odzvonilo dvojnicima u srbiji odzvonilo toje jos uvek tacno i to u blizini beograda jer kad zvoni kod dvojnika uvek jedan ne radi kako to da direktora tako slabo izvestavaju o neuspehu na pragu u opstini lazarevac a grad beograd centralesu jos iz titovog-milosevicevog vremena kakva digitalna kad i ovi samo sluze vecim delom dase seljaci ne dovikuju izlaz iz mesne centrale svaki par dana neradi pa nikom nista a cena ista,politicki namesteni direktori javnih preduzeca dug odraduju sto zaposljavaju nepotrebne i svoje poslove zavrsavaju a narod ostaje gluv a generalni se vise nije setio svoih reci zasto politika kao neutralna? ne upita telekom a staje to odzvonilo kada nista i nije zvonilo?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља