среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54

Биће поезије у бићу језика

субота, 17.07.2010. у 22:00
Слободан Ракитић (Фото Т. Јањић)

Плужине – У Плужинама, у Пиви, старој српској жупи, која се помиње у „Летопису попа Дукљанина” и „Повељи краља Милутина”, одржани су 40. књижевни сусрети „Пјесничка ријеч на извору Пиве”. Манифестацију је отворио Миленко Мићановић, директор Центра за културу Плужине. Изложбу слика Војимира Дедеића отворио је Јован Делић. Представљени су зборници радова о Баји Пивљанину и Љубомиру Симовићу, монографија „Матија Бећковић” и антологија „Бећковић”, као и књиге пивских стваралаца објављене између две књижевне манифестације. О недавно преминулом песнику Драгомиру Брајковићу говорио је Јован Делић.

Награда „Спасоје Пајо Благојевић” уручена је Наташи Павићевић, песникињи из Бијелог Поља, а награда „Радуле Жељко Дамјановић” песникињи Сањи Шућур, ученици гимназије у Никшићу. Представљена је и књига Слободана Ивановића, прошлогодишњег добитника награде „Спасоје Пајо Благојевић”.

Округли сто књижевне критике био је посвећен књижевном делу Слободана Ракитића (1940), једног од највећих српских песника. У уводном излагању Јован Делић је указао на неколико основних тематских чворишта Ракитићевог песништва. Овај песник има лепих љубавних песама, у раној фази стваралаштва, о чему је мало писано. Он је песник земље (јужне, основне, очеве). Отуда је природна и нужна његова веза са српско-византијском традицијом. Ракитићеву поезију карактеришу и метафизичко-религијске теме, њега занима песнички језик и песничка самосвест. Ракитић је и истакнути есејиста, који у својим огледима прецизира однос према традицији и стварности.

Академик Жарко Ђуровић говорио је о патњи као поетском изворишту, на примеру Ракитићеве збирке „Душа и спруд”. Гледајући свет који га окружује, песник увиђа да тај свет није милостив, и да је једно од његових примарних одређења – туђост. Отуда и једна Рикитићева збирка носи наслов „Свет нам није дом”. У својој поезији, каже Коста Радовић, Ракитић тражи светлост, ону упаљену зубљу у тами која се изненада јави у глувој ноћи и мрачном простору, да би се трансформисала у необичан симбол – светлост рукописа.

За Слободана Ракитића примећује Марко Недић биће поезије налази се у бићу језика и његовог естетски обликованог распореда, биће језика произилази из бића народа и његове трагичне историјске судбине, из његове културе, традиције, простора у којем постоји. Национални набој, саопштен кроз књигу „Јужна земља”, наглашава Илија Лакушић јесте поетска брига наднесена над завичајем који је најпоузданије место ослонца и јединица мере патриотског исказа.

–Косовска тема и родољубива поезија Слободана Ракитића, сматра Мићо Цвијетић, није јефтино и пропагандно певање, наглашене вербалне енергије, већ је дубоко људски и уверљиво уметнички уобличен песнички глас о љубави према српском народу и земљама, болно песничко реферисање о страдању и поразима.

Слободан Ракитић, додаје Милица Краљ, пребирајући по белезима и знаковима претходних времена, по траговима предачког духовног наслеђа, упркос губљењу и преименовању трајних облика, ствара песнички преображенски круг у чијем средишту пулсира силовита, трајна снага бића језика, и бића земље. Ракитићева поезија, истиче Софија Калезић, трага за универзалним вредностима човековог стања и постања, пропитујући смисао живота кроз субјективну визуру његових усковитланих доживљаја.

Књижевна манифестација завршена је великим песничким митингом у порти пивског манастира, посвећеном Успењу Богородице, подигнутом у 16. веку. Посебно је било узбудљиво казивање стихова Матије Бећковића.

Јубиларну, 40. манифестацију „Пјесничка реч на извору Пиве” помогло је Министарство културе Републике Србије, али не и Министарство културе Републике Црне Горе, што је још један лош пример негативног утицаја политике на културу.

Зоран Радисављевић


Коментари1
dd017
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zaratustra l
Sve moze da stoji pre ,sem da je to veliki srpski pesnik.On to,zasigurno nije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља