уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Мрзим дан кад имам представу

среда, 21.07.2010. у 09:00
Зоран Радмиловић, архива Атељеа 212

Позориште које не уме да крикне и не постоји. Крикнуло би оно, ако би тај крик дошао спонтано, из дубине. Сваки крик за један склеротични организам може да буде погубан. Крик га може расточити, потпуно. А ја – могу ли да крикнем? Сумњам. Не, не знам. Волео бих да могу. Ја у тај крик страховито верујем... Али, не знам... Хајде да крикнемо заједно!”

Ово су речи глумца Зорана Радмиловића који је умро на данашњи дан пре 25 година. Градска општина Врачар и позориште Атеље 212 ће данас у подне, поводом обележавања две и по деценије од смрти овог мага глуме, у Милешевској улици број 38 у Београду поставити спомен-плочу на кући у којој је Зоран Радмиловић живео са својом породицом.

Завирили смо у позоришна сећања: у рану зору, на београдској Првој хируршкој клиници 21. јула 1985. године умро је глумац Зоран Радмиловић. Последњу, 299. представу „Радована Трећег” одиграо је крајњим напором, 9. јуна 1985. године. Пет дана касније пребачен је у болницу из које се није вратио.

Зоран Радмиловић је рођен у Зајечару почетком тридесетих година прошлог века. Одрастао је у угледној адвокатској породици. Зоранов деда по оцу је од оних Немаца који су по Србији крајем деветнаестог века градили железнице, и ту и остали због љубави према лепој Српкињи. Рихард Ланг, Зоранов деда пронашао је баба Стевку и постао Радмило, одатле и презиме Радмиловић. Зоран је био ђак зајечарске гимназије. По очевој жељи уписао је Правни факултет у Београду, а нешто касније Академију за позориште, филм, радио и телевизију.

Између драме и комедије, суза и смеха, траје сећање на Зорановог трбушастог, трапавог Ибија у култној представи „Краљ Иби” са којим се дружио пуних 15 година, путујући са њим преко Београда, Букурешта, Софије до Њујорка, Каракаса... Публика га памти као јунака култне представе „Радован Трећи”, али и као Хамлета, Молволиа, Вука Рсавца, мајстора Животе са којом је поздрављао публику у серији „Приче из радионице”...

Радмиловића је мрзело да говори за новине. Није волео критику и критичаре, али ни: „прашталачко позориште које плива провереним водама”. Поред изванредних сценских ликова, јунак наше приче јединствен је по броју отказаних представа, али и по томе што су му то опраштали и управници и колеге и публика. Он је то правдао речима: „Мрзим дан кад имам представу, кад полазим од куће мрзим и себе и публику, а кад представа почне, сва та мржња и јед експлодирају у своју супротност, у љубав, и онда се поцепам на сцени, разблесавим... после не могу до јутра да заспим”.

Зоран би данас имао близу 80 година. А како би размишљао покушала је једном приликом да прокоментарише његова кћерка Ана Радмиловић: „Верујем да не би излазио из куће и свог бадемантила и можда би био мало забораван. Данас би сигурно био још комотнији, још блажи и једноставнији, ако је то могуће”.

Б. Требјешанин


Коментари8
ff858
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivana verite
sjajan glumac,velicina i legenda srpskog i svetskog glumista!!!svima nama,mnogo nam nedostaje!!!!
Ana Smiljanic
Da li se iko setio glumceve supruge ovom prilikom? Da li je Dina Rutic ziva, gde i kako zivi?
Pometen Pometen
Veliki Glumac Veliki Covek. Atelje 212 za nas 70 ih godina je bila i Kuca i Dom I mesto druzenja nas studenata sa Velikanima, bardovima Jugoslovenske glume i directora, Ja licno sam gledao Kralja Ibija vise od 50 puta kao i Radovana treceg, Postojao je put da se gledaju sve predstave kao sto zadnji minut prodaje karte za Studente za Galeriju od 1 dinara. A posto su nase kolege,koleginice radile u parteru ,desavalo se da sedimo u prvom,drugom redu.Bio sam gledalac kada su snimali Radovana 3, kada je kao i uvek vrsio improvizacije, Ugledao mikrofon na dugackom stapu. Radmilovic poceo da se kao navodno Tusira, sto je izazvalo salvu smeha. Ili cuvenu recenicu izrecenoj Velikoj Glumici Miri Banjac dok je umirala od smeha na bini, Radmilovic rece' Ti mala ako se ne smiris, poslat cu te u tvoj Novi Sad. Naravno svi mi smo jos vise urlali od smeha , dok bi se on uozbiljio i onda bi se obavezno obracao nekom od nas u Publici" A ti sta se ti tu meni smejes a videt cu ja tebe posle predstave .
Dusan M.
Impresivan komentar, g. Miticu! Nemam sta da dodam
jovica mitić
To da se njegove replike i danas citiraju,da je mera smeha i glumacke bravure,u narodu koji je retko bogat bardovima glumista,pokazuje da je ucinio pravi podvig raskosem svoga talenta:pamti ga narod tako sklon zaboravljanju.Za komentare svih emocija koje On izaziva u coveku koji ga gleda ne postoji obimom prikladna forma...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља