недеља, 24.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Катанац на шабачкој синагоги

среда, 21.07.2010. у 22:00
Спољни…

Шабац – Некадашњи храм јеврејске заједнице у Шапцу, добио је новог власника! Зграду шабачке Синагоге недавно је заузео Милорад Стефановић, који је покренуо и спор за доказивање власништва над објектом. Исти спор, међутим, покренули су и Јевреји, чији су последњи сународници Шабац напустили пред почетак ратних догађања на просторима бивше СФРЈ.

Како смо сазнали од комшија, у објекат Синагоге Стефановић свраћа веома ретко. На вратима је повећи ланац са катанцем, док су на (разлупаним) прозорским окнима решетке.

Стефановић у тужби тврди да је Синагогу купио 1955. године од извесне Драгице Тешановић и да поседује купопродајни уговор. У то време овера докумената није била обавезна, па се валидност уговора, који поседује у писаној форми, може довести у питање.

Како сазнајемо у Основном суду у Шапцу, управо због тога Стефановић је пре два месеца и покренуо судски спор за доказивање власништва над прилично руинираним објектом у улици Владе Јовановића.

– По земљишним књигама које су оверене од стране Општинског суда 1949. год између Драгице Тешановић и Загребачке бискупије (Јеверејске заједнице) јасно се види да је Тешановићева објекат купила од њих, а ја сам 1955. године купио од ње и то за износ од 460.000 динара. То је тада било око 38 учитељских плата. Драгица је о купопродаји објекта обавестила и Социјалистички савез радног народа рекла им да сам ја нови власник и да ми плаћају кирију, поседујем и уплатнице као доказ, наводи Стефановић. (/slika2)

У шабачком правобранилаштву не крију да је Синагога у време национализације била додељена Републици Србији и граду на управљање, али и да се зградом трговало после прогона Јевреја 1941. године. Заменик јавног правобраниоца Зоран Шарић каже да је локална самоуправа дозволила Стефановићу да уђе у Синагогу, јер му је Врховни суд признао статус странке у поступку национализације, на основу уговора о купопродаји од 8. октобра 1955. године.

– Стефановић је тражио да заузме објекат како би већ оронулу зграду, којој је претило рушење, адаптирао сопственим средствима да би спречио даље пропадање. Да ли је то учинио, није нам познато, али кључеве објекта поред Стефановића поседује и градска управа – наводи Шарић.

Он истиче да ће Стефановићу бити омогућено коришћење објекта све док суд не донесе правоснажну одлуку о власништву. Међутим, да ће се на доказ о власништву чекати још дуго говори оцена суда да је Стефановићева тужба преурањена, пошто још није донет закон о повраћају имовине бившим власницима.

Иначе, зграду Синагоге су, до 1941. године, користили Јевреји, после Другог светског рата комунисти, а од 1987. до 2009. године у њој је чувана периодика Библиотеке шабачке. Када је почео да се гради анекс библиотеке, где ће бити смештена и периодика која је депонована у Синагоги, шабачки Музеј је предлагао да се у испражњеном простору отвори музеј шабачких Јевреја.

– Имамо озбиљне намере да Шабац овај објекат задржи у свом власништву и да представља спомен обележје јеврејског народа. Нећемо лако одустати од тога и већ смо обавестили о целом случају амбасаду у Израелу – каже директор Народног музеја Бранислав Станковић.

-----------------------------------------

Наменски озидана за верски објекат

Како смо сазнали у Међуопштинском архиву, зграда Синагоге је наменски озидана Јеврејској црквеној општини 1894. године. Срески суд у Шапцу 1946. године наложио је секвестрацију објекта, јер су сви чланови црквене општине били одсутни, и није се знало за њихову судбину. Међутим, на захтев Савеза јеврејских црквених општина, на основу увида у архивску документацију, 1949. секвестар је скинут. Даља судбина Синагоге није позната и не зна се са сигурношћу да ли је објекат Драгици Тешановић продала Загребачка бискупија у којој су Јевреји боравили након одласка из Шапца.

------------------------------------------

Последње јеврејско уточиште

Пред зиму 1939. године у Шабац је стигло 1.300 Јевреја из Аустрије и Чехословачке, чија су три брода месецима била укотвљена на Дунаву код Кладова, јер је Румунија забранила прелаз преко своје територије, а Енглеска није дозвољавала усељавање у Палестину. Тадашњи градоначелник Миодраг Петровић понудио им је смештај, а већина ових људи завршила је живот на нацистичким стратиштима у првој години окупације. О народу који је у Шапцу и раније живео (више од два века) сведоче још само јеврејско гробље, највеће у западној Србији, запуштени млин у кругу ТП „Нама“, где су били смештени по доласку из централе Европе, и зграда Синагоге у центру града, чије је власништво сада предмет судског спора.

Ана Jaковљевић


Коментари2
033d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

De facto
Milorade male su ti ili skoro nikakve sanse da objekat ostane u tvom vlasnistvu.
Aндро Mошић
Otkako je istorije ljudskog roda u biti svakog ratnog sukoba je nekažnjeno ubijanje i otimanje teritorije, imovine i dobara. Kad nekog više biološki nema njegovo je svačije. Taj zakon važi od pojedinaca do otimanja kontinenata.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља