петак, 24.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:12

Нуклеарни напад на „Великог брата”

Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 22.07.2010. у 22:00
Наташа Дорчић у филму „The Show Must Go On” Невија Марасовића

Пула – „Ово вам је тисућу пута боље од ’Секса и града’!” – коментар је постаријег господина који је после пројекције филма „Нека остане међу нама” Рајка Грлића изашао срећан као мало дете, делећи утиске са презадовољном масом гледалаца, који су Арену испунили до последњег места. Као у стара, добра времена.

Била је ово, до сада, најпосећенија пројекција филма из главног такмичарског програма, у којем је Грлићево дело уједно и један од најозбиљнијих кандидата за фестивалске награде.

Међу ауторима најновијих филмовима хрватске производње (већинских или мањинских копродукција), доминирају дебитанти. Једном од њих је чак припала част да са својим филмом отвори 57. Пулски фестивал што је, само по себи, велики преседан. Међутим, Невио Марасовић (1983) са својом научнофантастичном драмом „The Show Must Go On”, овакву почаст је и више него заслужио. Његов нискобуџетски филм – радње смештене у Загреб будућности у којем кандидате једног ријалити шоуа (реч је о верзији „Великог брата”), током изолације челници телевизијске станице држе у незнању да је напољу почео глобални нуклеарни рат – комплексно је филмско дело, нимало лако за реализацију. Међутим, млади редитељ је показао завидно познавање сценаристичких и редитељских законитости, изванредан осећај за ритам и мудру, а врхунски професионалну употребу компјутерских ефеката (сцене надлетања ескадриле хеликоптера над нападнутим градом су на нивоу многих америчких хитова), али и за децентан приступ теми иза које се, заправо, крије и дубока политичко-психолошко-социолошка студија медијских конзумената у савременом друштву. Студија људи који у кризним временима, из велике медијске понуде, радо бирају медијске шарене лаже и најниже страсти. Стручњаци кажу да једино бубашвабе могу да преживе нуклеарну бомбу. У Марасовићевом филму видимо да су једини преживели становници куће „Великог брата”. И не само то. Они су ти на којима остаје обнова човечанства и наставак врсте! У филму изврсне улоге остварили су, пре свих – Наташа Дорчић, а потом и Свен Медвешек, а у малој епизоди у улози генерала Филиповића одличан је и хрватски редитељ Игор Мирковић...

На тему савременог друштва, капитализма у повоју, модерног менаџмента и отказа, проговорио је дебитант Иван Горан Витез у филму „Шума сумарум”, који се у најкраћем може дефинисати као прави жанровски галиматијас. (/slika2)

Свега ту има : и акционог трилера и црне комедије, порно драме и чистог „треша” и свега онога што се млади и амбициозни редитељ досетио да каже и покаже у једном једином филму. Штета. Да се држао само акционог трилера, био би ово изврстан филм, јер Витез има сјајне идеје и изврсну главну причу. Запослени у једној маркетиншкој агенцији, на инсистирање главног шефа и већинског власника, иначе Холанђанина, одлазе на „тим-билдинг” викенд, што укључује и рафтинг и пејнтбол, како би се међусобно боље упознали. Сами запослени односе се према шефу у распону од тоталне сервилности до једва прикривеног презира. Уместо чвршћег повезивања пословног тима и евентуалног откривања главних шефових улизица, све се претвара у низ бизарних несрећа, да би се током филма открило да је реч о правој завери. Како би се лишио троје запослених, а да им при том не да уговором предвиђену отпремнину, Холанђанин је, уз знање оних који треба да остану у фирми, организовао њихово убиство. Витезов се заплет, паралелним причама, до те мере компликује да га је немогуће укратко препричати. Углавном, на крају филма готово сви јунаци су мртви, поубијани међусобно. Аутори српских филмова „Порно банда”, „Зона мртвих”, „Српски филм”, нашли су свог хрватског брата...

У такмичарском програму виђени су и филмови „Остављени” Адиса Бакрача, „На путу” Јасмиле Жбанић, као и играно-експериментални филм сплитског видео-уметника Данија Окија. Окијев филм прати плесну групу која се затекла на гостовању у Њујорку током 11. септембра. Група је у почетку начета међусобним завадама и брачним троуглом, да би се после сведочења о истинској људској драми и трагедији, њени чланови освестили и обновили породично заједништво. Најснажнији делови Окијевог филма управо су аутентични документарни снимци рушења кула близнакиња, које је аутор снимио јер је 11. септембра боравио у Њујорку.

До краја фестивала публика ће у такмичарском програму видети још и нове филмове Далибора Матанића („Мајка асфалта”) и Огњена Свиличића („Два сунчана дана”). У такмичарском програму кратких играних филмова је и филм „Торта с чоколадом” Доротее Вучић, у којем главну улогу, удовицу Вишњу која после смрти супруга више нема коме да кува, игра наша глумица Мирјана Карановић.

----------------------------------------

„Владимир Назор” за Вељка Булајића

Да је опет дошло време за награде, јер рад на филму подмлађује, посведочио је у пулској Арени и легендарни југословенски филмски редитељ Вељко Булајић (1928), вишеструки добитник „Златних Арена” и аутор филмова међу којима су „Влак без возног реда”, „Атентат у Сарајеву”, „Човјек кога треба убити” и ратних спектакла попут „Козаре” и „Битке на Неретви”.

Булајићу је пред препуним гледалиштем уручена награда „Владимир Назор” за животно дело. У изврсном расположењу, и даље веома енергичан, Булајић је публици са великим шармом говорио о значају Пулског фестивала за читаве генерације филмских стваралаца и њега лично, и о томе како је поносан што је за дуге и плодне каријере, највише награда добио од публике.


Коментари0
ad824
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља