четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 24.07.2010. у 22:00

Летња авантура читања

(Новица Коцић)

Херман Мелвил, један од великана америчке књижевности 19. века, поводом свог најважнијег дела „Моби Дик” рекао је: „Написао сам опаку књигу, а ипак се осећам недужан као јагње”. И заиста нема боље препоруке за једно дело од ове. Сада и овде, треба читати оне књиге које у вишегласју проналазе равнотежу, од принципа освете до помирљивости, од одметништва до сагласја и разумевања тока ствари; треба читати и субверзивне књиге у којима пловимо „незнаним морима” и искрцавамо се на „дивљачким обалама”, све у потрази за душом. Лето је право време за такве пустоловине. Ево неких предлога.

Књига Ота Олтвањија (1971) „Кичма ноћи”, у издању „Самиздата Б92”, је крими и хорор прича која укршта новинаре, таксисте, полицајце, политичаре, „кримосе”, у ситуацијама у којима се много шта решава псовком, оружјем или кунг-фуом. Све се за главног јунака Оливера Новака, симпатичног „албино” новинара, углавном догађа у надреалној атмосфери ноћи, када „нормални спавају, а луди су будни”. Он пише колумну за „Колосеум” са својим најбољим другом Владом, који изненада нестаје после крем председничке журке. Новак крстари градом у потрази за Владом, а у трагању је и за здравим разумом, љубављу и елементарном пристојношћу. Размишља о „љигавим новинарима који би се завукли у свачију рупу, славним криминалцима у збегу, народњакињама које су постале забавњакиње, председницима врдаламама и неурачунљивим пријатељима”. Ту је и Вања Раденовић, мушкобањаста полицајка, која између осталих јури и чувеног Мажестика... У позадни свега, један посланик прошверцовао је оружје поред обезбеђења и пуцао на колеге. „Насиљу није прибегао насилан човек, каквих је иначе клупа с микрофоном препуна, већ повучен и миран. Толико је лоше”, пише Олтвањи.

Исти издавач објавио је роман „Полудница” немачке књижевнице Јулије Франк (1970), у преводу Хане Ћопић, књигу која је награђена „Немачком књижевном наградом” 2007. Крај је Другог светског рата, на почетку приповедања, и Хелена бежи из Шћећина у правцу Запада, са сином од осам година. Ипак, несхватљиво, оставља га преплашеног, и не враћа се по њега. Разлози за овакав поступак могу се докучити у ретроспективи њеног живота, детињства у сенци Првог светског рата, уз „чудну” мајку (полудницу), и сестру. Као полу-Јеврејка, удаје се за нацисту, који јој уочи Другог светског рата прибавља нови идентитет, а затим је оставља да се сама бори са ужасима времена. Она је, између осталог, као медицинска сестра, сведок ужаса почињених над људима због искључиве тежње ка чистоти расе.

Први пут на српском језику, у издању „Моно и Мањане”, појављује се роман „Пут у једном правцу” добитника Гонкурове награде Дидије Ван Кувлара (1960, Ница), коме се у Француској пажња тренутно поклања због новог романа „Bridal Party“. „Пут у једном правцу” награђен је поменутим признањем још 1994. године, и то је сурова и нежна комедија о непредвидљивом, комичном и потресном пријатељству између ситног деликвента, самог на свету, и младог службеника, занесењака. Дидије Ван Кувлар гради роман дочаравајући нам њихове неспоразуме и снагу њихових снова, смењивањем субверзивне сатире и нескривене емоције.

Књига „Последње Сергијево искушење” словеначког писца Јани Вирка (1960), која актуелизује Камијев став из „Мита о Сизифу” да је побуна против апсурдности света још једина права мушка ствар, објављена је у оквиру пројекта „Сто словенских романа”, у издавачкој кући „Архипелаг”. Аутор превода је Ана Ристовић. Према речима критичара Младена Весковића, реч је о „друштвено актуелној причи, истовремено ироничној и трагично интонираној, делу које говори о европском Истоку дубље од сваковрсних студија на ту тему”. Сергиј је, наиме, старији интелектуалац, одбачен и несналажљив у новом добу тржишне економије, а који је још средином прошлог века указивао на слабости социјализма и био инспирација многима...

Један од најбољих шпанских романа 20. века јесте „Затворено поље” Макса Ауба Моренвица (1903–1972), по пореклу Немца, Француза по рођењу, Шпанца од исељења његове породице у Валенсију. Ауб се у Мексико иселио три године пошто су републиканци, којима је припадао у Грађанском рату, претрпели пораз, а у Шпанију се вратио 1969. „Затворено поље”, читамо у издању „Лагуне”, и преводу Игора Маројевића. Критичари овај роман, који говори о животу младог Каталонца Рафаела Лопеза Серадора, пореде са Хемингвејевим „За ким звоно звони”. Ауб дочарава Барселону пред почетак Грађанског рата, идејна и политичка сукобљавања, али и лутања главног јунака.

Лето је време за авантуру читања, и како је један мудар човек рекао:

„Затворите се у собу и читајте, само читајте. Али, читајте праве књиге, оне које су написали прави људи. Ваш дух ће се узнети до нивоа духа којим су оне прожете и осетићете како у вама непрестано тиња неко фино, лагано, усхићење. Када откријете аутора који вас је заиста ’завео‘ прочитајте тада све што је он написао. После тога можете прећи на читање онога што је он читао. И, свет ће почети да вам се отвара на начин саобразан одређеном становишту...”

Марина Вулићевић

Коментари0
dafeb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља