уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Велики Пеле у сенци малог Шекуларца

Аутор: Славко Трошељсубота, 24.07.2010. у 22:00
Радује се сваком дану: вечити оптимиста Драгослав Шекуларац (Фото Анђелко Васиљевић)

ВИШЕ ОД СПОРТА
Само његово име и презиме говори много о њему. Реч је о некад једном од најбољих фудбалера планете који је умео да засени и најбољег играча света (Пеле), а и цео ривалски тим (Уругвај). Али, то су посебне приче. Као што је посебна да је због њега, а не због Тита, у Београд дошао Ђани Ањели, тада бос ФИАТ-а и торинског Јувентуса!

Драгослав Шекуларац (73) је фудбал играо у Црвеној звезди, немачком Карлсруеу, америчком Сент Луису, ОФК Београду, колумбијском Санта Феу, француском Паризу, српском клубу Бели орлови из Торонта и, наравно, репрезентацији Југославије.

Има дипломе метереолошке и више тренерске школе. За себе каже да је довољно образован, јер је фудбалски интелектуалац. На том спортском путу научио је и два страна језика: шпански и енглески, а то су, истиче, „посебни факултети”.

Два пута се женио. С Горданом има ћерке Александру (48), која живи у Америци, у браку без деце, и Ивану (45), од које има двоје унучади: Даницу (16) и Алексу (5). Из другог брака, с Бранком, има сина Марка (32) и ћерку Катју (25).

Кад сте упознали лопту?

Имао сам девет година. Отац Богослав је, као правник, радио у Чоки, па је пребачен у Београд, а то је за мене било пресудно. Становали смо у Хиландарској улици, а на месту данашње палате „Политика” била је Друга мушка гимназија. Био сам тада главни играч краја у стоном тенису, у Радио Београду, и фудбалу, у дворишту гимназије. Отац ме шамарима одучио од стоног тениса, али није могао и од фудбала.

Ко је ту одиграо пресудну улогу?

У Црвену звезду су ме, кад сам имао једанаест година, одвели Добросав Поповић Синга, фоторепортер „Спорта”, и чика Митке из „Политике”. Пет година касније био сам већ у првом тиму Звезде. Ипак, нису ме, те зиме, повели на турнеју у Јужну Америку. Али, и на утакмицама другог тима против нижеразредних екипа био сам велика атракција. Постао сам фудбалска звезда Београда...

Шта сте добили за први уговор?

Био сам малолетан, па су о свему разговарали с мојим оцем. Али, није тад било неких великих пара. Сећам се да сам за тај уговор добио појачану исхрану у Звезди и две плоче Катарине Валанте. За све остале уговоре добио сам, практично, један стан. Односно увек су ми узимали мањи, а давали већи... За последњи су ми уз велики стан нудили и три мања, али сам уместо тих мањих узео новац, који сам, наравно, одмах потрошио...

Да ли се сад због нечега кајете?

Никад ни због чега нисам зажалио. Наравно да сам погрешио што сам уместо станова узео новац. Мислио сам тада да никад нећу остарити... Умео сам и умем да уживам целим својим бићем, у свим радостима живота, па никоме никад ни због чега не завидим...

Како сте прославили први трофеј?

Били је то 1956. кад сам, с деветнаест година, као члан олимпијског тима Југославије, стигао у Мелбурну до сребрне медаље. Кад смо допутовали у Београд публика нас је од Новог Београда, где је био аеродром, носила на рукама до Скупштине града, где сам и ја држао говор са терасе...

Шта вас је посебно радовало?

Светска првенства. Играо сам у Шведској 1958, кад смо испали у четвртфиналу од Западне Немачке (0:1) и у Чилеу 1962. кад смо освојили четврто место. Ту смо се реванширали Немцима. Победили смо их с 1:0... Моју игру против Уругваја, који смо победили с 3:1, новинари су оценили – једанаестицом! А играчи Уругваја су, пре улаза у тунел, направили шпалир и аплаузом ме испратили у свлачионицу! То је највеће признање ривала једном играчу у – историји светских првенстава!

Које још успомене носите из Чилеа?

Страни новинари су ме изабрали у идеални тим света. Али за све то што смо учинили у Чилеу сваки наш играч добио је само педесет долара. Јер, Тито је у свом чувеном говору у Сплиту казао да ми у Чилеу морамо да играмо за домовину, а не и за паре! Међутим, ипак сам се из Чилеа вратио с хиљаду долара у џепу. Толико сам у току тог шампионата био популаран да су ми крупијеи намештали жетоне на број који добија! 

Које сусрете сте још желели?

Волео сам да играм ревијалне утакмице на турнирима у иностранству. То су сусрети без оптерећења. Један од таквих је био у јуну 1962. у Паризу, после Чилеа. Звезда је бразилски Сантос с Пелеом победила с 1:0, а у „Франс фудбалу” је освануо наслов: „Велики Пеле у сенци малог Шекуларца”. У финалу смо савладили бечки Рапид с 2:0!

Шта Вам је још донела та 1962. година?

Добио сам понуду од Ђанија Ањелија, власника аутомобилске индустрије ФИАТ, да из Звезде пређем у његов Јувентус из Торина. Цена је била невероватна: Црвеној звезди је понуђено петсто хиљада долара, а мени седам стотина педесет хиљада.

И?

Звезда је прихватила ту понуду Ањелија који је, због мене, дошао у Београд. Међутим, наши тадашњи политичари, на челу с Титом, нису имали част да се лично састану са Ањелијем, па ми, можда и због љубоморе, нису дозволили да одем у Италију. Њихов став је био да би требало својим играма да забављам наш народ, а не Италијане... Али, несрећа никад не долази сама...

Шта се догодило?

Непосредно после тога у Нишу сам, у сусрету Раднички – Звезда, огорчен суђењем, дигао руку на судију Тумбаса. Промашио сам га, али је у „Политици” објављена слика како моја песница „јури” ка судијином лицу. Казна је била сурова: забрана играња осамнаест месеци. А те године, због учинка у Чилеу, требало је да будем проглашен за најбољег фудбалера Европе. Ова казна ми је одузела ту титулу, а добио ју је чешки халф Масопуст.

И шта сте тада урадили?

Фудбалску казну сам одслужио у војсци, онда краће време играо у Звезди, па отишао у иностранство. Мој нови клуб био је немачки Карлсруе, у коме сам био две године, а после тога сам почео да луњам. Отишао сам у Сент Луис (Америка), па сам се вратио у Југославију и играо за ОФК Београд. Потом ме је живот опет одвео преко океана. Овога пута у колумбијски Санта Фе. И ту сам, у тридесет првој години, доживео другу фудбалску младост...

Како то објашњавате?

Одговарала ми је надморска висина од две хиљаде и осам стотина метара. Имао сам јако спортско срце са четрдесет два откуцаја у минуту. Кад се ја у току утакмице загрејем, они око мене већ „поцркају”... Публика ме волела. Остао сам у клубу чак пет година. А на турниру у Чилеу открио сам у бразилском асу Рилду друга мог кова. Постали смо велики пријатељи, а за њега је Пеле био као брат. И од тада смо нас тројица често били заједно. Пеле је, што се каже, једном човек. Добронамернијег од њега нисам упознао.

Која политика је Ваша?

Ниједна. Ево мог искуства с политиком: дошао сам 1973. у Беле орлове, клуб српских емиграната у Канади. Био сам играч и тренер. Али, добио сам службени позив да се хитно вратим у Београд. Кад сам то учинио полиција ми је одузела пасош због сарадње са емигрантима...  Недавно сам опет био у Канади због помоћи Белим орловима. И због тог мог поступка амбасада Србије је организовала пријем на коме сам награђен због помоћи српском клубу. На том пријему сам, помињући онај и овај случај, питао: „Да ли, после свега што ми се догодило, можете да ми кажете ко је у Србији победио: четници или партизани”...  Никад већи аплауз нисам добио! 

Ко вас је увео у тренере?

Учинио је то, на велика врата, Бранко Станковић. Био сам његов помоћник крајем осамдесетих у Црвеној звезди. Али, пре тога сам са Џастом, српским клубом из из Мелбурна, освојио Куп и стигао у финале плеј-офа. Проглашен сам тада за најбољег тренера Аустралије. После одласка Станковића постављен сам за првог тренера Црвене звезде, која је 1991, с тренером Љупком Петровићем, освојила титулу првака Европе и света. Уз све остало мој велики успех је што сам „натерао” Драгана Стојковића и Дејана Савићевића да се, после дугог ћутања, помире и проговоре. Они су, после тога постали најбољи пријатељи и најбољи европски играчки пар. А да је Дејан био вредан као Драган био би најбољи играч на свету.  

Која је Ваша друга љубав?

После фудбала највише волим жене. Два пута сам се женио и разводио, али никад нисам био сам. Заљубљиве сам природе и дугопругаш сам у том „спорту”. Радо се сећам свих својих љубави. А верујем и да оне воле мене. И сад имам лепу љубав...(показује слику)

А на ком месту Вам је коцка?

Никад нисам био професионални коцкар. Нисам живо од коцке, а ни за коцку. Међутим, волим да учествујем и у тим играма. Доживљавам и то као неку врсту такмичења, доказивања менталне снаге. Онај ко добро игра карте сигурно брже и здравије мисли од онога који то не чини...

Како сад живите?

Веома добро. Материјално сам потпуно обезбеђен. Имам животну и спортску пензију, а и сталну помоћ Црвене звезде која није мања од хиљаду евра месечно. А и кад је здравље у питању не могу да се пожалим. Засад ме добро служи сваки део тела. Најлошије сарађујем с ногама, али шта су све претрпеле добро ме још и служе. О срцу ми воде рачуна доктори Перуничић и Ђукановић. Посебно то чине од како ми је пре пола године уграђен пејсмејкер.

О чему најчешће мислите?

О нади. Нада је животна сила. Надам се да ћу дочекати све унуке: и Маркову и Катјину децу... Док се бријем често запевам: „Сиромах сам, ал’волим да живим”. Радујем се сваком дану. Вечити сам оптимиста... 


Коментари7
6242c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan MIKAVICA
kako jejedan sistem naudio jednom sportistu to je primer Sekularca.Da nije bilo surove kazne, Seki bi bio poznat toliko koliko Pele.Nikad necu zaboraviti njegovu sliku na prvoj stranici francuskog lista" L'Equipe". Jednom receno boljeg driblera nisam video od njega.
Dusan Mitrovic
Hteo bih da dodam moja secanja dok smo trckarali oko Bucka(Sekija)igrajuci mali fudbal u Kopitarevoj gradini i ispred bise ocne klinike u ulici Djordja Vasingtona.Tu su bili Zoran i Sinisa Aleksic,Mirko Sekularac,Zika krekac,Velja Zrdavkovic,Bora tarzan i ostali.Seki je bio i uvek ostao onaj dobar klinac iz naseg kraja uvek zdravo kako si.A igrali smo u dvorisru druge muske pa nas jurio direktor Petrasin Nikitovic vicuci za nama "rdle jedne dohvaticu ja vas" posle slomijenog prozora.Da to su nezaboravna vremena i sve nabolje nasem Bucku-Sekiju od mene i ostalih koji ga se ovde rado secaju.Pozdrav iz Kanade
Stanislav Kalenic - Sreckovic
Kao klinac (1950tih i 1960tih) sam stanovao u ulici Jelene Cetkovica i tu smo stalno pikali fudbal u parkicu kod Kopitareve Gradine. Seki je tuda prolazio da stigne do svoje kuce u Hilandarskoj i cesto uzme loptu da pimpluje ili sa nama da zaigra jedno par dodavanja a mi o tome verglamo cele naredne godine. Bio (i ostao) nesebican covek, nikad nije bio neki tip prepun sebe mada je bio na vrhuncu popularnosti bas u to doba.
Јован Илић
Лепа је ова прича о великом ШЕКУЛАРЦУ , човеку који је дао печат Југословенском фудбалу и човеку којег и сада краси младалачки дух. Драго ми је што га његова и моја ЗВЕЗДА , јер навијам за њу и материјално помаже. Кад сам прошле или препрошле године упознао њгову ћерку Катју овде у граду под Гучевом закључио сам да је дивна и мила девојка и да је штета што је раније нисам упознао, могла би ми бити снајка, што би ме веома обрадовало. Шеки би ми био и миљеник и пријатељ. Дочека ће шеки и унуке од ње. Пуно здравља драги Драгославе!
Dragan Bosnjakovic
Hvala Sekularcu za sve sto je ucinio za JUGOSLO VENSKI futbal.Kad je jednu polusezonu zajedno sa Milosem Milutinovicem igrao za OFK Beograd,Kara burma je bila pretesna!Na keaju mislim da bi klub kao CRVRENA ZVEZDA na neki nacin trebala da se bar nekom spomen plocom,oduzi cika DIMITRIJU MILOJEVICU-MITKETU koji je STVARNO iznedrio Sekularca.Jo jednom HVALA i uzivaj u svojoj poro- dici!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља