недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Како одбранити кућни буџет од курсних разлика

понедељак, 26.07.2010. у 22:00

Званични средњи курс евра према динару последњих недеља константно јача, што је утицало на појављивање значајних разлика у куповним и продајним курсевима пословних банака и мењачница. Оваква кретања су уобичајена током турбулентних кретања у односима валута у Србији. На крају прошле године када је динар осетно слабио према евру, разлике између куповних и продајних курсева су биле и више од oсам динара. A на крају прошле недеље, пословне банке су куповале евро од грађана по знатно нижим курсевима од званичног средњег курса Народне банке Србије, тако да је куповни курс појединих банака достизао минималну вредност и од 101,8 динара за један евро. Са друге стране, највећи број банака је исту валуту продавао по курсу изнад 107,3 динара за евро, а поједине банке су евро продавале и по 108,3 динара.

Питање које већину грађана интересује у овим периодима је како се заштитити од курсних ризика? Универзалног одговора нема, али постоји неколико препорука које могу делимично да одбране од неизвесности у погледу располагања новцем у домаћој валути. Тим портала Kamatica. com препоручио је неколико мера.

1. Избегавати конверзију валута у време нестабилног курса динара према евру

У време нестабилности курса пословне банке и мењачнице бране пословни резултат и (понекад екстрапрофита) тако што померају границе куповних и продајних курсева више него што је то уобичајено. Најчешће су у овом периоду на губитку грађани који конвертују валуте, било да купују или продају стране валуте. Иако није универзално правило, добро је избегавати било какву врсту конверзије валута у периоду значајнијих промена курса динара и, уколико је то могуће, обавити је у периоду стабилнијег курса.

2. Уколико је неопходна конверзија, треба погледати понуду више банака и мењачница

У време нестабилног курса значајне су разлике међу банкама и мењачницама и крећу се ових дана до 3,5 динара код продајних и око три динара код куповних курсева у банкама и мењачницама. Уколико нестабилности буде и у наредним недељама, разлика би се могла и повећавати. Тако је, на пример, у време значајне депресијације динара 2008. године, разлика између продајних курсева пословних банака и мењачница достизала и седам динара.

Ове разлике посебно су значајне уколико се конвертују више новца. Ово правило треба примењивати и у периодима стабилног курса, када се конвертује већи износ средстава.

3. Обратити пажњу на цене производа које се купују у трговинама

Курс и промене цена основних трошкова производње (горива, електричне енергије...) битни су елементи промене цена основних животних намирница и осталих производа које се купују у трговинама. Док су цене домаћих производа осетљивије на промене цене енергената, цене производа страних произвођача су осетљивије на промену курса. Због тога у време нестабилног курса, цене страних производа се чешће мењају него цене домаћих производа. Осим тога, понекад увозници или продавци преузимају на себе трошкове промене курса како би одржали конкурентност, па се може десити да у појединим трговинама цене страних производа остану непромењене.

Да би се делимично заштитили од промене цене производа узрокованих нестабилним курсом, треба покушати замену страних производа домаћим, који су мање осетљиви на промене курса. Истовремено, препоручује се провера цене производа у различитим трговинама пре куповине, јер су реакције трговаца на нове услове пословања различите, што доводи до осетних разлика у ценама.

4. Ускладити штедњу у банкама са личним потребама

Генерално, динарска штедња носи значајне предности у односу на штедњу у страној валути – нема опорезивања, виша каматна стопа, усклађеност са стопом инфлације... Уколико ће штедња бити потрошена за куповину робе или услуга које су високо зависне од курса, препоручљиво је да бар део штедње буде у страној валути. То је истовремено и рационално, јер никада није добро сва уштеђена средства поседовати у једној валути.

С друге стране, увек је добро ако се средства штедње ускладе са врстом плаћања. На пример, уколико се роба или услуга плаћа у динарима, а средства штедње су доминантно у еврима, треба рачунати да ће део средстава бити изгубљен на конверзији евра у динаре. Са динарском штедњом, неће бити оваквих непланираних трошкова.

5. Рефинансирати кредите са валутним клаузулама у динарске

Усклађивање начина индексирања кредита са валутом у којој се прима плата је препорука коју треба примењивати независно од кретања курса домаће према страним валутама. Међутим, у периодима слабљења вредности домаће валуте, појављују се многи проблеми, који само појачавају вредност ове препоруке. Свако померање курса динара наниже према страној валути, повећава месечну обавезу корисника кредита према банци. Једноставно је израчунати да је депресијација динара према евру од око 10 одсто у последњих пар месеци у истом проценту увећала месечну обавезу оних који су задужени кредитима индексираним у еврима. Не само да месечна примања не прате кретања курса, већ курс својом нестабилношћу често индиректно утиче и на повећање камата на кредите индексиране у страној валути. Ово се догађа јер банке нестабилан курс посматрају као један од фактора повећаног ризика пословања у Србији.

Све наведене препоруке не гарантују потпуну заштиту од курсних промена, јер оне делују различитим интензитетом на поједине сегменте домаће економије и често у комбинацији са другим економским факторима и ризицима. Али, сигурно је да ће примена ових препорука учинити породичне буџете јачим и отпорнијим на промене курса које постају наша свакодневица.

У. Е. Р.


Коментари7
563b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan milin.
Kucni budzet je nemoguce odbraniti,pogotovu u porodicama koje su se,verujuci u lazna obecanja nasih eksperata,zaduzili u bankama.Budzeti su napadnuti sa dve strane,tako da ni nominalno povecanje plata i penzija,za koje inace ne postoje nikakve mogucnosti,nece pomoci.Narodna banka je pokazala nemoc,da i na ovako niskom nivou trgivanja devizama,prodajom deviza zaustvi rast kusa evra.Ono sto bi moglo da pomogne trenutno je povecanje dinarskog depozita bankama i rigorozna stednja svih i na svim nivoima,upravo suprotno teoriji Dinkiceve elasticnosti traznje.U uslovima kada se trosi vise od zaradjenog,ptrosacki krediti moraju biti skupi.Drzava,ako ima strategiju ekonomskog razvoja,moze iz budjeta da regresira investicione kredite.Sadasnjom politikom ,eksperta Dinkica i razvojem njegove krivulje traznje,kucni budzeti finansiraju banke,drzavu i razne spekulativne lobije i sve ce manje biti u funkciji svojih ukucana.U svim normalnim sistemima za ovako krupne promasaje daju se ostavke ili smene.
Branka Dj.
Hvala na savetu ali ja samo slusam gos.DINKICA.Prvo sam prosle godine dobila akcije od 1000evra,sada u septembru mi treci put ove godine uz pomoc MMF povecava platu.Skoro svaki drugi dan otvara nova preduzeca,zaposljava nove ljude,nema sta kao u bajci,ali kada se probudis onda neznas gde ces.Zato ja ponovo ukljucim tv.i bata Dinkic ima pricu i ponovo pocnem da sanjam da sam u Svajcarskoj.Jadna nam majka,koliko jos mozemo da izdrzimo.
паја патак
Ја сам одушевљен саветом бр. 5: Рефинансирати кредите са валутним клаузулама у динарске! Једино је мало незгодно што паметњаковић који га је дао није дао и савет: Како? Где наћи будалу – зајмодавца, који би то прихватио?
j j
Šta će biti sa dinarom kad država rasproda devizne rezerve? Čime će tada štititi kurs dinara? Sumnjam da će im neko, na ovoliko zaduženje zemlje, dati neki kredit. A sa druge strane sve su rasprodali što vredi i pare proćerdali. Ništa od tog novca nije novo stvoreno ili bar urađena putna mreža, kao Hrvatska recimo. A vreme da se otplata kredita počne dolazi.
Bane Zna Znanje
Ovaj tekst je koristan koliko i cuveni savet Broja jedan (Alan Ford): "Ako kanis pobediti, ne smes izgubiti"! Umesto ovoga, jedan analitican tekst o uzrocima pojave, o vec postojecim dilerima na ulicama, o drzavnoj politici koja do ovoga dovodi, o ekstraprofiterima koji ovo izazivaju radi sebe... Zatim jedan konstantan pritisak putem medija na drzavu da stane tome na put.... Dakle, jedan istrazivacki i konstruktivan clanak je ono sto nam treba.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља