субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Беспарица нас води у електросферу

Аутор: Марина Вулићевићпетак, 30.07.2010. у 22:00

На радном столу, поред полице пренатрпане књигама, стоји екран рачунара, који у свега неколико потеза може да отвори и да листа ризницу најбогатијих енциклопедија, историја уметности, речника. Међутим, окретање страница књиге у класичној форми, или листање на најразличитијим е-читачима, два су приступа књизи која отварају мноштво питања. Да ли ће се убудуће књига читати искључиво у електронској форми, да ли ћемо изгубити навику да је чувамо у њеном „традиционалном облику”, да ли су све ове промене корисне и добре. Ипак, код нас је књига још увек схваћена искључиво управо у тој својој класичној форми, малобројна су електронска издања. 

Сретен Угричић, књижевник и управник Народне библиотеке Србије, каже да заа елeктронско читање код нас још увек нема минимума неопходне инфраструктуре – ни технолошке, ни привредне, ни културолошке. Да би економија и култура електронске књиге функционисале, потребно је да имате сајтове са гомилама електронских наслова опремљених софтверски тако да се лако претражују, наплаћују и „скидају” тј. пребацују на ваш лични рачунар, на читач за е-књиге, таблет рачунар или на ваш мултифункционални мобилни телефон:

– То значи, потребно је да имате квалитетну широкопојасну интернет конекцију доступну већини грађана, и да ти грађани имају одговарајуће уређаје, фиксне или мобилне, свих наведених врста и перформанси. Најзад, потребно је да ти грађани, свих профила, имају културно-цивилизацијски индуковану потребу, навику и мотивацију да се образују, забављају, сазнају, усавршавају и оплемењују, поред свих других медија, канала и носилаца информација, још и користећи предности и специфичности електронског издаваштва и дистрибуције знања и вредности.

Може ли се у некој скорој будућности замислити да наши издавачи читаоцима продају књиге у форми це-деова, или да им књиге шаљу у електронској форми?

Наш саговорник, пак, сматра да це-де или ди-ви-ди формати нису адекватни за електронску књигу. Објашњава затим:

– Пре неки дан читао сам интервју са првим аутором на свету који је продао милион копија своје књиге објављене и продаване на интернету. Појмови издавача, дистрибутера, књижара, библиотека, медија, итд. у дигиталној ери више не важе, нису више на тај класичан начин диференцирани. Сад се све то поклапа, односно рашчлањује у другачијем виду, на који још нисмо навикли. А да ли предвиђам да ће се у скоријој будућности ипак појавити у Србији предузимљиви актери, способни да упркос базичним мањкавостима и предусловима, којих овде још увек нема, ипак крену у ту пословну и културолошку авантуру – да, хоће. То је, просто, незаустављиво и биће ту, са извесним кашњењем, али није ли исто важило и за „папирно” издаваштво?

Као и код свих промена, наш човек се запита да ли је за књигу боље да задржи своју досадашњу форму, да можемо да је држимо и гледамо увек, миришемо њене листове свеже од штампе, да се „распознајемо” по томе што носимо књиге… Угричић на то додаје да нас историја цивилизације учи да нови медиј у принципу не поништава претходећи, напротив, помаже му као нека врста „колатералног” маркетинга.

– У ствари, расте само квантитативни фактор приступа информацијама. Наша култура је синергија свих актуелних и свих досадашњих медија. Само је, у свему томе, кроз векове, човек базично исти, тј. мање-више истих сазнајно-вредносних капацитета и потреба. Поједини људи који су живели пре две или две и по хиљаде година, пре свих штампаних књига и пре свих електронских справа и информација, знали су више и дубље о свету и о себи, него огромна већина нас данас, него наши потомци сутра – закључује Сретен Угричић.

Сличног је мишљења и Владислава Гордић-Петковић, универзитетски професор и књижевни критичар, која сматра да ће, ако ништа друго, беспарица натерати наше писце и научнике да објављују у електросфери, јер је публике за уметничку књижевност и научну литературу све мање, а државни фондови и појединачни издавачи имаће све мање мотива да финансирају некомерцијалне подухвате. Са друге стране, издавачи се ипак плаше да би њихова делатност престала да има смисла буду ли са штампаног текста прешли на хипертекст. Тренутно се чини да и ауторима и издавачима највише одговара међустање звано „блог-чет-Фејс”: електронска комуникација, што и једне и друге занима превасходно као медиј рекламирања, а не као креативна димензија, додаје Владислава Гордић-Петковић.

У којим случајевима су читаоцима посебно корисна е-издања књига?

– Електронска издања неопходна су кад је у питању пре свега референцијална литература: енциклопедије, речници, лексикони и приручници требало би да се у целости преселе на екран, јер је претраживање тако много једноставније него на папиру. Наука о књижевности такође много добија са електронским базама података јер се питања реторике, стилистике, фразеологије и осталих језичких и тематских аспеката књижевног дела лакше истражују електронски. Но електронско издаваштво код нас неће узети маха све док су компјутер и лаптоп већинском делу Србије само средство за разбибригу, а не за рад – објашњава наша саговорница, додајући да је

компјутер олакшао обраду текста, али није убрзао његов настанак, и да електронски текст тешко може бити простор читалачког уживања, али је зато као простор истраживања већ незаменљив.

----------------------------------------------

Е- издања само за фанове

Дејан Михаиловић, уредник у издавачкој кући „Лагуна”, сматра да Србија још увек није ваљано законски регулисала ни традиционално издаваштво, док је у свету оно већ одавно индустрија са развијеним механизмима, који уређују односе издавача, дистрибутера и аутора. По Михаиловићевом мишљењу, развој електронског издаваштва код нас зависи превасходно од степена технолошког развоја, тржишних могућности, развоја издавачке индустрије. Он наводи да су код нас издавачи истовремено и литерарни агенти домаћих писаца зато што не постоји тржишни интерес да се те две делатности раздвоје.

– На Западу верзије електронских издања доживљавају прави бум и знатно су јефтиније, јер штеде материјал и заобилазе штампарије и књижарску мрежу. Али, иако је недавно „Амазон” објавио да је у другом кварталу ове године по први пут откако постоји продао више електронских него традиционалних издања у тврдим корицама, на западном тржишту још нема сагласности у погледу стандарда за формат, паковање и продају електронских књига, при чему велику улогу играју и ауторска права на е-издања. Тако да традиционално штампана књига преовлађује и у данашњем информатичком свету, јер читалачка публика налази могућности да одговори на нове изазове квалитетне традиционалне књиге. Још смо далеко од тога да укинемо јавне и приватне библиотеке. Е-књиге су још увек резервисане само за „фанове” у високоразвијеним индустријским земљама. Садашња форма књиге била је и остала најподеснија за читаоца. Кад се претвори у нешто виртуелно, књига ће престати да буде предмет, њена вишеструка естетска вредност претвориће се у информацију – објашњава Михаиловић.


Коментари1
d798a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Majstorovic
Nema mesta skeptici, e-knjiga brzo dolazi i medju nas u Srbiji. Jevtiniji pristup knjizi, jevtiniji je napredak drzave, brzi je put do boljitka.Internet je samo alatka koja nam nudi laksi put do cilja. Apsurd je odbiti takvu ponudu. Cak i besplatnim pristupom internetu u Srbiji, drzava bi profitirala. Kreativnost je druga tema, ali i njoj elektronska pomagala stoje na usluzi. Potrudimo se da nam se sto pre desi takav preporod, a s njim i procvat demokratije, za sada jednog ustrojstva drustva koji nudi napredak. Majstorovi Zeljko

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља