среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:22

Основа сваког плана за Косово – заштита Срба

недеља, 01.08.2010. у 22:00
Игор Мировић и Милош Јовановић

Србија сигурно неће ратовати за Косово, али га никада неће ни признати, а неће ни тужити ниједну земљу која га је признала, поручио је на седници парламента шеф државе Борис Тадић. Јавности је, тако, за сада познато за које путеве се Србија није одлучила, али шта ће тачно предузети у наредном периоду остаје под незваничном ознаком државне тајне.

Ако су конкретни кораци тајна, тајна су и очекивања од коначног решења. Државна стратегија се у овом тренутку своди на инсистирање Београда на новим преговорима о статуту који би за исход требало да има „компромисно решење у складу са Уставом Србије, које неће једнима дати све, а другима све одузети”. Шта то тачно значи, непознаница је чак и за првог потпредседника владе Ивицу Дачића који је и сам пред посланицима признао да не зна „које би то компромисно решење било прихватљиво”.

Оно које, судећи по изјавама и представника власти и највећег дела опозиције, сигурно није прихватљиво јесте оно што, као компромис ових дана, званично нуди Европска унија, а незванично и САД – чврсту аутономију или специјални статус за север Косова.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић за наш лист је одбацио ту идеју наглашавајући да специјални статус већ постоји и да је он установљен 1999. године. „Шта је онда ново што нуди ЕУ? Србија неће мењати своје за своје. Ми можемо само да разговарамо о статусу Косова, пошто је статус севера већ дефинисан”, каже он.

Сличне ставове износе и у опозицији. „Морамо водити рачуна, пре свега, о нашем уставном поретку и на широком консензусу утврђеној платформи да желимо да сачувамо државу у пуном суверенитету и у облику који је ова генерација политичара и грађана примила од претходних генерација”, каже Игор Мировић, члан Председништва Српске напредне странке. Потпредседник Демократске странке Србије Милош Јовановић истиче да је „неприхватљива било која опција која подразумева експлицитно или имплицитно признавање сецесије Косова”.

Либерално-демократска партија је, према речима Зорана Остојића, члана председништва те странке, уверена да је том делу Косова потребно више од класичне локалне самоуправе. „Ништа на Косову није уобичајено, па ни решења не могу бити књишка. Ипак, морамо да водимо рачуна да не живе сви Срби на северу Косова, они не смеју да буду жртве новог решења”, каже Остојић.

Од представника опозиције је лакше чути како они виде могуће решење косовског проблема – код неких то је већ оформљена стратегија и план деловања, код других, опет, само идеја. Али и међу представницима власти појединци знају како би даље.

Стојанка Петковић, народна посланица из Г17 плус, која живи на КиМ, каже да би компромисно решење „на основу њеног сазнања из народа КиМ”, значило да свуда тамо где је већинско српско становништво морају постојати јасне ингеренције и институције Србије, а заштита српске историјске и културне баштине мора бити приоритет.

„Опште је позната ствар да су сви политички субјекти на северном делу КиМ јединствени у ставу да север ни у сну неће да се интегрише у косовске институције. Стога треба озбиљно размислити у наредном периоду о отварању основног суда у Косовској Митровици, у коме би се судило по законодавству Србије, уз присуство и Еулекс судија и тужилаца”, рекла је Петковићева на скупштинској седници.

И у ДСС-у знају тачно шта би у наредном периоду предузели, наравно, да су они на власти. „Косово не може да се брани, а да приоритет владе буду евроинтеграције. Када се изађе из тог оквира, најпре треба да се обезбеди останак Срба на КиМ и то тако што би им се обезбедила чврста финансијска подршка и гарантовала безбедност”, каже Јовановић и додаје да за гарантовање безбедности постоје два модалитета, која за сада не жели да открива.

Осим тога, како објашњава, морамо да се окренемо себи и радимо на јачању Србије – економском, политичком, институционалном. До тада, али и док не дође до промене међународних околности које се, како каже, брзо мењају, важно је да косовски конфликт држимо замрзнутим.

Предлог о замрзнутом конфликту заговара и Игор Мировић, али, како каже, под условом да Србија и КиМ уђу заједно у ЕУ. Међусобни односи би остали замрзнути, наравно уз поштовање свих могућих права и много већу заштиту становништва на КиМ. „Пријем у унију и помак ка том пријему може да значи стабилизацију економских прилика и у централном и у северном делу Србије и на КиМ, што кроз известан број година (10, 15 година) може да доведе до мирнијег, рационалнијег и ефикаснијег тока преговора”, објашњава Мировић указујући да такво решење већ постоји у случају Кипра.

Г. Новаковић – Б. Баковић


Коментари21
0175f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

đorđe stojanović
Jevreji su dvije hiljade godina bili bez svoje države i lutali su svijetom ali Palestine se nisu nikada odrekli. Zbog svoje ljubavi prema domovini oni su ostvarili san da povrate što je njihovo. Tako i mi Srbi trebamo da nikada ne zaboravimo naše KOSOVO i kad tad cemo povratiti izgubljeno.
Бране - МУДРО и СИСТЕМАТИЗОВАНО
Све је могуће u EУ за 20 или 50 година.. ДАНАС је за све Србе на КиМ и све грађане Србије, најбоље да Србија што пре уђе у ЕУ и на КиМ. Међутим сада су на КиМ , заједно Албанци и САД, зато морамо БЕЗ ИЛУЗИЈА, тражити од ЕУ само ОНО ШТО ЈЕ САДА МОГУЋЕ : (1) Никада признати сецесију КиМ и инсистирати да КиМ формално остане у саставу Државе Србије, а да истовремено може да буде и у ЕУ; (2)Изградити директне везе Државе Србије са северним делом КиМ и Српским енклавама на КиМ; (3)Предузимати све да Србија што пре формално уђе у ЕУ; (4)Подржати Републику Српску да самостално уђе у ЕУ; (5)Изградити директне везе између Државе Србије и Републике Српске; ( 6) Држава Србија мора одржавати добре дипломатске везе са Великим светским силама; (7)Преко РТС1 подићи ниво знања и културе - ЗНАЊЕ, РАД, КУЛТУРА; и нон стоп акција за борбу против криминалаца и корупције. (8).....
snezana miletic
Slazem se da su Srbi na kosovu ugrozeni, a da nisu sve vise i u Vojvodini?
Deda Pera Englezac
Vece vojne vezbe oko takozvane granice sa kosovom i privremeno baziranje srpskih snaga na tome predelu ce biti najblji dokaz da srbi nisu beskicani
умеће државотворности
Било која званична стратегија у оваквим случајевима не вреди ништа ако нема и своју тајну стратегију. Бојим се да наша власт није дорасла тако нечему.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља