понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:27

За трофеј Ана Ивановић – Марија Шарапова

Аутор: Г. А.четвртак, 24.01.2008. у 22:00
Марија Шарапова и Ана Ивановић

Ана Ивановић ће се борити за трофеј на још једној међу најблиставијим тениским позорницама. Играће у финалу на Међународном првенству Аустралије пошто је у полуфиналу савладала Словакињу Данијелу Хантухову с 0:6, 6:3, 6:4.

Док се наша тенисерка с великим разлогом до неба радовала победи од које је у једном тренутку била тако далеко, најбољој словачкој играчици се рушио читав свет. Једва је смогла снагу да очува спортско достојанство и испоштује столетни тениски обичај. Невољно је пружила руку преко мреже и не погледавши у супарницу. Устремила се ка свлачионици да се тамо сама између четири зида бори с тешким мислима.

Тек који минут раније још је имала велике изгледе да изађе на мегдан у финалу у који је дуго гледала кроз широко отворена врата. Почело је изненађујуће и за једну и за другу. Ивановићева није могла да пронађе себе, а Хантухова је играла као немного пута. Развој догађаја је био потпуно друкчији него у њиховом претходном окршају, у првом колу на завршном турниру у Мадриду поткрај прошле године, када је у поље Словакиње севало са свих страна.

У јучерашњем дуелу наша тенисерка није могла да се препозна. Очигледно обузета немиром, под теретом важног меча у којем је била фаворит, препустила је противници да суверено контролише развој догађаја. Хантуховој је припало првих осам гемова – 6:0, 2:0. Ивановићева је у првом сету освојила само девет поена.

Међутим, док је тле под њом озбиљно подрхтавало, један убојит прецизан ударац из форхенда, готово неупоредивог у женском тенису данас, био је довољан да из њеног парчета игралишта крене лавина неодбрањивих поена, њен заштитни знак којег се прибојава свака противница.

На „Роду Лејверу”, главном терену мелбурнског турнира за „грен-слем”, почео је величанствени преображај јагњета у вука. С ударцима на које је Ивановићева чекала читаву вечност кренула је и бујица самопоуздања. Дотле стабилна игра хладнокрвне Хантухове почела је полако да пуца по шавовима. Ивановићева је преузела конце игре у своје руке. Словакиња је кренула да греши. Нада у победу наше тенисерке одједанпут је надвладала стрепњу.

Меч је за од тада надахнуту Ивановићеву практично тек почињао. У том налету је стигла до изједначења, а преломни тренуци су били у бици за пети гем у одлучујућем сету при 2:2. Наша тенисерка је у игри нерава, напетих до ивице пуцања, морала неколико пута да спасава брејк-лопте. У том гему је било чак седам изједначења. И када је повела с 3:2, то није означило и слом Словакиње. Следеће узбуђење је уследило у деветом гему. Ивановићева је у једном поену већ била матирана, али је Хантухова начинила грешку коју је платила са свих пет и по милиона долара колико је освојила до сада у каријери. Уместо да у поље наше тенисерке само пребаци лоптицу, недостижну и погледом, погодила је у мрежу.

Тако је практично ишчезао њен сан о првом финалу на турнирима за „грен-слем”, који јој је био надохват руке. Наша тенисерка није пропустила прилику да на свој сервис запечати судбину противнице и испуни нам срца радошћу и задовољством као када је на прошлогодишњем „Ролан Гаросу” преслишала у полуфиналу Рускињу Марију Шарапову, противницу у мелбурнском финалу.

– Меч је био изузетно тежак. На почетку сам била нервозна. Кренула сам разочаравајуће. Слабо сам се кретала, а у једном тренутку сам мислила да ћу да паднем. Очајно сам сервирала. Бранила сам се све време. Хантухова је играла одлично. Међутим, нисам губила наду. Знала сам да морам да се борим до краја и да будем агресивна. Била сам убеђена да Словакиња не може да игра у високом ритму све време. Морала је кадтад да попусти, – у даху је објашњавала Ивановићева која чак и није знала да ће од понедељка с трећег места на светској ранг-листи да избије на друго.

У односу на финале „Ролан Гароса”, када је опхрвана важношћу меча поклекла пред надмоћном Белгијанком Жистин Енен, најбољом тенисерком на свету, њене шансе за трофеј су сада много веће. Практично су „фифти-фифти”, јер се састају тенисерке које су у Мелбурн дошле најприпремљеније.

– Шарапова игра одлично на турниру. Победила је чинило се неприкосновену Ененову у два сета, у другом са 6:0. Играле смо четири пута. Победила сам је двапут, тако да знам којом тактиком да јој се супротставим, – закључује Ивановићева. – Мораћу да јој парирам од првог поена. Не смем поново да дозволим овако очајан старт као против Хантухове. Против Рускиње ће баш први сет да буде пресудан.

Ивановићева на мегдан у финалу иде испуњена великим самопоуздањем.

– Осећам се другачије него било када досад. Осећам да сам искуснија, физички спремнија него икада, да припадам врху и да нема тенисерке коју не мкогу да победим, – охрабрујуће су речи наше тенисерке.


Коментари10
5cee2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jaroslav Hus
Tacno, mamo 2 vrhunska svetska tenisera i teniserke ali ne treba takva euforija! Imamo vrhunske svetske vaterpoliste, odbojkase, nekada smo imali i kosarkase i rukometase i opet cemo imati ali okrenumo se stvarnosti jer nam jos vise treba ono sto nemamo: Putevi, stanovi, vodovodi, bolnice, univerziteti (ne spomenici iz 19og veka kao Elektro-Tehnicki u Beogradu), drzava zakona i bez mita i potplate. Znate sta mislim. Euforija je rezultat ocajanja i beznadja, uteha da imamo makar nesto dobro i vredno a to su nasi sportisti. Da li cemo ikada imati politicare sa trunkom ljudske vrednosti?
Miro Markovic
I Ani i Mairji zelim dobru igru i postenu borbu. Obe su divne lepote slovenskih naroda i njima se samo mozemo da divimo, jer to zasluzuju svojim sportksim ponasanjem i viteskim nadmeanjem. Radovacemo se pa bilo koja da pobedi. Srcom smo uz Anu a dusom us Mariju. Neka ceo svet uziva u njhovoj prekrasnoj igri. One pripadaju svetu, jer su odavno izasle iz svojih granica svojom igrom tenisa, lepotom srca i postenom borbom da se bude najbolji medju najboljima. Od dva oka u jednoj glaci jedno mora da pobedi, a svi znamo da su nam obadva beskrajno draga. Neka i Ana i Marija uzivaju u igri a mi cemo da im se divimo sirom svetskog sara: od Lisabona do Vladivostoka, od Melburna do Los Agelosa, New Yorka, Pariza, Beograda i Moskve, od Santijaga do Johanesburga. Svuda smo i svuda nasa srca kucaju za Anu i Mariju.
Йоланда Младенова
Много се радвам за успеха на Ана и Ноле - стискаме палци за победа!!!
Bojan Todorović
Gledam Noleta i ne dišem! Dere Rožea samo tako! Baš onako kako mladi lavovi razjure ostarele alfa mužjake. Vodi sa 5 : 1 . Na tribinama seda Noletovi Tata, Mama i dva Brata. Nose na majicama četiri slova : N O L E !! Veličanstveno, dirljivo, iskreno do suza. A onda – vidim kako Noletov Tata ustaje da moli grupu pijanih tinejdžera koji skaču, urlaju, prave svinjac od tog veličanstvenog trenutka preteći da upropaste i .....nešto tako divno i neverovatno !!!! Valjda da pokažu kako su VELIKI SRBI ? Naravno – nisu ta vaspitno zapuštena deca kriva - Šta oni mogu da znaju ??? Oni misle da je to dobro !!!??? Oni veruju da su najbolji Srbi ako naprave incident i skrenu pažnju na seba svojom glupošću i agresivnošću. Strašno !!! Sramota me!!!! Evo gledam 2 : 0 u setovima ali neprekidno strepim da ne ometu NJEGA naš ponos i ljubimca koji je mukotrpno trenirao dok su se oni opijali u lokalnim kafićima ! Neverovatno koliko malo primitivizma treba da se podrije nadljudski trud, tolika pozitivna energija toliko lepa slika pravog šampiona . Rože polako pada u drugi plan – protivnik je negde drugde - u našem primitivimu i bezumlju. PS . Nije li dovoljna ovolika Srbija, Melburn je daleko ? Mislite o tome....
milenko vico
Naprijed Ana, volimo te. Cijela Republika SRPSKA.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Тенис

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља