понедељак, 23.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 04.08.2010. у 22:00 Мишa Ђурковић

Држава која (од)умире

Србија је заиста земља са много проблема. Свакодневно нас бомбардују вестима о економској кризи, слабо стојимо са савезницима, Сека још није одлучила кад ће да се венча, а ево и Звезда ће изгледа опет да остане без Лиге Европе.

Шалу на страну, заиста су ретки сектори у којима друштво и држава нечим могу да се похвале. Међу народом се шири апатија, а чини се да јаз између њега и политичке касте која одлучује о његовој судбини и усмерава токове и трендове никада није био већи. Услед гомиле свакодневних брига, информација и удара који захтевају тренутно реаговање, постаје тешко окренути се ка дугорочним, суштинским проблемима. Најважнији од њих свакако јесте демографско пропадање.

Становништво, познато је, спада у један од основних фактора постојања и дефинисања државе. Сва остала питања имају свој смисао само ако се односе на народ који живи на једном простору. Ако нема људи који ће да живе у некој земљи, она самим тим престаје да буде држава.

Становништво је једној држави неопходно за неколико основних функција: као радна снага, дакле они који стварају, производе и обезбеђују храну, материјална и духовна добра и тиме пуне буџет; као репродуктивна снага, дакле они који рађају децу и тако обезбеђују будућност; и коначно као потенцијални ратници, они који својом бројношћу и спремношћу одвраћају потенцијалне агресоре од угрожавања земље.

Код нас су недавно објављени званични подаци о демографским трендовима. Они су катастрофални. Годишње се рађа око 70.000 деце, а умире око 105.000 људи. Ако се овој разлици од 35.000 дода и непознат број економских имиграната (не постоје званични подаци, али упућени кажу да се овај тренд није смањио у протеклој деценији) долазимо до податка да Србија за десет година остаје без пола милиона становника. Просечна старост је прешла 40 година, што ће рећи да би у потенцијалној војној одбрани земље доминирали трећепозивци.

Последице оваквих трендова угрожавају безбедност земље и тиме што се јужни и источни крајеви немилице празне. Посебно су на удару села која буквално изумиру. Значајна је и чињеница да већинско становништво учествује у броју рођених са свега 50 одсто, што води рапидној измени демографске структуре. По правилу, то увек изазива и политичку нестабилност. У том правцу ће водити и чињеница да ће Србија врло скоро морати да почне да увози радну снагу (већ сада за сезонске послове недостаје око 25.000 људи). Дакле, ову земљу домицилно становништво ускоро неће моћи ни да економски одржава, ни да демографски обнавља, нити да је брани у евентуалним сукобима.

Још већи проблем од самих чињеница представља, чини се, начин на који владајућа елита дефинише узроке и види решења за овај проблем. Суштина њиховог објашњења своди се на чињеницу да смо сиромашна земља, да недостаје новца, и да морамо више да улажемо у превентиву здравља, вештачку оплодњу, изградњу дечјих игралишта, паркова итд. Све ово потпуно промашује проблем. Суштина проблема је самоубилачки, декадентни и дегенеративни систем вредности који је овде зацарио у последњих тридесет–четрдесет година.

Попис из 1971. последњи је на коме је забележен демографски раст. Већ 1981. је донела стагнацију и опадање. Дакле „веселе седамдесете“ са огромним порастом животног стандарда, ширењем западне хедонистичке популарне културе, промоцијом непродуктивне, девијантне сексуалности свих облика, и либерализацијом политике абортуса, као и са даљом стимулацијом пресељавања становништва из села у град, представљају почетак демографског пада у овој земљи. Све остало је само убрзавање тада започетих трендова, а суштина је потпуно измењена перцепција младог човека о томе шта је смисао живота и којим циљевима тежи. Његов систем вредности данас одређују телевизијске серије и ревијална штампа, односно посвећеност каријери и заради по сваку цену. Стога не изненађује што је у анкети рађеној пре неколико година чак четвртина студенткиња новосадског универзитета изјавила да себе уопште не види као мајку.

Детаљан преглед светских трендова у овој области неумољиво показује да је кључна детерминанта демографских кретања присуство или одсуство традиционалне религије у јавном животу. Тамо где она дефинише морал, систем вредности и пожељне циљеве, постоји раст – у Ирану се за последњих тридесет година становништво дуплирало упркос рату. Тамо где је религија деценијама истискивана, зацарио је декадентни хедонизам и ту је попут западне Европе очигледан демографски суноврат.

С обзиром на то да елита код нас наставља да промовише хедонистички и материјалистички систем вредности, да доноси законодавство које подрива традиционалну породицу, да промовише геј параде и слично, неумитно је да ће се трендови демографског пада наставити. Од комунистичке идеје о држави која одумире, стигли смо до земље која буквално умире.

виши научни сарадник Института за европске студије

Коментари67
e1921
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ratko mladic
Miso samo da znas posljednje rijeci Milana Babica bile su Srpski narode moj prenesi cijelu Hrvatsku na onu stranu vode na teske i svete puteve postenja i slobode
Душан М.
Ово што пише Покондирена тиква за девојке и странце у Србији је жива истина; довољно је само изаћи ноћу у град и видети то, свуда и стално, наравно тамо где има странаца. Код девојака у Србији је минус ако си Србин ( осим оних са великим парама), и, звучи парадоксално, али оне су највише антисрпски настројене. Како и зашто је то тако, мислим да је то дуга прича.-)
zivojin antic
Ovakve tenndencije sa drasticnim smanjenjem nataliteta i depopulacijom prisutne su uglavnom u svim razvijenim zemljama uprkos preduzetim merama pronatalitetne politike . Ali kad smo kod nataliteta nuzno mi se namece pitanje-koliko dece Vi imate gospodine Djurkovicu?
Покондирена тиква
Како су се на наш народ одразили катастрофални губици из 1. св. рата, па из 2., а затим корените промене које је са собом донео комунизам. Да ли је током свих тих ратова и негативне комунистичке селекције дошло до квалитативне промене на горе у мушкој популацији? Тих година, на селу су сељанке одгајале своје кћери тако да што пре са села оду у градове. Данас имамо армију неожењених 40, 50-годишњих сељака. Те исте које су тада одлазиле у градове данас одгајају своје кћери тако да што пре из Србије оду ван. За 20-так година ћемо имати армију неожењених у градовима (јер села неће бити). Зашто су наше девојке популарне код странаца који долазе? Посебно су лепше од осталих? Не посебно. Наше су "лакше", али само кад је реч о странцима (као маме некада са градским момцима). У основи ововременог српског односа према себи и другима је несигурност. Несигурност у себе и своје квалитете, како појединачно тако и народа у целини. Ратови су нас упропастили, а комунизам докусурио.
Едмунд Берк
@Миле Ћурчић Стварнон не знам шта вам није јасно, никакви парови нису изабрани "у прекршт", нисам рекао да религиозност иде заједно са равноправношћу, него просто да су то две различите и често неповезане ствари, а да је за оно о чему говори Ђурковић пресудна неравноправност, односно потлаченост жена, а не ралигиозност. Жао ми је што ћу да вас разочарам, али и ваша бака јесте била машина за рађање а имала је пуно деце зато што а) није постојала ефикасна контрацепција, б) су деца била јефтина и неопходна радна снага и в) је смртност деце била висока и није се знало колико ће деце уопште да преживи. Ваша мајка свакако јесте била еманципованија од ваше бабе. О комунизму се може рећи много тога лошег, али неравнопраност жена није једна од тих ствари. Жене су у Србији по први пут добиле право гласа тек у комунизму. @Maja Велики број абортуса у Србији и Русији нема везе са православљем, него са недостатком пристојног сексуалног образовања у школама.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља