среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:42

Отварање ка независној сцени

среда, 04.08.2010. у 22:00
Магацин у Краљевића Марка 4: витални део програма Дома омладине

Да ли су и колико простори локалних јавних културних институција доступни невладином сектору и независним организацијама? Док из културних центара и домова поручују да су отворени за сваки вид овакве сарадње, која се, како кажу, перманентно и одвија, представници цивилног сектора сматрају да је та и таква сарадња недовољна. Једни основни проблем виде у недостатку јасно дефинисане културне политике, други сматрају да је узрок већине неспоразума окоштала законска процедура, док трећи тврде да је суревњивост између ова два пола културне сцене Србије основна препрека квалитетнијем суживоту? Истина је, као и обично, негде на средини..

У Агенцији за сарадњу са невладиним организацијама града Београда кажу да је „отварање” установа културе ка цивилном сектору један од приоритета када је прекрајање културне политике у питању, што је потврдио и Данко Рунић, директор ове агенције, на недавно одржаној трибини „Отворено о јавним просторима”, која се бавила локалним установама културе и домовима омладине у Србији, а коју су организовале Грађанске иницијативе, у сарадњи са поменутом агенцијом и Канцеларијом за младе града Београда.

Милан Лучић, директор Дома омладине Београд, каже да се скоро 30 одсто програма ове установе управо остварује кроз сарадњу са невладиним организацијама.

– Овог септембра расписаћемо и јавни конкурс за нове идеје, који ће, заправо, бити позив свима са „младим” идејама да се јаве. Дом омладине има и једну организованију врсту сарадње са невладиним сектором, који се одиграва у „Магацину” у Краљевића Марка, такозваном депандансу Дома омладине. Ми смо у овом случају нека врста кишобрана за невладине организације, које су путем јавног конкурса пре три године добиле могућност да код нас остварују своје програме. Догађаји у „Магацину” витални су део нашег програма, јер је невладин сектор ужасно жив. Нису свуда као код нас отворена врата, стога разумем незадовољство невладиних организација јавним институцијама. Али, и они морају да имају разумевања, јер често постоји и законска проблематика за чије је превазилажење потребно време и добра воља – објашњава Лучић.

Владимир Ђурић, програмски уредник Културног центра Зрењанин, који је, такође, један од светлих примера квалитетне сарадње јавног и цивилног сектора, основну препреку побољшању комуникације види у недостатку јасно дефинисаног правца кретања културе уопште.

– Свако ко је имао идеју а била му је потребна наша помоћ, или простор или логистика Културног центра Зрењанин, он је долазио и добијао помоћ. Али, ми смо покушали да одемо корак напред. Осмислили смо ове године пројекат „Креирај културу”, путем којег смо позвали све невладине организације, уметничке групе, људе из цивилног сектора који се на одређен начин баве културом, да дођу у Центар да заједно креирамо културу у нашем граду. Зрењанин, као и већина градова у Србији, има проблем јер нема јасно дефинисан пут културног развоја. А то једноставно значи да постоји један тамни вилајет шта се финансира и на који начин – поручује Ђурић.

Маријана Цветковић Марковић, арт менаџер, која, стицајем околности, сарађује и са јавним и са цивилним сектором, слаже се да је недостатак јасних смерница и критеријума камен спотицања, али томе додаје још један важан аспект. Аспект људске сујете, за који каже да је можда и пресудан.

– Проблем јесте у недостатку стратегије, и глобалне и локалне. Јер, ако ви, као појединачна организација, било да сте цивилна или јавна, немате своју мисију и визију и не знате чему желите да служите и због чега желите да постојите, тешко да можете своје ресурсе да искористите на добар начин. Уз то, кадровска политика је углавном лоша; они који одлучују о томе шта ће бити део програма или неће, често нису у додиру са савременом уметничком реалношћу. Међутим, незаобилазна је још једна веома важна ствар – суревњивост између јавног и цивилног сектора. Невладин сектор је динамичнији и живљи, начин размишљања је другачији, модернији и проактиван, а то се ретко прашта. Кад се све сабере, јасно је да цивилни сектор, и поред појединачне добре воље неколицине институција, има велики проблем да продре до јавног сектора.

Сфера деловања невладиних организација и независних иницијатива у култури протезаће се, према њиховим најавама, на још један циљ – стварање институција које би заинтересованима дале могућност да на лакши начин успоставе контакт са званичним локалним установама, и градским и општинским, у циљу лакшег доласка до права на коришћење јавних простора за различите активности и програме. По њиховом мишљењу, то би допринело не само културном развитку, већ и отварању друштва у целини.

Милица Димитријевић


Коментари1
f363f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

a m
"Препреке квалитетнијем суживоту јавног и цивилног сектора у култури крију се у тромеђи недовољно дефинисане културне политике, окоштале законске процедуре и међусобне суревњивости" Autorka nevladin sektor naziva surevnjivim, hm... greska, lapsus, namera? Sektor ce to vec istraziti, korigovati. Sto se tice onih koji gaje surevnjivost prema NVO, kako je i ne bi gajili? Vrline ovih organizacija su javne ali je sve ostalo zamagljeno. Finansiranje. Pa to vam je vrlo netransparentno i ocigledno ne postoji volja ni svest NVO da tu stvari promene. Guzva u nevladinom sektoru svakako ukazuje da tu para ima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља