субота, 23.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Жаба се полако навикава

Аутор: Гојко Мишковићпетак, 06.08.2010. у 22:00

На иницијативу да Србија заједно са Бугарском гради нуклеарну електрану на територији нашег суседа гледам као на један од предлога који се повремено пласирају с намером да се овдашња јавност суочи са тзв. синдромом куване жабе. То јест жабе која се мало-помало навикава на пораст температуре воде у којој се налази тако да ни сама на крају не примети да је заправо скувана. Мислим да у том „кувању жабе“ учествује моћни нуклеарни лоби, који и овде делује сразмерно огромним новчаним сумама које се увек доводе у везу са изградњом нуклеарних електрана.

Јер, изградња нуклеарке у Финској, а она је још веома далеко од експлоатације, до сада је коштала седам милијарди евра и процењује се да ће за њен завршетак бити потребне још најмање три милијарде. У земљама новим чланицама ЕУ у којима се граде нуклеарке експеримент тог типа подразумева и велики бенефит за поједине представнике националних политичких елита јер се одавно зна да је нуклеарни лоби, у складу са огромним профитима, веома дарежљив. А и ми смо познати као земља чија се елита саплиће о овакве транзиционе користи, па не треба сумњати да нуклеарни лоби и овде има своје експоненте.

Из тог финансијског угла гледано, изградња нуклеарне електране за Србију био би још један веома крупан дужнички улог. То јест важан корак ка тзв. дужничком ропству. Србија је и иначе веома задужена и могуће је само претпоставити колико би нас још оптеретила нуклеарка, а не сумњам да би и она коштала барем као и поменути фински „Скадар на Бојани“.

Откуд онда предлог о учешћу Србије у изградњи нуклеарке у Бугарској? Претпостављамда се иза тога крије идеја о заобилажењу мораторијума на изградњу нуклеарних електрана у Србији. Бугарској елити ова инвестиција би пак омогућила да се укључи у поделу будућег новца јер вишегодишње радове на нуклеарки прате вишедеценијски зајмови који се отплаћују вишеструко, па и кроз одржавање постројења, које је, кад су нуклеарке у питању, веома скупо. Поред тога, постоји још једна важна чињеница коју нуклеарни лоби избегава да саопшти, а то је да стављање нуклеарке ван употребе кошта колико и сама њена изградња.

На примеру Финске уочен је још један феномен у оквиру националних финансија: кад почне улагање у тако велики пројекат попут нуклеарне електране онда сви остали пројекти, чак и есенцијално важни за државу, доспевају у други план. Да не говорим о томе да се тада практично зауставља финансирање свих пројеката из области обновљивих енергија. Другим речима, ако се држава определи за капиталну инвестицију у основи које је нуклеарна енергија, сви остали могу да пакују кофере.

С друге стране, видимо да су развијене западне земље ипак застале са изградњом нуклеарки. Разлоге томе можемо тражити у искуствима Француске, о чему је пре неколико месеци писао „Монд“. Француска има шездесетак нуклеарки, али око двадесет је ван употребе, јер толико их је, у просеку, стално у некој „хладној фази“, па или уопште не производе енергију или производе с минимумом капацитета. То је био шокантан податак за француску јавност, јер практично трећина нуклеарних електрана не ради. „Монд“ је писао и о проблемима у вези с безбедним радом нуклеарки „треће генерације“.

„Француска линија“ произвођача нуклеарки има, међутим, овде у Србији своје лобисте. А треба знати да је Француска доживела као шамар чињеницу да су Уједињени Арапски Емирати уговорили изградњу четири нуклеарке код јужнокорејског „Самсунга“, док су Французи испали из игре због поменутих недостатака.

Кад је о потребама за енергијом у Србији реч треба имати у виду најпре то да се она овде непотребно разбацује. По потрошњи енергије по јединици производа међу најгорима смо у Европи, па се намеће питање колико би нове централе нама уопште биле потребне кад бисмо били штедљивији. Други такође веома битан моменат јесте тај да велика количина других извора енергије, а то су обновљиви извори, геотермални извори, соларни системи итд. остаје ван интересовања наше државе иако је реч о јефтинијим и неупоредиво безбеднијим изворима. Али они очигледно нису у фокусу интересовања енергетских мешетара.

*НВО Зелена мрежа Војводине


Коментари15
4b8a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

o zabama i zabokrecinama
Da bi prezivele, zabe se naviknu na mnoge stvari koje su im vazne za prezivljavanje i dug zivot. Prvo nauce da jedu, pa da beze od svojih alavih neprijatelja, a onda da krekecu. Tim redom, a ne obrnutim. Slobodno kreketanje je pravo svih zaba i nije im potreban ustav da bi im se to pravo garantovalo. Nesreca je kad se pojavi neki veliki zabac koji podeli zabe na dobre i lose, pametne i glupe, patriote i izdajnike. Jos veca nesreca je kad takav zabac proglasi moratorijum na kreketanje. Onda od zabljaka ostane samo zabokrecina.
Теодосије Поповић
Мишковић коментарише питања која су ирелевантна за иницијалну "цена-корист" анализу како у погледу енергетске ефикасности, тако и у погледу економске исплативости и заштите животне средине. Оно што је проблем у Србији је приученост и енциклопедијско интернет "сазнање номиновано као образовање". С друге стране преко медија се пласирају пропагандне поруке везане за два стуба страхова човека из народа: страх за егзистенцију, и страх од непознате силе која изненада долази и разара све. Еколози не дају одговоре на питања заштите животне средине (на шта су утрошена огромна средства? зашто није направљен већи помак на термоелектранама, колико се нарушава окружење инсталирањем озбиљних капацитета алтернативних енергетских извора, шта би са бранама дуж водотокова?). Уместо што сви као аре понављају да постоји мораторијум на нуклеарке, треба да што пре оспособе Србију за енергетску кризу. За почетак стручњаци да ураде пресек стања енергетског биланса, без политикантства и фобиофиличара.
ДУШАН ВУКОВИЋ
ТОПЛОТНИМ ИЗОЛОВАЊЕМ стамбених објеката би се уштедела једна термоелектрана.
uzgred budi receno
Clanak bi bio mnogo vredniji da je autor, umesto finskog slucaja uzeo kao primer hrvatsko-slovanacku atomsku centralu u Krskom. Finski slucaj je verovatno neponovljiv po neodgovornosti i losem radu, dok bi izgradnja centrale slicne onoj u Krskom bila daleko jevtinija i bolje kontrolisana. Ako su to mogli Hvrati i Slovenci, valjda to mogu i Srbi. Isto tako autor manipulise podacima o centralama koje ne rade ili rade sa manjim kapacitetom u Francuskoj. Centrale obicno rade punom snagom ako proizvedena energija moze da se proda a smanjuju snagu ako nemaju kupce. Evropa i Amerika jos uvek mogu da proizvedu vise energije nego sto mogu da potrose. Kada je veliki broj nuklearnih centrala prestao da radi pre oko 20-30 godina, razlog za zatvarenje je bio sto ih je bilo previse. To se moglo videti i po tome sto nigde nije bilo nedostaka struje zbog zatvaranja ovih centrala. A to znaci da nisu ni trebale da se grade.
Schwabenland Adam
Sama pomisao o jednoj nuklearki u Srbiji je domen fatamorgane. Uplitanje u izgradnju nuklearke u Bugarskoj je odlcan potez bugarske vlade da nadje nekog koji ce preuzeti deo troskova. Autor se nazalost nije osvrnuo na jedan vazan detalj, gde ce odlaziti nuklearni otpad ? To je ogrmona problem, tu i Nemci lupaju glavu vec oko 30 godina i salju otpad na preradu u Francusku.Odrzavanje nuklearke i njeno kasnije zatvranje su dvrostruko skuplje od izgradnje. Izgleda da Srbija ima novaca, za bacanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља