уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 06.08.2010. у 22:00

Ускоро буквар за децу гајстарбајтера

Светлана Матић са својим ђацима Фото Лична архива

Деца чији родитељи живе у Аустрији а потичу с простора бивше Југославије, ускоро би требало да добију нови буквар под називом „Наш језик”. У Аустрији, иначе, по проценама, ради више од 300.000 наших људи, што нас чини највећом мигрантском заједницом у овој држави. Наставница матерњег језика у две основне школе у Бечу и професор педагогије Светлана Матић ових дана је у Београду и каже да се нада да ће овај приручник ускоро користити наши ученици и у државама широм Европе.

– Наш највећи проблем су уџбеници јер имамо само два која су одобрена на листи Министарства просвете Аустрије. Зато сам одлучила да урадим овај приручник за матерњи језик за почетно цртање и писање, а ученици ће имати и још једну књигу попут вежбанке. Идеја је, дакле, да овај уџбеник одобре аустријске просветне власти, јер наше нису надлежне, а било би добро када би наше Министарство просвете одобрило за коришћење у другим државама широм Европе у којима постоје школе на српском језику – прича за наш лист Светлана Матић, додајући да се нада да ће буквар бити објављен крајем септембра, у издању „Просветног прегледа”.

Ова наставница је добитник „Вукове повеље” Педагошког покрета Србије и награде Школског одбора Беча за изузетно залагање у педагошкој пракси. Пре одласка у Аустрију радила је у београдској Основној школи „Филип Филиповић”. Питамо је ко су њени ђаци у Бечу и шта значи звање „наставник матерњег језика”.

– Под матерњим језиком Аустријанци подразумевају српски, хрватски и босански јер они не праве поделу као ми, за њих је то један језик. Ја сам иначе службеник Министарства за просвету, науку и културу Аустрије, радим у две основне школе и имам 80 ученика чији су родитељи с простора бивше СФРЈ. Више од 80 одсто мојих ученика су Срби. Деца долазе из радничких али и породица интелектуалаца, а посебно је 90-их забележен прилив „мозгова” са ових простора. Не говоре српски сви подједнако добро, али зато ова настава и постоји – објашњава Матићева.

Она предаје и својој десетогодишњој ћерки Александри, која је одличан ђак, говори српски и немачки, учи и енглески језика.

– Александра ми много помаже јер су њени коментари показатељ шта и како треба да радим. Увежбавам дечије мишљење јер су деца најмеродавнија да дају суд у многим питањима, а осим тога су искрена и неискварена. Уџбеник треба да пишу учитељи, а не универзитетски професори јер су у свакодневном контакту са ученицима. Све што је у буквару већ сам испробала у својој пракси и наишло је на позитивну реакцију ученика – каже саговорница.

Она објашњава да су деца мотивисана да уче српски језик и да им највећи проблем задају „ч” и „ћ” које тешко разликују, па се то и највише вежба на часу.

– И родитељи доста греше. Ја увек говорим да у кући треба причати матерњим језиком, не само због богатства речника, већ и да деца не изгубе везу с матицом јер наш идентитет се одражава кроз језик – наглашава Матићева која ради и као саветник при Саветодавном центру града Беча који је намењен породицама страног порекла.

– У Аустрији нема ниједне званичне институције из Србије која се бави српским наслеђем, недостаје издавачка делатност, немамо могућности да материјал који имамо и публикујемо. Оно што ја чиним је само део онога што би требало да раде читави тимови министарстава просвете и дијаспоре, а надамо се да ће нови закон и управо формирана Скупштина дијаспоре покренути ова значајна питања. Било би добро када би се у Србији организовао неки сабор професора из дијаспоре, а помогло би и када бисмо имали међународно удружење – предлаже Светлана Матић.

Сандра Гуцијан

Коментари8
649ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja T
Bukvar nikako ne moze biti namenjen deci sa prostora bivse Jugoslavije, s obzirom da svaka od tih drzava poseduje sopstvena ministarstva ovo je odobreno od Ministarstva prosvete Srbije. Treba pohvaliti trud G-dje Maric,bez obzira na naslov koji je vise nego paradoksalan. Pored hiljadu izdavaca iz Srbije ni jedan udzbenik ne odgovara, te mora da se stampa "novi". A da ne pricam o lokalnom programu maternjeg tj. srpskog jezika u dijaspori tacnije u Svedskoj, gde deca u trecem razredu usvrsavaju citanje i pisanje. Vise bih volela da se potrude ucitelji i profesori(ako ih uopste ima) na usavrsavanju programa i pracenju programa sto iz Srbije sto iz zemalja gde se nalaze
Sandra Gucijan
Bukvar je autorka namenila svoj deci sa prostora bivse Jugoslavije, zato je naziv Nas jezik...
Страхиња Товиловић
Зашто наслов буквара за децу да буде ,,Наш језик''. Ко се уздржава да у наслову буквара да најважнију одредницу - националну, за Српски језик и то најмлађима? Како су кренули могли буквар су могли да наслове са ,,Нашки'' па би неко после могао да каже да Срби уче ,,Вашки''. Опет мањак свести о себи самима тамо где треба да је највише, брука и срамота и пред децом и пред целим светом. Шта ли раде уредници у ,,Нашкој'' издавачкој кући ,,Просветни преглед''? Заиста бих волео бих да нам новинар ,,Политике'' напише нови чланак о томе како се догодило да најмлађим ђацима у расејању ускратимо да у наслову виде српско име језика својих предака. Или можда тражим превише?
S. Vasic
Kao prvo nije tacno da u Austriji zivi najvise Srba, u Nemackoj nas ima vec preko 500.000 vec sa trecom generacijom koja je rodjena u Nemackoj
Dragan .
Gresis Mile, ja sa mojim sinom pricam samo Srpski. Pravilo je vrlo jasno, nasa komunikacija je na Srpskom a ako neku rec ne zna on me sam pita kako se kaze.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља