среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Саковић: Нема места за панику, српско тржиште није угрожено

Аутор: Танјугсубота, 07.08.2010. у 10:46
Вукосав Саковић (Фото Танјуг)

Иако је објава забране извоза пшенице из Русије „уздрмала” светско тржиште житарица и изазвала тренутни скок цена хлебног жита на међународним берзама до 20 одсто, очекује се да ће од понедељка почети „благо смиривање” котација те сировине, изјавио је Танјугу директор удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић.

Он је нагласио и да српско тржиште „није ничим угрожено”, јер овогодишњи род пшенице и пренете залихе из прошлогодишњег рода дају бројку већу од два милиона тона, а нама је за потрошњу неопходно 1,6 милиона тона хлебног жита. „Објава забране извоза пшенице из Русије мало је уздрмала светско тржиште житарица, учинила га за тренутак нервозним...али нема разлога за панику”, казао је Саковић, оцењујући да је то „мера која иде у прилог руским произвођачима и трговцима житарицама и због тога је на крају крајева и донета”.

Према његовим речима, сам податак да је та мера временски ограничена на текућу годину „говори у прилог томе да су разлози пре свега политички и економски, а не због недостатка или мањка у производњи житарица на светском нивоу”.

После две рекордне године у производњи пшенице, ове године се очекује нешто мања светска производња за око 20 милиона тона и износиће укупно 661 милион тона, што је још увек изнад неког петогодишњег просека, указао је директор „Жита Србије”.

Саковић истиче да у Русији заиста постоји озбиљнији пад производње пшенице, јер је овогодишњи род умањен за око 19 милиона тона, односно за нешто више од 25 одсто.

„С обзиром да они (Русија) располажу доста великим резервама, нису уопште билансно угрожени, шта више, очекује се да ће оног тренутка, када престане забрана, Русија извести нешто више од 10 милиона тона пшенице”, додао је Саковић.

У четвртак су, после објаве привремене забране извоза пшенице из Русије, берзе широм света реаговале, цене тог жита су „скакале” у дозвољеним лимитима који се крећу до максималних 20 одсто, али већ јуче, а поготово од понедељка очекује се благо смиривање цена, навео је Саковић, указујући да је пшеница у просеку у задњих десетак дана поскупела око 50 одсто.

„Не треба очекивати да ће се цене вратити на пређашњи ниво.. неће свакако, цене ће остати релативно високе, но још увек нема никаквих најава да ће достићи и оборити рекорде које смо имали 2008. године”, истакао је он.

Саковић је казао да су та дешавања на неки начин утицала и на наше тржиште и то тако што су се до сада одразила на понуду, јер су трговци, односно они који имају робу, престали да је продају, па се пшеница у четвртак и петак тешко могла купити „по било којој цени”, јер се сви налазе у „одређеном пресабирању и ишчекивању шта ће се то десити.„

„Неминовно је да ће пшеница поскупети, то се очекивало и без ове руске 'интервенције', само ће са њом тај проценат поскупљења бити нешто већи од очекиваног”, казао је Саковић, уз напомену да је тешко рећи шта је тренутна цена пшенице на српском тржишту, „пошто нико не жели да је прода”.

Он је додао да би, према његовом мишљењу, реална цена, имајући у виду светска кретања, извозне и цене у окружењу, на јучерашњи дан, била 16 динара без пореза на додату вредност (ПДВ) за килограм.

Саковић је рекао да, пошто Србија у овом тренутку располаже количинама пшенице већим од домаћих потреба, „нема потребе за каквим хитним ни изнуђеним мерама.„

Он је казао да треба препустити тржишту да формира цену на нивоу који би одговорао и понуђачима и купцима, напомињући да би потреба за евентуалним мерама владе могла да се појави тек ако би наш извоз прешао 400.000 тона, и „чак ни тада не би требало размишљати о забрани извоза”, већ о укидању царине на увоз пшенице.

Саковић је указао да су последња померања цена пшенице на светском тржишту „повукла” и цене кукуруза на горе, који „донекле прати поскупљења”, па су цене знатно изнад оног нивоа који је био очекиван пре десетак дана.

Он је упозорио да би се на тржишту Србије могли појавити одређени проблеми баш у промету кукурузом, јер је „ добар део” кукуруза новог рода, односно више од 500.000 тона већ продат и то по ценама које су у том тренутку биле актуелне, а које су нешто ниже од тренутних.

Продаја овогодишњег рода кукуруза је почела у марту са ценом од 100 евра по тони са испоруком октобар - децембар, а цена кукуруза је у четвртак, као последица „лома” на светским берзама, била 165 евра, прецизирао је Саковић.

Он је објаснио да би до проблема могло доћи у самој испоруци кукуруза, односно испуњавању одредби уговора, у случају да „до тада тржиште не реагује и сведе цене на неки други ниво”, напомињући да неиспуњавање уговорних обавеза „повлачи доста високе казнене поене” и арбитражу надлежне међународне институције ( ГАФТА).


Коментари0
87c9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља