субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.08.2010. у 22:00

Пекарима опомена, министру похвала

За сада – стара цена: хлеб „сава”

Комисија за заштиту конкуренције упутила је јуче писмо упозорења Унији пекара Србије да не ограничава самостално утврђивање и спровођење пословне и ценовне политике својих чланова – пекара. „Политика” је већ извештавала да су пекари „умесили” картел када су се са министром трговине Слободаном Милосављевићем договорили да поскупљења хлеба неће бити. Надлежни министар обећао је да ће им заузврат дати 100.000 тона брашна из робних резерви.

У Комисији за заштиту конкуренције кажу да су из медија сазнали да Унија приватних пекара, најављујући повећање цене хлеба „сава”, у ствари објављује одлуку произвођача о поскупљењу.

– Према Закону о заштити конкуренције („Службени гласник РС” бр. 51/09) забрањене су одлуке удружења учесника на тржишту којима се утврђују продајне цене. Зато је унија упозорена да договарање конкурената које има за циљ ограничење самосталне пословне одлуке о поскупљењу доводи до значајног ограничавања конкуренције – наводи се у саопштењу комисије.

Као олакшавајућу околност пекарима, комисија је узела то што хлеб, на крају, ипак није поскупео.

Међутим, надлежна комисија није се бавила разлозима због којих је поскупљење одложено. Наиме, у Министарству трговине пре недељу дана одржан је састанак на коме је договорено да поскупљења хлеба неће бити. Да ли је и министар трговине Слободан Милосављевић прекршио закон када је са пекарима сео за исти сто и преговарао око цене?

– Да министар није реаговао морали бисмо да покренемо поступак против Уније пекара. Као олакшавајућу околност узели смо то што хлеб на крају ипак није поскупео и то што најава Уније пекара о поскупљењу није имала никакве последице на тржиште. Министар их је извукао из проблема – објашњава Дијана Марковић-Бајаловић, председница комисије.

Несумњиво је да је намера министра била добра, али закон је поводом било каквог договора око цена јасан. Члан 10. Закона о заштити конкуренције каже да су „рестриктивни споразуми забрањени и ништавни”.

По слову закона, под рестриктивним споразумом подразумева се договор између учесника на тржишту који има за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције. Закон, између осталог, каже: „Такви договори могу бити уговори, поједине одредбе уговора, изричити или прећутни договори, усаглашене праксе, као и одлуке којима се непосредно или посредно утврђују куповне или продајне цене или други услови трговине.”

Зоран Пралица, председник Уније приватних пекара, каже да му није криво што је он добио јавну опомену, а министру је прогледано кроз прсте. Он не види да су ни он, ни министар у било чему погрешили.

– У Србији кад хоћеш да урадиш нешто добро, онда те опомињу. Могу ја и да ћутим, али то не значи да од ћутања хлеб неће да поскупи ако за то има разлога. Нема шта да ми буде криво што сам опоменут а министар није, јер на том састанку у Министарству трговине тема разговора била је – да ли држава може из робних резерви да интервенише и позајми нам тих 100.000 тона брашна. Нисмо спомињали до ког нивоа би цена требало да иде. Истина је да смо причали само о једној врсти хлеба и у контексту таласа поскупљења разговарали како не би било добро да поскупи – каже Пралица.

То што је претходно рекао да ће хлеб да поскупи, не значи да је изнео унапред договорено мишљење свих чланова Уније пекара, објашњава наш саговорник.

– Новинари су ме као стручњака позвали за коментар, то је била моја процена, не комуницирам са члановима удружења преко медија. Они самостално воде ценовну политику – објашњава Пралица и додаје да је врло добро упознат са Законом о заштити конкуренције.

Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште, истиче како није добра порука то што закон не важи исто за све.

– Код нас се кажњавају они који краду воће на пијаци, док се највиши функционери аболирају. Не сматра се да је закон прекршен ако га крши држава. То је, као, у реду. Добро је што није реч ни о каквој злој намери министра, направио је гаф и на томе ће се завршити – констатује Стевановић и додаје да је министар био иницијатор спорног састанка.

Он ипак истиче како картел пекара није опасан за потрошаче, јер је унапред осуђен на неуспех. Због великог броја чланова, такав договор, ако га и има, сам ће се срушити, објашњава наш саговорник.

– Опасно је кад се два-три произвођача договоре око цене. А кад их је много онда нико неће слушати ничије препоруке око ценовне политике, већ ће гледати сопствени џеп и сопствену зараду – објашњава Стевановић.

Данијел Цвјетићанин, професор на Универзитету „Сингидунум”, не мисли да су министар и пекари прекршили закон. Пре верује да је овај пропис невешто написан.

– Свуда у свету је кажњиво ако се купци договарају о максималној цени неког производа, а продавци о минималној. Тако се ремети тржиште. У обрнутом случају, нема угрожавања конкуренције – објашњава наш саговорник.

А. Николић

Коментари3
84b90
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

G D
Hljeb - hrana za siromasne...toliko o njemu
Branko Skijas
U prolece pre tri godine, cena zita na svetskom trzistu je skocila sa 14 na 20 i nekoliko dinara i to je bio razlog pekarima da duplo povecaju cenu hleba. U jesen iste godine cena zita se vratila na 14 cak i manje dinara a cena hleba je ostala ista sve do danas. Zasto tada vlada nije reagovala i trazila smanjenje cene hleba? Sada pekari imaju dovoljno manevarskog prostora da se primire i da pri prvom sledecem povecanju cene zita tu vec visoku cenu hleba povecaju.
tarana tarana
ovi k'o da su s marsa pali. jel' svi pekari dobijaju brašno po povlašćenoj ceni? ne dobijaju. u kakvom su položaju onda oni na tržištu u odnosu na druge učesnike? ko će kontrolisati dal' je brašno otišlo u "savu" ili u kifle?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља