четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44
ШТА БАНКЕ ТРАЖЕ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КРЕДИТА

Све теже до новца

Иако је Народна банка Србије значајно олакшала могућност задуживања кроз смањење броја кредитних ставки које улазе у обрачун, поједине банке отежано одобравају позајмице
среда, 11.08.2010. у 22:00

Један од најважнијих захтева пословних банака при одобравању кредита грађанима јесу средства обезбеђења. Средства обезбеђења представљају уговором дефинисане алтернативе наплате преосталог дуга дужника, уколико он нередовно не измирује своје обавезе. Значај средстава обезбеђења при одобравању кредита најбоље се могао видети у 2006. и 2007. години, током експанзије одобравања готовинских кредита, када је „тражња” за жирантима, као средством обезбеђења била на врхунцу.

Као средства обезбеђења кредита се најчешће користе:

– хипотека на непокретну имовину

– залога на покретној имовини

– менице

– депозити и учешћа

– јемства (жиранти)

– гаранције друге пословне банке или другог правног лица

– хартије од вредности

– полисе осигурања

– административне забране

Код готовинских кредита грађанима најчешће се користе менице, депозити, жиранти и административне забране. Хипотека на непокретној имовини се успоставља код стамбених кредита, а у ретким случајевима код готовинских кредита са роком отплате преко 5 година. Залога на покретној имовини, учешћа и полисе осигурања су уобичајена средства обезбеђења код потрошачких кредита. За одобравање кредита правним лицима се користи комбинација свих наведених средстава обезбеђења.

За одобравање једног кредита може бити неопходно више средстава обезбеђења, а понекад само једно. То зависи од законских ограничења и ограничења које одређује сама пословна банка.

Средства обезбеђења кредита могу бити обавезна (Законом дефинисана) и необавезна (по пословној политици банке). У Србији су у протеклим годинама депозити и учешћа били обавезна средства обезбеђења, која је прописала Народна банка Србије, док су остала средства обезбеђења прописивале пословне банке за своје клијенте, а у складу са сопственом пословном политиком.

Економска ситуација у једној земљи, ризик земље, тржишни потенцијал, трендови у пословању и многи други фактори детерминишу понашање законодаваца и пословних банака у погледу употребе средстава обезбеђења кредита. На пример током кредитне експанзије 2006. и 2007. године постало је неопходно успорити тренд високог задуживања становништва, због чега је Народна банка Србије увела депозите и учешћа као обавезна средства обезбеђења. Истовремено, пословне банке су настојале да са што мање средстава обезбеђења пласирају кредите, јер су имале велика слободна средства на располагању, наплаћивале високе камате за коришћење кредита и покушавале да заузму што веће тржишно учешће. Економска криза која је захватила нашу земљу значајно је изменила пословни амбијент у Србији, што је утицало и на промене по питању коришћења средстава обезбеђења у кредитирању грађана и привреде. Због смањења кредитне активности пословних банака и неопходности усмеравања кредита у привреду и домаћу потрошњу, Народна банка Србије је постепено укидала обавезна средства обезбеђења. Међутим, у овом тренутку су пословне банке због новонасталих ризика успорено одобравале кредите, па се дешавало да својом пословном политиком задржавају средства обезбеђења која су раније била обавезна, а касније укинута од стране Народне банке Србије.

Данас, иако је Народна банка Србије значајно олакшала могућност задуживања кроз смањење броја кредитних ставки које улазе у обрачун искоришћења кредитне способности грађана, поједине банке отежано одобравају кредите, због присутних ризика везаних за могућност отплате од стране грађана и привреде. Народна банка Србије је предузела неколико мера са циљем релаксирања услова задуживања за грађане:

– виша максимална граница кредитног задуживања (са 30% повећана на 40%)

– задужења по текућим рачунима више не улазе у обрачун кредитне способности грађана

– кредитна способност жиранта се обрачунава на нивоу од 50% задужења првог дужника, уместо ранијих 100%

– укинути су обавезни депозити и учешћа код свих динарских кредита

– у сарадњи са Владом Србије уведени су субвенционисани готовински динарски кредити и настављен програм субвенционисаних стамбених кредита

Иако су ове одлуке на снази, неке пословне банке задржавају оштрије критеријуме за одобравање кредита грађанима од минимално обавезних. Тако, још увек у многим банкама није могуће задужење до 40% кредитне способности, већ до 30%, за поједине кредите се још увек захтевају учешћа или депозити.

Поред свих наведених средстава обезбеђења, пословне банке често употребљавају методе додатног обезбеђења кроз процедуре одобравања кредита. Нпр. код већине банака је много повољније одобравање кредита уколико уплату своје месечне зараде пребаците на рачун у конкретној банци. Ова средства обезбеђења нису обавезна, али су остали услови кредита далеко повољнији уколико банка искористи индиректна средства обезбеђења, те се већина грађана који аплицирају за кредите и користи.

Иако је зајмотражиоцима свако средство обезбеђења додатно оптерећење у процедури одобравања кредита, сем сигурности везане за отплату кредита, коју добија банка, често и сами зајмотражиоци имају користи – нпр. депозити се могу користити као „резерва“ у случају да дође до проблема у отплати; учешће смањује месечну обавезу по ануитетима које ћете отплаћивати банци; полиса осигурања вам гарантује да у случају штете на имовини, коју сте стекли коришћењем кредита, нећете имати додатних трошкова.

Средства обезбеђења се користе готово искључиво у ситуацијама када долази до проблема са отплатом кредита и због тога је најбоље и за пословну банку и за корисника кредита да остану неискоришћена до краја отплате кредита.

kamatica.com


Коментари1
5e9fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар П
Ако, кредити и треба да буду скупи и недоступни. Треба кредитирати произвођаче, а не потрошњу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља