четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 11.08.2010. у 22:00 Милош Тешић

Дванаест жигосаних

Уколико нуклеарни лоби надјача мишљења људи мога опредељења опет ћемо купити знање и технологију, вероватно застарелу, платити разне провизије, задужити се и годинама грцати у дуговима, без изгледа да се извучемо из сиромаштва, технолошке заосталости и финансијске зависности. Нуклеарне електране су биле актуелно, а још увек несавршено, достигнуће технике пре 60 година. Савремена решења нису нуклеарке него постројења за коришћење обновљивих извора енергије (ОИЕ). За Србију би коришћење обновљивих извора енергије, а пре свега биомасе као енергента, требало да буде примарни развојни задатак.

Србија је 2003. и 2005. потписала међународне уговоре о прикључењу тржишту електричне енергије земаља југоисточне Европе, односно Европске уније. Тим документима обавезали смо се да ћемо током 2006. створити прецизан правни оквир за газдовање електричном енергијом и коришћење обновљивих извора енергије (ОИЕ). И поред тога, садашњи сет прописа не омогућава савремено коришћење обновљивих извора енергије. Владе Србије од 2005 до 2010. нису хтеле да усвоје комплекс правних и техничких прописа којима би се омогућило коришћење обновљивих извора енергије на савремен, економски оправдан и подстицајан начин. Крунски доказ је да се још увек у Србији не експлоатише ниједно биогас постројење, ниједан ветрогенератор, ниједно озбиљније фотоволтаично постројење. Колики је број малих хидроцентрала снаге до 10 МW изграђених и укључених у јавну мрежу у Србији током последњих десет година?

Шта је учињено да се повећа енергетска ефикасност? У Србији се по јединици вредности производа троши од два до четири пута више електричне енергије него у суседним земљама – Мађарској, Румунији, Словачкој, па и Хрватској. Навео сам земље које су пре 15 година биле на приближно истом нивоу развоја као и Србија. Нисам поменуо развијене земље – Италију, Аустрију, Грчку, Данску, где би разлика била знатно већа. Повећајмо енергетску ефикасност, па нам можда неће ни бити потребни нови извори енергије, а камоли нуклеарни.

Земље Европске уније су усвојиле циљ да до 2020, у односу на 1990. годину, повећају енергетску ефикасност за 20 одсто и да ће смањити укупну потрошњу енергије такође за 20 одсто, а да ће учешће обновљивих извора у укупној потрошњи енергије бити – 20 одсто. Немачка и Аустрија су трећи од тих циљева већ оствариле. У аустријским новинама се као могуће предлаже повећање учешћа обновљивих извора у укупној потрошњи на 50 одсто. Саветници немачке владе кажу да ће у 2050. бити могуће да се у Немачкој 50 одсто потреба покрије из обновљивих извора. У тој земљи су 2009. инсталирана фотоволтаична постројења (постројења која сунчеву енергију претварају у електричну енергију) укупне снаге која је равна снази три нуклеарке. Па искључују своје нуклеарке. У Чешкој је инсталирано невероватних 411 МW фотоволтаике.

Из студије америчких научника Јакобсона и Де Лучија „Један план за 100 одсто обновљиве енергије у целом свету до 2030” произилази да би било могуће да се за 20 година целокупна потребна енергија на земљи обезбеди из обновљивих извора. План предвиђа изградњу 3,8 милиона ветрогенератора снаге 5 МW, 90.000 великих соларних постројења снаге 300 МW, бројна постројења за коришћење геотермалне енергије, коришћење биомасе и реверзибилне хидроцентрале. Захваљујући техничком напретку трошкови произведене енергије би опали на 0,055 € (5,5 евроцента) по киловат-часу. За остварење овога плана потребна је пре свега политичка воља у целоме свету. Остварљиво? О томе размишљају људи преокупирани прогресом, а не о нуклеаркама.

У материјалима републичког министарства рударства и енергетике из 2005. наводи се да ће за остварење мера наведених у Стратегији развоја енергетике у Србији до 2012. у нашој земљи бити отворено 24.000 нових радних места у области ОИЕ. Од тога: 18.000 за пројектовање и производњу нових постројења, 4.000 за одржавање новоизграђених постројења и 2.000 у пратећим делатностима. Наравно, ничега од тога још нема, а јавно мњење се наводи на потребу финансирања нуклеарне електране. Али ко ће „направити” тих 24.000 стручњака? За сваки посао ваљда прво треба оспособити бар пет одсто оних који ће потом запослити осталих 95 одсто сарадника. Треба, значи, да имамо 1.200 добро образованих стручњака, па да они у подстицајној средини запосле још 22.800 људи. У Србији данас можда има 12 људи за које се може рећи да су експерти за коришћење обновљивих извора енергије.

*Члан Војвођанске академије наука и уметности, стручњак за коришћење обновљивих извора енергије

Коментари9
33f50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovanka Vozdovcanka
Ako je koriscenje nuklearki za dobijanje energije u Srbiji neminovnost, zasto nuklearni materijali nisu smeli da budu korisceni u medicinske svrhe u Srbiji? Zasto Vincu treba rasturiti? Sta to govori? Da "neko" treba da kontrolise i odredjuje upotrebu nuklearnih sirovina po celom svetu, shodno svojim ekonomskim i politickim interesima. Ako u Srbiji ne moze za medicinu, ne moze ni za energiju!!!
samo jedan iznervirani citalac
Ah, ah, sto volim istinu i postenje srpsko, a da ne pominjem inteligenciju. Dok nuklearci haraju Srbijom lobirajuci za svoje dzepove, antinuklearci to rade za dzabe. Ne znam da li rade za dzabe zato sto za njihovo misljenje niko ne bi dao ni prebijenu paru, toliko je vredno, ili zato sto znaju sta pricaju ali, eto, niko nece da ih plati. Ali mnogo volim ove price o povecanju energetske efikasnosti, samo mi nije jasno koliko ce to kostati i da li ce dati ikakve rezultate. Valjda bi tako mislili i oni na Zapadu kad bi to resenje nesto vredelo. Do sada, osim clanaka u novinama na tu temu, niko nije video neke koristi od tih ideja. A i fotocelije su interesantan pokusaj da se za velike pare dobije malo energije. Priznajem da su efikasnije od dzepnih lampi na baterije ali nisam siguran da to pretstavlaj neko resenje za one koji hoce da imaju svetlo u mraku.
Sasa Matic
Hvala bogu da neko dobije rec ko ima drugo gledanje. Sticajem okolnosti imam neke informacije koji je trosak NE. Nisu bas toliko povoljne kad se sve sagleda, bas kao i TE. Sta ne unesete troskove skladistenja nuklearnog otpada, pa i troskove NE, posle njenog zivotnog veka za mere protiv zracenja. A da zaboravih dugorocnost se ne nalazi u nasim recnicima. Pa jos jedno pitanje. Koja od TE izgradjena u bivsoj Jugi je ikada radila po projektovanim vrednostima??? Zar nije tako da su vrednosti kvaliteta uglja uvek ulepsavane, pa i u Obrenovcu da bi se opravdala investicija? Bazne TE se projektuju kao bazne i, uz odredjenu toleranciju, postoje parametri u kojima najefiksanije rade. Pa kad sve to znamo...koliko je drazava, EPS na kraju narod na tome izgubio para??? Naravno da ce NE da se racuna realisticnim scenarijima koja ce da opravda investiciju, uz zalaganje u strucnu cast odgovornih ljudi. Kad se sve to sabere pitanje je koliko su obnovljivi izvori skupi.
Slavomir Srpski
Ovo je zaista faciozni tekst, jer zasto bi bili bolji oni koji bi uzeli provizije od izgradnje drugih vidova energije od nuklearnih? Zatim, pitanje ekonomske rentabilnosti dokazuje da su nuklearke mnogo isplatljivije i jeftinije od drugih vidova proizvodnje (dokaz tome je a se one pojacano grade u citavom svetu, i da drzave koje su od toga ranije odustale kao Italija, danas se istoj vracaju). Mi imamo potrebu i za efikasnijom potrosnjom energije, ali i za alternativne izvore istih, pocevsi od nuklearnih koje su u medjuvremenu znatno povecale sigurnost i efikasnost. Nije i zadnje da izgradnja nuklearki (finansiranih od Rusije recinmo) povecava i razvoj tehnologije, universiteta i istrazivackih centara. A to znaci povecanu kompetennost i zaposlenost u visokim tehnologijama, da bi izasli iz zaostalosti.
Владан Владановић
Код нас на пет "нуклеарних" дође један "обновљиви" текст. Мислим да нам не гине нуклеарка, хтели ми то или не. Господине Тешићу, покушајте да будите гласнији!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља